субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:08

Горе ли компјутери?

Аутор: Давид Албахарипонедељак, 24.01.2011. у 22:00

Бројеви су невероватни и готово да су непојмљиви, јер не можемо ни са чим да их упоредимо. Већ први податак звучи невероватно – да је прошле године у свету послато сто седам трилиона електронских порука, односно двеста деведесет четири милијарде дневно. Покушавам данима да замислим ту количину текста и информација, али то ми уопште не полази за руком. Међутим, оно што је најстрашније у томе јесте податак који каже да је чак 89 одсто тих пошиљки заправо рекламно ђубре, злокобни спам, који нежељено стиже до наших компјутера. Тек свака десета порука је права порука, остало заправо није ништа.

Али и остали бројеви су на неки начин застрашујући. Рецимо, податак да се тридесет шест милијарди фотографија годишње постави на Фејсбуку или, пак, да се сваког дана на Јутјубу погледају две милијарде разних видео-записа. То је невероватна количина енергије која је употребљена за пуку забаву, а која се највише користи – или како неки кажу – злоупотребљава током радног времена.

Иза тих бројева стоји армија од скоро две милијарде корисника Интернета која користи нешто мање од три милијарде електронских адреса. У исто време они могу да посећују око две стотине седамдесет милиона веб-сајтова и око сто педесет милиона блогова.

Број који највише опчињава је податак да Фејсбук тренутно користи шест стотина милиона људи! Шестсто милиона људи који свој друштвени живот замењују виртуелним друштвеним животом у којем све више пуцају границе интиме и приватности јер је стално потребно да се уради нешто ново, нешто непоновљиво, нешто што још нико није видео. Рецимо, фасцинантан је податак да је осам милиона људи пратило Леди Гагу на Твитеру. Осам милиона! То је нешто мање од броја становника Србије. Додуше, не верујем да би сви становници Србије дали подршку Леди Гаги, али живимо у необичном времену и све је могуће.

И док ми глава пуца од свих тих бројева, покушавам да замислим самоћу која окружује једног сликара, музичара или писца. Колико људи ће видети сликареву слику, чути музичареву композицију или прочитати пишчеву књигу? Почетни тираж књига данас код нас износи између петсто и хиљаду примерака. Ако заврши у неком музеју савремене уметности, сликареву слику видеће неколико хиљада људи. А ако је у питању савремени композитор тзв. озбиљне музике, његова композиција биће изведена неколико пута у полупразним концертним дворанама и можда ће се – доиста можда – наћи на неком компакт диску.

Бројеви се радикално разликују, али ипак тај самотни напор, та спремност да се верује у способност других људи да постану својеврсни пријемници уметничког надахнућа буди у многима осећај страхопоштовања. Да, како је то лепо рекла Карсон Мекалерс у наслову свог романа, „Срце је усамљени ловац”. Али данас је све мањи број људи који имају стрпљења за самоћу или који су вољни да се посвете самоћи. У моди су велики бројеви и склоност припадању маси. Бити један од шест стотина милиона чини човека мрвицом, неспособним да ствара свој свет јер га то чини различитим, особом која штрчи и не уклапа се у „врли нови свет” који му технологија нуди, инсистирајући на брзини као на главној одлици квалитета. Што брже добити информацију, што брже скинути неки видео или слику, што раније дознати и проследити даље неки крајње безначајан податак, као што је мустра чипке на гаћама Леди Гаге.

Нисам лудиста, не залажем се за уништавање и ометање технолошког развоја, већ сам зачуђен спремношћу људи да под паролом изражавања себе и својих индивидуалности заправо постану безличнији него што су икада били.

Када само помислим колико људи је деценијама веровало да се Орвелов свет крије у идеологији тоталитаризма, а он се заправо сакривао у свету технолошког развоја. Оно за шта се у почетку веровало да највише доприноси ослобађању човека и слободи говора показало се као средство које омогућава највећу меру контроле. Питање је дана када ће се велике светске силе, и то без обзира на њихове различите идеологије, ујединити да би донеле прописе и смислиле начине ефикасне контроле Интернета и разних програма.

Некада су се тоталитарни лидери плашили књига и спаљивали их на ломачама. Изгледа да иста судбина кад-тад чека компјутере. Једина је разлика у томе што нико није размишљао о екологији у време када су књиге гореле. Нови диктатори мораће прво да обраде компјутере и одвоје токсичне од нетоксичних делова како тај пламен не би начинио још већу штету. С друге стране, што су старије, књиге све лепше горе. Не знам како је са компјутерима. Горе ли они уопште? И ако горе, развијају ли неке отровне димове који могу да нам науде? И има ли разлике између ватре од старих и нових рачунара?

По свему судећи, са компјутерима неће бити тако весело као са књигама. Уз велику ломачу књига могао је човек да се огреје, попије пиво и поједе кобасицу. Уз смрдљиву ватру запаљених компјутера неће моћи ни да се седне, а камоли да се наздрави новим временима. Ето једне мале али корисне сугестије онима који нам одређују будућност – чувајте књиге, оне боље горе.


Коментари14
0cb1b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Jovanovic
Stvar se moze posmatrati i iz drugog ugla. Setimo se perioda kada nismo bili u mogucnosti da se prikacimo na internet i pogledamo omiljeni film, odslusamo omiljenu pesmu ili procitamo clanak omiljenih novina. Sve te stvari koje nam danas nudi razvoj tehnologije omogucavaju slobodan izbor sadrzaja. Vise ne moram da gledam samo filmove koji se daju na TV-u, slusam muziku koja se pusta u klubu i citam stampu koja se prodaje na kiosku.
Taша ...
Program koji kontroliše troškove je jedno a program koji prati signal vašeg mobilnog da utvrdi vaše kretanje od strane šefa (pa još zaboravite da ga isključite van radnog vremena) ili program koji beleži sve što ste uneli tastaturom računara je nešto sasvim drugo. Zašto je moguće sačuvati razgovore sa drugima putem računara (četovanje putem raznih servisa), ko, će ih kako i u koje svrhe koristiti ako im može pristupiti. Da li će se pojaviti nova pošast, kontrola informacija u globalnom selu, kojom će biti moguće jedne informacije prikazati odabranima, a ostalima neke druge? Da li će vam biti potreban password tj lozinka da biste jednog dana u ne tako dalekoj budućnosti mogli da pročitate vesti u nekom od online novinskih izdanja. Sve je to druga strana medalje.
Taша ...
Dobar slikar je onaj koji ume da gleda, dobar muzičar onaj koji ume pre svega da sluša, a dobar pisac onaj koji razmišlja.U načinu na koji to čine su jedinstveni, i zbog toga na današnje vreme tako nepopularno štrče.A drugima svojim delima pomažu da vide, čuju i misle o onome o čemu možda i ne bi, ili bar ne iz tog ugla. Tako oni ostvaruju svoju misiju, svoju svrhu postojanja.Zahvalna sam na promišljanju koje je objavljeno u ovoj kolumni jer imenuje i egzaktnim podacima potkrepljuje ono što se naslućuje u tehnološkom i informacionom društvu. A to je njihova druga strana medalje i to ružna. Kao što je čovek shvatio drugu stranu industrijske proizvodnje i svega onoga što zagađuje životnu sredinu, pa se trudi da iznadje načine da je zaštiti, tako se prepoznaju neki loši uticaji na određene aspekte ljudskog života, a koji su posledica (zlo)upotrebe interneta i svega što ide uz savremene informacione tehnologije.
olga Gajin -Vlasic
Tehnoloska moc se puno razbuktala.....Kompjuter je postao privatni medij, privatna televizija...,njegov vlasnik je istovremeno i urednik i distributer... I koliko cudesa i cirkusa s obzirom na ovoliki broj kompjutera....? Mislim i da ove mehanicke naprave sadrze i prilicno agresivnosti , koje mi imamo na pretek i ne treba nam dodatna....! Kad bi se moglo biti umjeren u svemu.....!!!
Goran Veljkovic
Prevideli ste činjenicu da se svet menja. Internacionalni biznis i korporacije su promenili svet. Facebook je samo iskoristio situaciju. Život se više ne odvija u 3 ulice oko doma za mnoge ljude. Takođe, kompjuteri ne moraju da gore, kao ni televizori. Dovoljno je (i izvodljivo) emitovati program kakav sili/vlasti odgovara. Fundamentalne promene koje su se desile drugde, navike ljudi i upotreba kompjutera su samo posledica.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Погледи са стране
Погледи са стране
Погледи са стране
Погледи са стране
Погледи са стране

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља