среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:00

Савладали пријемни за Кембриџ, чекају стипендије

понедељак, 24.01.2011. у 22:00
Спремни за Тринити колеџ: Огњен Марковић, Алекса Станковић, Лука Рибар и Огњен Трипуновић Фото: Т. Јањић

Инвазија матураната Математичке гимназије из Београду на престижни Тринити колеџ на Кембриџу наставља се и ове године, пошто су четворица ученика у децембру положила пријемни испит. Добре вести са Кембриџа сазнали су на Бадњи дан, али ће тек у мају коначно моћи да се опусте, када управа Тринитија треба да одлучи да ли ће младићима из Србије одобрити пуне стипендије, вредне 30.000 фунти годишње.

Огњен Марковић и Лука Рибар из Београда, Алекса Станковић из Смедерева и Огњен Трипуновић из Смедерева, осамнаестогодишњи талентовани научници гимназије која је постала прави расадник талената и својеврсни регрутни центар за престижне високе школе у Великој Британији и САД, вероватно ће се идуће године придружити све већој српској колонији на Тринитију.

– У Кембриџу смо боравили три дана и дружили се с нашим старијим другарима који су уписали Тринити колеџ прошле године. Систем је тамо заиста другачији. Сваке недеље одржавају се супервизије са професором, састанци „један на један”, где се студенти усмеравају, разговарају, решавају проблеме... – каже Огњен кога занима физика.

Пријемни се састојао од писменог теста са осам задатака и интервјуа са професором. Како се чини Алекси Станковићу, који је конкурисао на рачунарске науке и математику, они нису били ништа тежи од задатака које свакодневно решавају у Математичкој гимназији.

– Нисмо се спремали посебно за пријемни. Школа нам је била сасвим довољна. Математичка гимназија нас је заиста добро издрибловала. Додуше, само једну област нисмо прошли кроз редовно градиво, па смо сами прелистали књиге и решили неколико задатака. Задаци су такви да на усменом разговору са професорима захтевају даљу дискусију – тврде Огњен и Лука, који су се кандидовали за инжењерство.

Они имају утисак да британским професорима није било важно само знање, већ профил личности и утисак који кандидати остављају током дискусије. Огњен и Лука, рецимо, нису учествовали на математичким олимпијадама, али су ипак прошли пријемни. Професорима су били веома интересантни њихови научни радови из истраживачке станице Петница, као и спортске активности.

Управи колеџа се такође интересовала за финансијско стање младих гимназијалаца, свесна да је за београдске ученике сума од 30.0000 фунти годишње за студије и трошкове живота чиста научна фантастика.

– Прошле године су сви наши другари из Математичке који су положили пријемни добили стипендије, с тим да су они били учесници математичких олимпијада – подсећају ученици.

У случају да буду морали да сами плаћају школовање у Британији, биће принуђени да бирају између неколико неколико опција. Најризичније је да њихови родитељи уђу у скупе кредите, док је најсигурније да упишу неки од факултета у Београду. Већ су стекли све услове, због бројних награда које су освојили на државном нивоу.

– Покушаћемо да обезбедимо и помоћ државе или донације неких великих фирми – смеје се Огњен. 

Како год било, њих четворица су урадили најважније. Показали су колико знају пред комисијом професора научне институције старе осам векова.

За сада, младићи не размишљају о последицама чињенице да све више талентованих младих људи одлази из земље.

– Из наше генерације, неколико успешних такмичара на међународним математичким олимпијадама је одлучило да ове године упише наше факултете, а потом ће отићи у иностранство, на мастер студије. Што се нас тиче, ми бисмо свеједно отишли из Србије. Било би добро да после Тринитија упишемо неку од бизнис школа, рецимо на Харварду, да затим радимо у највећим компанијама, а да се, кад напунимо четрдесету, ипак вратимо. Али тек када се намлатимо пара – искрени су талентовани млади научници.

Александар Апостоловски


Коментари30
4a28c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Самоћуово Рећи
Bravo bravo bravo bravoooooooooo
Mara Jovanovic
Kembridž je najbolji za prirodne nauke u Evropi, pa time i u svetu. Triniti koledž je jedan od najstarijih i najskupljih mesta na svetu, sistem rada je individualan i diploma zaista otvara vrata svuda. Uspeh nije mali i treba da nas veseli činjenica da imamo toliko talentovane dece, verovatno više nego što su englezi spremni da nam daju stipendija. Svakome ko završi tako prestižne studije treba poželeti i magisterij i doktorat, to je tamo i uobičajeno i lepo je čuti da se i naučni radnici nadaju da bi mogli da namlate pare, pošto budale i kriminalci nemaju muke da to učine. Ali i mi konja za trku imamo. Odlazak tako talentovanih ljudi van malih država je uobičajena stvar, oni mogu da daju veći doprinos negde gde njihovo školovanje može da dođe u punom smislu do izražaja. Mi nismo tehnološki eldorado, pa bolje je da pustimo da bar neko oproba svoje mogućnosti. Ukratko, uspeh je veliki, i neka se ostvari još veći.
pogled sa strane Petrov
Kembridz je prestizni univerzitet ali ga ne treba glorifikovati. Ima i boljih od njega. Nije svako ko upise fakultet kod njih genije niti je svako ko zavrsi takav da mu treba odmah dati mesto univerzitetskog profesora. Niti je tacno da svaki talenat procveta u genija Nikole Tesle. Odlican student moze da bude osrednji naucnik i ne narocito kreativan jer se kreativnost ne uci i za to su potrebne i druge komponente. Zato nije ni nemoguce da BU nije reizabrao nekog od njih. Svako mora da se dokaze pre nego sto dobije mesto univerzitetskog profesora. Veoma je korisno da neko provede vreme van univerziteta pre nego sto dobije mesto na univerzitetu jer se najblja primenjena nauka radi u industriji i po nezavisnim institutima a tamo se stice i osecaj za realnost i stvarne vrednosti.
bravo momci cestitke
Pre svega cestitke! Sramotni jesu komentari protiv ove dece.To je stvarno uspeh, a za prave vrednosti ce se uvek naci mesto na ovoj zemaljskoj kugli. Moramo razumeti razmisljanja ovih maldih ljudi koji su postigli i te kakav uspeh u ovoj zemlji "Pink kulture" i "rialiti shoua". Setimo se samo da je jedna siromasna Srbija izmedju dva rata, za svoju dobrobit slala na skolovanje u Astriju, Nemacku, Francusku,.. Nadamo se da ce neko razmisliti o tome i da ce za koju godinu Srbija biti puna nasih skolovanih mladih ljudi iz celog sveta.
srecko sreckovic
Da sluchajno puste nashe najbolje studente da konkurishu za Kembridz, Kembridz ne bi imao samo najbolji osmerac u veslanju nego nekoliko galija, koje su brze od Oksforda. Tada bi se i Oksford otvorio..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља