субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:22

Шта ће банкар прећутати у вези са штедњом

уторак, 25.01.2011. у 22:00
Најбоља комбинација доноси осетно веће приносе

Само добрим познавањем услова штедње у пословним банкама грађани могу изабрати најбољу понуду за себе. Законом је дато право сваком клијенту банке да буде потпуно информисан о условима пословања, те је увек потребно ово право и искористити. Зарада по учинку или броју продатих производа, таргетирани број нових клијената и слични услови које пословне банке постављају пред своје запослене, доводе до тога да и сами службеници који комуницирају са клијентима „забораве” да пренесу све информације о условима пословања са одређеном банком.

Портал Kamatica.com идентификовао је седам најчешћих ствари које службеници банака неће рећи клијенту или ће га недовољно информисати о њима, како би га привукли да штедњу положи баш у њиховој банци. Следе неки од основних „трикова” који се користе у банкарском пословању и на које треба обратити пажњу при избору банке у којој ћете штедети. Избор банке на бази проналажења најбоље комбинације услова, права и обавеза корисника може донети осетно веће приносе на уложена средства, посебно уколико су у питању веће суме новца који се орочава.

1. Уколико у року од неколико дана после истека орочења новца исти не подигнете или реорочите на други рок, банка врши аутоматско реорочавање средстава на исти рок

Све банке аутоматски реорочавају средстава на исти рок по истеку орочења и „нереаговања власника средстава”.

Уколико клијент нема информације о овом правилу у банкарском пословању, могло би доћи до непријатности у смислу непотпуне расположивости средстава до истека следећег орочења, промене каматне стопе и необавештавања клијента о томе и сл. Наиме, уколико у предвиђеном року после истека орочења клијент не посети пословницу и не да инструкције о даљем поступању са средствима, у наредном периоду она ће му бити расположива само по посебној процедури разорочавања средстава или након истека новог периода орочења. Овај проблем се увећава код дугорочно орочених средстава, где је период обновљеног орочења дужи од годину дана. Уз то, пословна банка обнављање орочења ради по тренутно важећим условима, што значи да може доћи до промене обрачунаване каматне стопе без да клијент о томе директно буде обавештен.

2. О промени каматне стопе вас нећемо обавестити директно

Банке су у обавези да у периоду орочења обавесте клијента уколико је дошло до промене каматне стопе на положене депозите. Међутим, банке често обавештавају клијенте преко средстава јавног информисања, тј. индиректно, па таква информација до многих клијената и не дође. У случају аутоматског реорочења, пословне банке обнављају орочења по тренутним условима, који могу бити другачији од оних када је клијент први пут орочио средстава. И у овом случају клијент остаје необавештен о променама.

3. Целокупна штедња вам није доступна у сваком тренутку

Мали број корисника банкарских услуга зна да је готов новац доступан само у оквирима лимита благајне уколико се не најави повлачење средстава са рачуна.

Код орочених средстава, ситуација је јасна – средства су потпуно доступна тек после истека орочења, али само у ограниченом периоду – до следећег аутоматског реорочавања. Када су у питању средства положена на штедњу по виђењу (ависта депозити), доступност је потпуна, али само у износима који су у оквиру расположивих средстава благајне. Није редак случај да клијент који није најавио повлачење депозита не може повући више од две-три хиљаде евра.

За повлачење већих износа неопходна је најава службенику пословне банке. Углавном се захтева да дан или два пре него што намерава да повуче средства, клијент најави исту, како би се готов новац припремио у пословници банке.

4. Повољније вам је да подигнете новац у валути, а потом га размените у мењачници

Често питање банкарског службеника при повлачењу средстава са девизних рачуна је да ли клијент жели новац у страној валути или у динарима. Будући да се средства са девизне штедње често користе за куповине у динарима, чест одговор клијента је „у динарима”. На овај начин банка ће откупити девизна средства од клијента и исплатити динаре, а тиме остварити корист за себе коју клијент није ни приметио.

Уобичајено локалне мењачнице нуде повољније курсеве за конверзију валута од пословних банака. Много исплативије за клијента банке је да буде исплаћен у конвертибилној валути, а да их потом конвертују у динаре по курсу који сматра повољнијим. Тиме му се отвара много већи избор понуда мењачница и осталих банака које свакодневно формирају курсеве и који могу бити знатно повољнији од курса који важи у банци где има отворену штедњу.

5. Каматна стопа на штедњу се умањује за обрачунат порез

Пословне банке у својим понудама каматних стопа на штедњу грађана истичу бруто каматне стопе, како би привукле клијенте „већим бројевима”. Законима је дефинисано да се на остварену камату плаћа 10 одсто пореза који пада на терет грађана и који умањује остварену камату на девизну штедњу. Због тога ће каматна стопа од, на пример,пет одсто значити 4,5 одсто приноса за клијента који има девизну штедњу.

Ретки су службеници банака који ће вам нагласити да ће средства која остварујете по основу обрачунате каматне стопе бити умањена за овај порез. Чак се и у обрачунима које добијате на почетку орочења не истиче обавеза плаћања овог пореза кроз умањење очекиване остварене каматне стопе.

Важно је напоменути да динарска штедња не подлеже опорезивању, те да у овом случају пословне банке истакнуте очекиване камате исплаћују у целости клијенту који штеди у динарима.

6. Каматна стопа на ваша средства није иста као на реклами

Степенаста штедња, растућа штедња и слични нови производи у понуди банака за грађане промовишу натпросечне каматне стопе на штедњу у динарима и страним валутама, које се на крају претворе у испотпросечне. Као додатна погодност промовише се и могућност ранијег разорочавања средстава, али се не помиње да у том случају камата постаје далеко нижа од просечне.

Овакви производи подразумевају обрачун различитих висина каматних стопа током трајања орочења. Тако на пример за дванаестомесечну штедњу, која се промовише у рекламама са каматном стопом до осам одсто, обрачунава се два одсто у прва три месеца, четири одсто у друга три месеца, шест одсто у трећем кварталу и осам одсто у последњем кварталу орочења. Пондерисањем наведених камата добије се просечна каматна стопа од пет одсто и то само у случају да улог остане активан свих 12 месеци. У сваком другом случају камата је чак и нижа од пет одсто. Уколико бисте средства повукли после шест месеци, каматна стопа би била тек око три одсто.

7. Затварање рачуна штедње се наплаћује

Неке банке по тарифнику наплаћује накнаду за затварање рачуна штедње. Накнада за затварање износи углавном између 100 и 300 динара. Не само да поједине банке не обавештавају клијенте унапред о постојању ове накнаде, већ им често накнаду наплате без њиховог знања – умањењем остварене камате.

Најчешћи пример некоректног понашања пословних банака присутан је код затварања рачуна орочене штедње. Често клијенти по истеку рока орочења одлуче да или повуку средства или промене рок орочења, што аутоматски повлачи потребу за затварањем рачуна на коме је новац био положен у претходном периоду орочења. Будући да је остварена одређена камата по орочењу, банкарски службеници често је умањују ради наплате накнаде за затварање рачуна, а да о томе само површно информишу или чак и не информишу клијента, већ му само у склопу „документације” на потпис дају извештај о наплаћеној накнади.

Народна банка Србије је Предлогом закона о заштити корисника финансијских услуга дефинисала да пословне банке немају право на наплату накнаде за затварање рачуна, те би овај проблем могао бити решен ступањем закона на снагу.

М. Б.


Коментари8
39320
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa Prevareni
Neko pomenu Komercijalnu banku !!! Moram da kazem da sam ja veoma razocaran u njivovo poslovanje. Naime, MOJU Master card karticu su dali drugoj osobi sa istim imenom i prezimenom, ali avaj, verovatno ima drugu adresu, tel, podatke, maticni br. Povrh svega, ja sam stajao ispred saltera 3 sata i pokusavao da ubedim nepismenu radnicu da ja ne podizem novac sa bankomata. Posle 5 sati maltretiranja bilo je samo kratko "izvini". Bruka za Komercijalnu banku. Sada sam u Volkbanci, sve pohvale. Iako je strana- Austrijska, sve pohvale.
nislija komercijalna banka
Ako kao ja stedite u Komercijalnoj banci od ovih sedam nabrojanih stvari nijedna ne vazi, sve je transparentno i na papiru dobijate, sve pohvale za organizaciju i rad KOMERCIJALNE BANKE. Sto se tice poreza od 10% ko je pisao tekst morao je navesti da to nije porez banke vec ove drzave kojoj ni 100% poreza nije dovoljno oni pljackaju umesto da stednju preusmere na investiranje gradjana i razvoj Srbije sto bi bila veca korist, pa sama politika poreza i zakona koji niko ne razume usmerena je na obicnog coveka a ne na profitere, tajkune i kriminalce koji i dalje zive na ledjima obicnih gradjana. Znaci stednja u Komercijalnoj banci je transparentna i nista nije sakriveno.
djuka djuka
@deutchland Pa naravno da su kamate na stednju visoke. Pa znas li koliko su ovde kamate na kredite u odnosu na nemacku? Banka zivi od te razlike u kamatama datim na stednju i na kredite. Naravno da vam je 2 posto kamata na stednju kad su vam krediti max oko 5 posto.
moram da kazem .
za prekid osiguranja u Banki generali,posle tri godine stednje i ne mogucnosti placanja daljnih rata,od 1800 eura ,bilo mi je isplaceno samo 723 eura.Saznao sam da je "MALE INTERESE BANKE"odredila upravo NBS:SVAKA CAST!!!!!!!!!!!!!Prema tome nemojte da lazete narod
deutschland .
Banke jesu "bezobrazne" ali onaj koji ih kontrolise snosi vecu krivicu. Takodje pritisak gradjana mora da bude veci. Ali sa priblizavanjem EU morace i banke da se menjaju. I kamate na stednju nece moci da budu ovolike. Pa ovde su kamate na stednju 2% a u Srbiji vise od 7% godisnje. Ko to placa?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља