уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 26.01.2011. у 22:00 Мишa Ђурковић

Година пописа

Било би веома занимљиво направити преглед медијског простора у писаним и електронским гласилима који је посвећен наводној реконструкцији Владе Србије. Од свега није било ништа. Све се то, нажалост, одвија науштрб неких стварних и много важнијих тема које пролазе без икакве пажње. Ево, ове године требало би да се одрже пописи у свим бившим југословенским републикама. Ови пописи су веома значајни и тичу се читавог српског народа, па и државе Србије као његове матице.

Попис из 1991 одвијао се у атмосфери која је увелико одисала ратом. За нека подручја, попут Космета, није било могуће прибавити податке. Подаци су великим делом остали у рангу провизорности, непотпуности или свесне манипулације као припреме за оно што долази.

Уследила је трагична деценија у којој ниједна република није избегла рат, разарања и велика кретања становништва. Отуд су и пописни резултати с почетка прошле деценије такође рађени у тешким условима с много непознаница, уз вођење рачуна о избеглицама, интерно расељеним особама, повратницима, азилантима, несталим особама итд. Многа политичка и статусна питања још су била отворена, па се све то одражавало и на пописне резултате.

Због свега реченог попис који се сада планира носиће много већу ноту озбиљности и имаће дугорочно много важније последице него она два претходна, иако ће и он још увек носити трагове неких отворених питања (статус Космета нпр).

Најпре ће се показати демографски трендови. Ако је познато да је од седамдесетих година број припадника српског народа константно у паду (то је већ попис из 1981 показао), а да Србија и даље годишње губи по основу емиграције и природног прираштаја од 40.000 до 50.000 становника, јасно је да можемо очекивати доста поразне резултате. На претходном попису (2002) пад укупног броја становника није био толико катастрофалан јер су урачуната и лица избегла из бивших југословенских република. У овој деценији нема те категорије, па ће пад бити још већи.

С друге стране, у осталим републикама, резултати овогодишњег пописа биће основа за одређивање статуса Срба. С тим што су им перспективе свуда осим у Републици Српској више него тамне. Ни двадесет година после осамостаљења Словеније, Срби, као ни Хрвати или Бошњаци, нису признати ни као аутохтони народ нити као мањина.

Иако наводно имају своје представнике у власти, Срби у Хрватској овај попис дочекују такође у врло незавидном стању. Упркос свим изливима добросуседства између председника Тадића и Јосиповића, Срби у Хрватској су и даље изложени притисцима разних врста, од социјалних и економских до физичких, који су углавном усмерени ка промени идентитета или исељавању. Њихов највећи проблем, станарско питање, држава Хрватска и даље не решава.

Статус Срба је незавидан и на подручју Македоније, некадашње Јужне Србије, која је данас независна држава чије је име и даље одређено статусом бивше државе. На прошлом попису, одржаном непосредно после грађанског рата, њих око 36.000 изјаснило се да су Срби. Они су у овој држави дуго били препуштени својој судбини и опстајали без елементарних права и средстава за очување идентитета. Чињеница да постоје читаве улице и насеља у Скопљу где се људима презиме завршава на ић није се много одразила на број Срба. Тек у последње време приметни су покушаји да се Срби овде организују и да добију свој медијски простор и могућност адекватног и слободног испољавања свог идентитета. Ми, нажалост, често заборављамо да су неки од најзначајнијих споменика средњовековне српске културе и државности смештени на овом простору, укључујући и велики Душанов мост у Скопљу који Македонци данас зову Камени.

Док на подручју БиХ Срби могу сами да се изборе за своја права, због бројности и добре организације, остаје можда најконтроверзније питање статуса Срба на попису који се у априлу организује у Црној Гори. Након изградње новоцрногорског националног идентитета, што је изгледа неповратан процес, одвија се диференцијација између оних који се одлучују да га прихвате, све са црногорским језиком и латиничним писмом од 32 слова, и оних који се одлучују да остану део српског националног корпуса. Таквих је на прошлом попису било 32 одсто и они су и даље дискриминисани и изложени страшним притисцима да се такође одрекну свог традиционалног идентитета. Ове намере уопште не скривају људи из власти понављајући да је циљ да се број Срба сведе на испод 20 процената.

Пошто је Србија озбиљна држава (власт каже: лидер у региону), која је Уставом преузела обавезу да брине о свим припадницима српског народа и ван својих граница, не сумњам да ће власти урадити све што је неопходно да током пописног процеса заштите наше људе од дискриминације и асимилационих притисака. Осим власти у тај посао укључиће се сигурно пре свега наше најважније духовне и културне институције као што су СПЦ, Матица српска и САНУ. Процентуални пад броја Срба у околним државама био би мрља за све њих.

виши научни сарадник у Институту за европске студије

Коментари20
0a105
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Петар Симић
Неколико лета уочи референдума о независности Ц.Горе провео сам тамо,а и овде сам често пратио информативне емисије ТВЦГ. Било је то ,да би "избоксовали" потребан проценат гласова за независност,време више него неистините(што не рећи нешасне) сатанизације Србије и Срба,посебно охих који су тамо остали верни вековно националној припадности својих предака,Срба. На дан 13. јула један академик (Р.П.),касније сазнадох дукљански, доказивао је да је ( у Дневнику ТВЦГ) да је то најзначајнији датум у историји ЦГ,јер тога дана је почела њена борба против италијанске и српске окупације. Наслушао сам се у то време толико твдњи о терору,злочинима,угњетавању и искоришћавању(!) ЦГ од Србије. Често сам могао да чујем оптужбе Срба у Ц.Гори да су пета колона Србије и сл. Масовно добијени гласови припадника националних мањина помогли су тада (и сада) актуелном режиму да постигне свој циљ,да добију 55% гласова за независност. Срби у ЦГ и даље плачају пун цех верности српском српском пореклу
Slavomir Srpski
Dragi Miso citiram Vasu poentu: "Пошто је Србија озбиљна држава (власт каже: лидер у региону), која је Уставом преузела обавезу да брине о свим припадницима српског народа и ван својих граница, не сумњам да ће власти урадити све што је неопходно да током пописног процеса заштите наше људе од дискриминације и асимилационих притисака." Kazete da ne sumnjate, ali to je samo verbalni oblik da ustvari razlozno izrazite suprotno: Vasu sumnju, koju sasvim delim. Vi dobro znate da od ovog rezima na vlasti tesko moze da se tako nesto ocekuje. Zasto? Pa zbog "dobrosusedskih odnosa", koje nam namecu iz Brisela. Znam da je tesko biti iskren danas. Kome ce ova vlada sada da gura prst u oko?
С и М
На власти су они којима је Србије нова СФРЈ. Тако се Србима и пише. Челнима то не смета, а и зашто би? Ћирилица и један званични језик -коме не одговара нека погледа како то решавају њихове матичне државе у околини.
Маре БГД
Одличан текст!
Милош Вулевић
Господине ''James Bond'', Одредница "Србијанац" не постоји као национална припадност. Нико се од припадника српског народа тако не изјашњава на попису, и верујмо им на томе. То што бисте ви желели да некоме наметнете национално изјашњење које се вама допада, тј супротно уставу, закону и међународном праву ограничите слободу испољавања националног идентитета, само показује да су ваша схватања нације остала у неком далеком прошлом времену. Такође, злурадост са којом испољавате "бригу" за српски народ у региону много тога говори сама за себе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља