субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:54
НЕ САМО О ПОСЛУ: БИЉАНА КРСТИЋ

Девојка која је волела возове

У детињству је пецала са татом железничарем, као студенткиња је први пут запевала са Бором Ђорђевићем, а последњих десет година у групи „Бистрик” оживљава изворне песме балканских народа
Аутор: Александра Мијалковићсубота, 29.01.2011. у 22:00

Била једном једна девојчица, која је са родитељима, баком и три сестре живела у Нишу, у Југославији, земљи у међувремену избрисаној са географских мапа. Тих бучних, веселих и безбрижних педесетих и шездесетих година прошлог века упознала је своје прве љубави: возове, музику, сликање и Мишу са другог спрата.

А од свега је највише волела да са татом, железничарем, дочекује и испраћа возове („пиштаљка је била моја омиљена играчка”, поверила се у једном интервјуу) и да са њим пеца и плива у Нишави крај његовог родног села Долца (мада још памти сусрет са воденом змијом, кад се од страха – онесвестила!). И данас, каже, чим се укаже прилика одлази у стару породичну сеоску кућу где је као дете летовала, зимовала и празновала.

У Нишу је завршила Основну школу „Коле Рашић”, па Средњу музичку школу „Др Војислав Вучковић”, и ту (нарочито уз подстицај професора Радојице Милосављевића) донела најважнију животну одлуку: њена је будућност међу нотама! Додуше, родитељима је то саопштила тек након што је, криомице, положила пријемни испит на Факултету музичке уметности у Београду („отпутовала сам у престоницу под изговором да идем у посету родбини”). Како су могли да се љуте? Па управо је њена мајка Роксанда била та са којом је закорачила у свет песама…

– И данас памтим како ми је певала песме из свог краја, а посебно оне Ксеније Цицварић и Маре Ђорђевић. И тата ме је учио да певам песме које он воли, мада је једнако уживао у мојим имитацијама и рецитацијама. А наставници у основној школи су тврдили да шта год будем одабрала за животни позив, од музике до цртања, нећу погрешити. Да музика није мој избор, свакако би то било сликарство. Тај свој дар (још) нисам у правој мери показала, мада сам као ученица осмог разреда добила награду „Цртаћи на асфалту” са темом „Донина чесма” – каже Биљана Биља Крстић.

Тако је завршено њено детињство уз железничку пругу и почела припрема за оно што ће, како тврди, постати њена највећа страст, надахнуће и професија која ће је одвести даље од свих татиних возова и донети јој славу каквој се ни сама није надала.

А шта је било после?

После су били „Сунцокрети”, „Рани мраз”, „Бистрик”, многобројни концерти и фестивали широм света, позоришне представе, музика за филм, радио и телевизију, брак са глумцем Тихомиром Арсићем, ћерке Милица (1986) и Ленка (1993), развод, па још више музике…

Да мало успоримо и вратимо се у време кад је девојчица која је волела возове постала девојка чудесног гласа. Година је 1975, а бруцошкиња Биљана Крстић одлази на своју прву аудицију, по наговору пријатеља, и постаје трећи женски вокал у групи „Сунцокрети” Боре Ђорђевића.

– Било је то дивно време за нас, време дружења, путовања… Била сам млада, безбрижна, радознала, вредна… И срећна, а како и не бих са 20 година! Живот у Београду је био занимљив седамдесетих година прошлог века, музичари су се окупљали на једном месту, имали смо слободног времена на претек, без обзира на то што смо и студирали и свирали.

Свој таленат сам представила кроз рад са колегама који су већ били признати у нашој средини и имали посебно место на музичкој сцени. Са свима се и данас виђам, добри смо пријатељи (чак се испоставило да ми је Бора даљи рођак) а Горица Поповић ми је „дупла” кума! Са Снешком Јандрлић често шетам и посећујем њен макробиотички ресторан, Ненад Божић и сад свира са мном у „Бистрику”, Бата Цокић ме охрабрује својим критикама… и сви се увек обрадујемо кад се негде окупимо.

Кад је Бора основао „Рибљу чорбу”, Ђорђе Балашевић и ја смо направили први албум групе „Рани мраз” („Мојој мами уместо матурске слике”), а онда ме је Ђоле наговорио да се опробам као солиста, и тако је настала моја прва самостална плоча „Превари вечерас своје друштво са мном” – присећа се Биљана.

Још док је певала у „Сунцокретима” Биљана је имала склоност ка традиционалним песмама Србије и Балкана, али је морало да протекне још доста воде Нишавом, Моравом, Савом и Дунавом док етномузика није постала онај њен јединствен, препознатљив звук којим је освојила слушаоце и критичаре широм света. Понекад каже да би, у ствари, ћеркама требало да захвали на томе што се најзад „пронашла” у овој врсти музике, јер док је са њима проводила време почела је чешће да преслушава старе плоче и тонске записе и прижељкује сопствену групу која би промовисала такву музику.

– Прво је, у сарадњи са колегама са ФМУ, настао албум „Запис”, а после тога група „Бистрик”: име упућује на извор бистре воде, на врело одакле све почиње. Са „Бистриком” сам пуних десет година (плодове нашег рада сакупили смо, поред осталог, у три албума: „Бистрик”, „Записи” и „Тарпош” и представили и у филму „Зона Замфирова”) и тај ћемо јубилеј 1. јуна обележити великим концертом на Калемегдану и новим, дуплим компакт-диском где ће се наћи старе српске песме, севдалинке, али и изворне варошке песме, којима се све више окрећемо.

Наш четврти албум ће се појавити на европском и америчком тржишту у исто време. Радује ме што имамо и даље сарадњу са немачком издавачком кућом „Intuition” али и нове издаваче у Америци. Имамо у плану, као и сваке године, гостовања на великим светским фестивалима. У најави су Шпанија, Француска, Турска, САД и Канада… – најављује наша саговорница.

У припреми јубилеја свесрдно јој помажу и њени најближи сарадници са Првог програма Радио Београда – где је Биљана уредник Музичког програма и аутор емисије „Изворишта” (иначе ту ради од 1983) – Драгомир Мики Станојевић и Ружа Рудић, који су и чланови групе „Бистрик”. Узгред, Ружа је осмислила и оригиналну гардеробу за најзапаженије наступе Биље Крстић… а било их је поприлично у протеклој деценији. Као и награда, домаћих и међународних: за најбољи етноалбум, за најбољу филмску музику, за промоцију традиционалне српске музике у иностранству… Највећи успех у минулој години је свакако био наступ на највећем „Wolrd Music” фестивалу у Америци, у Чикагу.

Има ли Биљана времена, поред сталног посла на Радију, концерата, албума… и за нешто друго? Пошто је вредна, радна, увек добро расположена и добро организована – има. Уосталом, цео њен живот се некако одвијао „на више колосека”: студирала је и певала у групи, снимала ЦД и одгајала ћерке, припремала емисије на радију и сарађивала са позориштем (била је Штрумпфета у путујућој представи „Седморице младих”, радила са Горицом Поповић на представама за децу у Пионирском граду и Дому пионира…) а уз све то стизала да се дружи са пријатељима, брине о породици, прошета своју кујицу Тару, оде до пијаце, стрпљиво одговара на безбројна питања новинара… У чему је тајна?

Нема тајне, каже Биља. Просто, радим оно што волим, међу људима које волим.

-----------------------------------------------------------------

Породица

Мама, тата и сестре су од самог почетка подржавали мој рад у групама „Сунцокрет” и „Рани мраз”, а ћерке Милица и Ленка су као мале обожавале да одлазе на пробе у Народно позориште и на све дечије представе у којима сам певала и глумила. Данас су уз мене са идејама, предлозима како би требало да изгледа ново издање „Бистрика”. Долазе на све концерте, преслушавају песме које учим да певам. Тридесетак песама старије и новије вокалне традиције су и оне до сада научиле да певају. Ипак, иако су практично одрасле на мојим пробама и на пробама мог тадашњег супруга, ниједна од њих није наставила нашим стопама. Милица се определила за индустријски дизајн и студије политехничких наука (додуше окушала се као глумица у „Бори Шнајдеру” и код свог тате на филму) а Ленка, гимназијалка, напустила је музичку школу после петог разреда, мада не и певање, што ми је веома драго. Сећам се да је као мала говорила: „Мама пева природне песме”.

Пријатељи

Многи дивни људи уз које сам одрастала утицали су да музика буде мој животни позив. Срећна сам што сам се дефинитивно пронашла кроз рад са „Бистриком”, кроз уметнички подухват који поштују како стручњаци, тако и публика из различитих националних, културних и образовних структура. Зато пуним срцем поручујем младим музичарима да храбро крену у истраживање богате заоставштине музике и ритмова наше и других балканских земаља.

Животни мото

Шта ме је водило све ове године и помогло да прегурам и најтеже тренутке? Само „Тиха вода брег рони”… Све дође на ред, једино је потребно бити стрпљив и имати пуно љубави.

Само умерено

Као што је и музика коју пева „природна” (да цитирамо њену ћерку) такав је и Биљанин изглед. Спада међу ретке звезде данашње музичке сцене које нису прибегле козметичко-хируршким третманима улепшавања и подмлађивања, не шминка се, а ипак изгледа витко, младо, привлачно, блиставо. Рецепт је – ни у чему не претерује. Пази шта и колико једе (неко време се хранила макробиотички, одатле је касније преузела само оно што јој прија), сваки дан пуно шета (понекад се придружи и ћеркама у теретани) а лице негује квалитетним кремама. 


Коментари1
eca76
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nole koliba
Bilja zlatno ljudsko stvorenje. Pesme da ih slusajuci bolan ozdravi .Pozdrav iz Floride.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља