„Да су на паковањима вакцина против свињског грипа ставили натпис ’против промаје’, без проблема би плануло бар пет милиона комада. Многи би, за сваки случај, пазарили и по два-три паковања. Јер, од смртоносног струјања ваздуха нема прикривенијег ни тишег убице”, коментарише учесник интернет форума једно од најчвршћих уверења Срба – оно о погубности промаје.
Баналан пример, рекло би се, али многи чврсти ставови, који су се одомаћили код нашег народа, немају реално утемељење. А списак је подужи. Од златних виљушки наших средњовековних владара до смртно опасне промаје. Од тога да смо на још у Косовском боју зарадили царство небеско, па до мишљења о себи као о најбољим љубавницима на земаљској кугли. Од мита о најстаријем народу до онога да се цео свет уротио против нас...
Шта је тачно, а шта није? Због чега негујемо толико заблуда?
Социолози истичу да вековима не успевамо да се суочимо са истином о себи, па зато стварамо заблуде и у њих верујемо. Али, њима смо успели да уверимо једино себе. Да се на нашем двору јело златним виљушкама док су варвари у централној и западној Европи уместо прибора користили прсте, нико други сем нас никада није ни поверовао. Исто је и са причом о небеском народу. Историчари објашњавају да смо само ми у то веровали и нико други.
Проф. др Наталија Јовановић, са Филозофског факултета у Нишу, каже да је на огроман број погрешних веровања великим делом утицала наша компликована историја, као да је у то уплетена и прва заблуда – о небеском народу.
– Србија јесте држава коју су основали свеци, Немањићи, али се временом јавила потреба за митом о изабраном, небеском народу јер је то било неопходно за очување јединства током историје. Све то је остало у карактерологији Срба и обликује друштвену свест и данас – каже Јовановићева, додајући да заблуде не треба везивати само за средњовековни период. Има их, објашњава она и у току прошлог, па и овог века.
– И у социјализму је било митског довијања попут оног о обећаном периоду и комунистичком благостању. Али, занимљиво је да и данас има митова и да се јављају нови. Тако под утицајем актуелне кризе многи развијају обману о комунизму као идеалном периоду – истиче наша саговорница.
И док смо под утицајем великих заблуда у прошлости били велики оптимисти, додаје она, сада смо увидели да смо пропадали деценијама па нас је обузео екстремни песимизам.
– Из периода социјалног оптимизма који смо имали у новијој историји, склизнули смо најпре у економски песимизам који се прелио и на лични и на социјални план. Оно што нам је сада потребно јесте најпре пронаћи лични оптимизам и то у породици и повратку традиционалним вредностима – закључује проф. др Наталија Јовановић.
Др Небојша Ранђеловић, професор нишког Правног факултета, сматра да је тешко набројати све историјске заблуде Срба.
– Али, Косовска битка је типичан пример. Ту је све под велом заблуде. И ток битке, и исход, и учесници. Сматра се да је тада пало српско царство, а нити је Србија тада била царевина, нити је пала. Још неколико деценија је Србија опстала и достигла одређен степен просперитета под деспотом Стефаном. А царевина смо били свега 25 година. То је веома кратак период – објашњава Ранђеловић, истичући да се једна од највећих заблуда 19. и 20. века везује за однос с Русијом.
– Није тачно да је Русија увек штитила српске интересе. Мноштво је примера да је ова земља често поступала само у складу са својим, а никако српским интересима. И то је потпуно нормално – указује Ранђеловић.
Осим великих историјских и националних заблуда, подложни смо и оним „ситнијим”, али које нам одређују свакодневицу. „Не ваља да се седи на кућном прагу, посебно кад грми”, „Хлеб од 500 грама је општеприхваћен под називом кило хлеба”, „Не ваља да се звижди у кући, то привлачи мишеве”, „Не ваља да се отвара кишобран у кући”, „Жвакање жвака може да деформише вилицу”, „Ма колико вруће и загушљиво било, не отварати прозор, убиће промаја”, наводе на популарном интернет порталу „Вукајлија” низ сујеверја и заблуда нашег народа.
Промаја је, закључује се, једна од најчешћих. Јер, док су се у мит о небеском народу многи разуверили, у струјање ваздуха нису. Шта кажу лекари – да ли је промаја погубна и да ли „убија” само Србе?
– Чињеница је да се грађани много више плаше промаје, него прљавштине. Наравно, не треба да вам је отворен прозор непосредно иза леђа или главе, јер ћете у том случају веома лако зарадити упалу синуса или болну укоченост мишића раменог или леђног појаса, али свеж ваздух је неопходан за нормално функционисање. Има чак и оних који се не стиде да кажy да се у току зиме не купају јер се плаше да ће добити упалу плућа. У току зиме треба чешће проветравати просторије, нарочито оне у којима је више људи, јер је од промаје много опаснији топао и устајао ваздух који погодује развоју инфективних агенаса и настанку инфекције. Важно је напоменути и да је редовно одржавање хигијене и употреба сапуна и воде пола здравља. Рекло би се да страх од промаје датира одвајкада, али страх од прљавштине, нечистих руку и устајалог ваздуха требало би да буде већи – објаснила је др Јелена Поповић, из београдског Дома здравља „Звездара”.
И док заблуда о промаји опстаје, газда једне кафане надомак копаоничког места Брзеће одлучио је да отера малер. Свој бирцуз крстио је баш тако – „Промаја”.
