четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Мајсторице и стари калупи

Аутор: Милан Четникнедеља, 30.01.2011. у 22:00
Хотел Москва

На београдском хотелу „Москва“, под надзором градског Завода за заштиту споменика културе, завршена је рестаурација фасаде, кровног покривача и кафетерије у приземљу. Оштећене жућкасте фасадне плочице и зелени керамички орнаменти замењени су, а сва фасадна керамика премазана је слојем специјалне хемијске масе која га, у наредних десет година, штити од атмосферских утицаја. Вељко Б. Кадијевић, председник хотелског Управног одбора, тврди нам да су новопостављени сегменти керамике идентични првобитнима:

– Фабрика „Жолнај“ у Печују, у којој су пре сто пет година ливене плочице и керамички украси за наш хотел, постоји и данас, а у њој су сачувани оригинални калупи, чији бројеви одговарају бројкама на полеђини старих плочица. Нове плочице из старих калупа сушене су на природан начин. На крову је замењен комплетан цреп као и бакарни покривачи на калотама и шиљатим кубетима. Очишћена је и фугирана гранитна облога, спољна, која иде до нивоа првог спрата, и она у кафеу којем је, рестаурацијом орнамената на плафону и зидовима, враћен изглед са почетка прошлог века, а све према старим фотографијама. „Москва“ је, први пут, декоративно осветљена споља, а основна илуминација, која иначе има двеста шездесет четири нијансе, је жуто-зелена, у складу са тоновима фасаде. Остало нам је да на чеоној страни, која гледа на Призренску улицу, пробијемо нови главни хотелски улаз, где је био некад, прича Кадијевић.

Краљ Петар Први Карађорђевић, невешт у баратању маказицама и врпцама, на молбу да свечано отвори таман саграђени, блистави београдски хотел „Москву“, рекао је: „Нисам најбољи с временом, решићемо то догодине“! Од те, 1907. па до ових дана, фасада овог сецесијског здања умивена је само једном, 1972. године, и то на погрешан начин, пескирањем, чиме је оштећена глазура на платну од керамике (мајолике), а што најбоље говори о квалитету керамичког материјала и вештини мајсторских руку које су га инсталирале.

Уметничку рестаурацију „Москве“ извели су дамски прсти. По скелама и крову верале су се сликарке и рестаураторке из фирме „Антик арт“ које су се већ опробале на Игумановој палати и згради старог Генералштаба.

На вековном калеидоскопу хотелске кафане промичу Лав Троцки док игра преферанс са српским социјалистима, Црњански и Винавер који се изругују један другом, Васко Попа док испија омиљено му вино „кавадар“ од пола четири до шест сати по подне, Ребека Вест свој јутарњи чај или пуковник Гадафи који се слади прокуваним па охлађеним камиљим млеком... Албум је претрпан славним главама: Ајнштајн и Милева, Брежњев, Никсон, Раџив Ганди, краљ Хусеин, писци Горки, Тагоре, Моравија, Бродски, режисери Хичкок, Бертолучи, Форман, Вајда, глумци Кирк Даглас, Де Ниро, Јустинов, Лив Улман... Али, тај столетни фенсерај није кључни угао приче. Хотел „Москва“ је, самим својим настанком, симболички означила ново стање империјалних пројекција, али и домаћег, прескупог великодржавља.

Превратом 1903. Србија је, са новом династијом, ушла у жестоки клинч са Бечом тражећи стратешки ослонац у Русији. „Москва“ је то пресликала: зграда је била инвестиција руског осигуравајућег друштва „Русија“, а на горњем делу главне хотелске фасаде инсталирана је рељефна композиција „Глорификација Русије“ и то са ликом бога Нептуна који је истицао руску жудњу за поморском превлашћу. „Политика“ је тада писала да је то „најскупља и најлепша руска кућа на Балкану“. Завршило се тако да је, убрзо, Москва стигла у „Москву“ где је престолонаследник Александар примио избеглу, велику кнегињу Олгу, цареву сестру. У то се уклопио и аустријски-српски дуел око анексије Босне: хотел је окренут према Сави и војвођанској равници и могао се видети са земунске стране. А нешто касније, у циљаном бомбардовању 1915. , аустроугарска артиљерија је гађала „Москву“ оштетивши јој зид на зачељу.

Од злурадих перцепција истичу се она аграмерска, нотирана у Крлежиним „Заставама“, где главни јунак завирује у „Москвину“ кафану у којој се „пуше мокри гуњеви“ и где се „кују бизантинске сплетке“, али и свежа, монтенегринска, за коју је овај кафански миље „гувно теразијских Црногораца“.

Хотел је деведесетих година прошлог века био стециште страних новинара и обавештајаца као и ликова из паљанског и книнског ратоводственог апарата. Данас, деведесет осам одсто гостију су пословни људи из иностранства. У хотелској кафетерији воле да седе личности са јавне сцене, политички аналитичари са страначким функционерима и домаћи „бизнисмени“ којима је преко пута Агенција за приватизацију, и који се ту договарају пре, а славе после аукција.


Коментари10
6fa90
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JEBPEM
MOCKBA A HE MOSCOW ,MOSKVA....
ХОТЕЛ МОСКВА !
Надам се да је ћирилични натпис скинут само због радова на згради и да ће ускоро бити враћен. Ако то не ураде, треба тужити власнике хотела због нарушавања изгледа града и његових историјских и културних вредности.
Милун Костић
Не разумем докле ће ићи ово српско лудило. Питам Државу и просвету, која сада штрајкује, које је званично српско писмо и шта нам о томе Устав каже? Ако је ЋИРИЛИЦА а јесте зашто постајемо улизице или глупаци, нешто од ово двоје јесте. Ћирилицу пишу и у Монголији а ми у Србији убисмо се доказујући како смо напредни ако пишемо латиницу. Да ли знате којим писмом пишу Грци, Руси, Јевреји, Јермени. Да ли је потребно да пишу латиницом да би се некоме доказали и додворили како то често, не увек, чинимо ми Срби. Престанимо са тим глупостима које нас карактеришу као народ који нема своје ја. Москва, и сви други хотели па и улице треба да носе све називе прво ћирилицом а ако је неки важнији објекат може се употребити латиничко писмо али на енглеском или француском језику ради странаца. Нажалост изгледа да су многи Срби склони да продају и веру за вечеру а о писму да не говоримо.
Лики Бгд.
Да, да, опет смо ћирилицу заменили туђим писмом. Још једна срамота и за пројектанте и рестаураторе, за Завод за заштиту споменика културе и све оне који су то одобрили !Тиме је велики део труда (и новца) уложеног у ово реновирање обезвређен. Докле!?
Адам Бабић
Па шта ту раде Завод за заштиту споменика културе и други надлежни?Та ћирилица на Москви је била јако битна. Да ли ови наши паћеници знају да се у Русији пише ћирилицом?И у Србији. Коме се то ми улагујемо?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља