петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:27

Некад браћа

уторак, 01.02.2011. у 17:00
Владе Дивац на гробу Дражена Петровића (сцена из филма)

Владе Дивац и Дражен Петровић. Обојица кошаркашке легенде. Један Србин, ненадмашни центар, други Хрват, ненадмашан шутер. Карактерно различити а блиски. Цимери, пријатељи, браћа... Онда се десио почетак деведесетих, рат у бившој Југославији, једна утакмица – финале Светског првенства у кошарци у Аргентини (где је наша репрезентација освојила злато) – и један инцидент, који је неочекивано прекинуо њихово пријатељство. Филм „Once brothers“, ЕСПН-а и НБА ентертејнмента, чију режију потписује Мајкл Толаџијан, који ће премијерно бити приказан вечерас у биоскопу „Колосеј“ у 20 часова, после чега ће бити на редовном биоскопском репертоару, кроз нарацију Владе Дивца, једног од актера ове приче, на емотиван, на тренутке дирљив а на тренутке духовит начин дочарава упечатљиву судбину коју су делила ова два прослављена аса.

Снимљено у Србији, Америци, где су обојица годинама играли у најјачој кошаркашкој лиги света, Хрватској и многим другим местима где данас живе чланови те златне генерације – Жарко Паспаљ, Тони Кукоч, Дино Рађа и остали – ово остварење документарно, уз обиље материјала коришћеног из архива бројних медија, и наших и страних, осликава једно, како је то новинарима пред претпремијеру рекао Жарко Паспаљ, „тешко време“. Виђено кроз визуру односа двојице младића, успешних спортиста, са којима се живот сурово поиграо.

Уз жељу да, како је нагласио, исприча причу која је многе дубоко потресла, у којој су он и његови репрезентативни другови, као и многи у нашој земљи, учествовали млади и наивни, и у којој се вероватно нису најбоље снашли, Дивац је у филму говорио и о медијима, њиховом притиску на чланове наше репрезентације и суптилној манипулацији њиховим поступцима у светлу ратних сукоба. Посебно о својој реакцији на уношење хрватске заставе на терен после освајања злата у Аргентини, после којег однос између њега и Дражена Петровића никад није био исти.

„Увек сам мислио да ће доћи дан да Дражен и ја о свему поразговарамо. Али тај дан никада није дошао“, упечатљива је реченица данашњег председника Олимпијског комитета Србије, изречена у једном тренутку филма. Из срца. Јер, иако су у годинама рата једва разговарали, нико није очекивао да ће Дражен Петровић у 29. години, прерано изгубити живот после директног судара његовог аутомобила са камионом, у околини Минхена, 7. јуна 1993. године у пет часова ујутро.

О њима и свему што их је пратило у филму говоре чувени Лери Бирд, Меџик Џонсон, Кени Андерсон, Клајд Дрекслер, Џери Вест, Рик Аделман... Посебан тон даје и учешће породице Дражена Петровића, мајке Бисерке и брата Аце, које је Дивац посетио, отишавши у време снимања филма први пут после 20 година у Загреб. На гроб свог великог пријатеља. Тамо је оставио једну од њихових заједничких фотографија – на којој су загрљени.

М. Димитријевић  


Коментари2
3f2ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad S
Gledao sam prvih 30min filma i onda sam presao na nesto drugo...ne da imam nesto protiv Divca i Petrovica nego je cela produkcija delovala vise kao jeftina propaganda sa ciljem da izdigne Divcev profil. Kakva braca i bakraci i sta ameri znaju o njima dvojici...ajte molim vas.
jedna Trebinjka
Manje je poznato da su i pokojni Dražen i brat mu Srbi, bolje rečeno polu-Srbi. Otac im je (ne znam da li je živ) Srbin iz okoline Trebinja. Time je apsurd nekadašnjih nesuglasica Vlade i Dražena još veći.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља