субота, 28.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Србија се добро снашла

Аутор: Милан Мишићчетвртак, 03.02.2011. у 22:00
др Василис Монастириотис Фото: М. Мишић

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Регион југоисточне Европе се углавном добро снашао у минулог светској финансијској и економској кризи: прошла година је донела повратак на колосек раста, а у ову се улази са показатељима бољим од очекиваних. Раст ће се у 2011. наставити, али у догледно време неће бити повратка на високе стопе из преткризног периода.

Ово је оцена коју је на трибини у вашингтонском центру „Вудро Вилсон” изнео др Василис Монастириотис, виши предавач са познате Лондонске школе економије, чија су специјалност управо балканске привреде. У свом излагању је неколико пута као позитиван пример изнео политику коју је водила Србија, што нам је потом образложио и у интервјуу за „Политику”.

У Вашој презентацији регион је добио прилично добре оцене о стању економије после кризе?

Да, регион није био погођен првим ударом финансијске кризе, али га је погодио други талас, изазван економском рецесијом у Европи. Директне стране инвестиције су опале, извоз у ЕУ је смањен, дознаке радника емиграната из западне Европе такође.

Али ако се погледају најновије бројке, регион на почетку 2011. стоји боље него што је био током 2010, и боље него што су то очекивале међународне финансијске институције. Кад се то констатује, треба такође поменути значајна умањења стопа раста појединих економија, у неким случајевима са осам одсто на један одсто. Један одсто је и даље раст, али знатно мањи него што је био.

Неколико пута сте поменули резултате Србије. Како се они пореде са другим земљама региона?

Економији Србије поново иде добро, изашла је из рецесије, не баш превише дубоке, минус 3,1 одсто, са оствареном позитивном стопом раста у 2010. Ситуација, дакле, није лоша. Србија је водила веома ефективну монетарну и фискалну политику током кризе: динар је депресирао, али не превише, то је помогло да се одрже резерве, стендбај аранжман са ММФ-ом је, наравно, у томе помогао. У целини, политика је била добра. Али последице су биле и смањивање јавних трошкова и реално опадање зарада. Пошто је, међутим, укупна макроекономска политика била солидна, укупне економске перформансе су позитивне.

Говорили се о такозваној трци за приступ ЕУ и могућем конфликту приоритета у земљама које су на путу за Брисел?

То је једно веома важно питање, с обзиром на то да је садашња препорука ЕБРД земљама региона да се усредсреде на повећање извоза, пре свега у Европску унију. Али ако се узме у обзир да се тржиште западне Европе још није опоравило, онда се види да започиње утакмица између земаља југоисточне Европе, али и неких других, надметање да се обезбеди приступ том извозном тржишту. Конкуренција је, наравно, добра ствар, она захтева да се домишљате, да повећавате продуктивност, али, на другој страни, то вам не ствара базу да развијете компаративне предности, да се специјализујете, што би компанијама помогло да се касније прошире и на друга тржишта.

Због тога мислим да превелика усмереност на Европу одвлачи пажњу од развоја регионалних тржишта која могу да буду у много већој мери синхронизована и знатно стабилнија, и могу да обезбеде бољу основу за следеће кораке, а у крајњем исходу омогуће и већи извоз у ЕУ.

Србија је сопствену транзицију, стицајем познатих околности, почела касније од других земаља региона. Како бисте оценили један од најважнијих елемената тог процеса, приватизацију?

Успех приватизације зависи од тајминга и контекста. Може бити занимљиво да се проучавају искуства Чешке, која је у приватизацију ушла 10 година пре Србије. Она је то обавила веома успешно, као уосталом и Мађарска, па се зато поставља питање зашто тако није било и у Србији?

Али формула приватизације која је важила у једном времену и другачијим околностима не може једноставно да се репризира, јер је тајминг различит, другачији је контекст, промењени су инвестициони потенцијали. Поготово у последње време, када преовлађује обазривост инвеститора који су сада склонији да чувају своје паре, уместо да улазе у ризичне инвестиције.

С обзиром на све то, може се рећи да резултати Србије у приватизацији нису били фантастични, али, са друге стране, нису ни тако лоши. Поготово што је у то ушла знатно касније од других. Кад се, међутим, то констатује, мора се поменути да Србија може да повећа своју ефективност у овој области тиме што ће се усмерити на специфичне инвестиције у специфичне секторе. Мислим да постоји тенденција ка томе, делом је реч о индустрији челика, али у војној производњи. То можда, са друштвеног становишта, нису најконструктивније области за инвестирање, али јесте нешто што Србији може да пружи одређене компаративне предности.

Ви сматрате да стране директне инвестиције неће у догледно време достићи преткризни ниво. Како земље региона моду то да надоместе?

Начин да се то компензује јесте да се покрену домаћа улагања или она из алтернативних извора, као што су рецимо инвестиције из стасајућих економија попут Кине и Индије. Треба схватити да ЕУ није једини извор инвестиција, нити мора да буде главни. Такође, једна од опција је и прекогранична сарадња земаља региона, заједничке иницијативе да се нађу и привуку инвеститори. То, наравно, није лако, нити може да се постигне брзо, али на земљама је да развију стратегије које би створиле услове да се то реализује, што је изазов за сваку појединачну владу.

На крају, шта препоручујете: нови развојни модел, или наставити по старом?

То је важно питање, с обзиром на то да се много говори о лекцијама које је донела ова криза, не само региону, него и међународној економији и међународном финансијском систему. Ја примећујем тенденције повратка на старе методе раста и старе економске политике. Оно што је чињеница, то је да сте на почетку раст обезбеђивали либерализацијом свог тржишта и уласком на страна тржишта. Сада се говори да та формула треба да се понови. Али то може да буде само део развојне стратегије: у међувремену су се збиле многе структурне промене, па је неопходно развити нове изворе раста, препознати их и искористити. Није довољно само користити старе рецепте.

Милан Мишић


Коментари5
07463
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Ovaj clanak je za humoristicku rubriku.
Ивана Матић
“Србија се добро снашла”, али Срби умиру од глади. Цене су европске, плате афричке, а државни рекети васионски, тако да је Србија земља трећег света – упoредива само са Бангладешом, Лаосом и Мауританијом.
jaša dorćol
dobro smo prošli šta nas je snašlo. sve same belosvetske institucije, nijedne srpske. daj gas Joe
alternativa nema evropu
vasilise, kukala ti majka, sta bi bilo tek da smo se lose snasli? londonska skolo ekonomije, sedi - jedan.
atenjinanin JUGOSLOVEN
Koliko li je plaćeno za ovu izjavu?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља