субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.02.2011. у 22:00

(Не)очекивани опоравак Београдске берзе

Интересовање улагача у акције поново расте Фото Бета

Акције на Београдској берзи забележиле су силовит раст од почетка године, премда домаћом политичко-економском сценом доминирају околности које би се тешко могле подвести под чиниоце који стварају повољан пословни амбијент.

Да ли је јануарски берзански скок плод ирационалног понашања инвеститора, или, пак, постоје фактори којима би се могла оправдати оваква активност улагача?

Оно што је највише подстакло инвеститоре, махом иностране, да од почетка године агресивније приступе куповини акција на Београдској берзи, свакако је генерална потцењеност домаћих акција. Индекс најликвиднијих акција, Belex 15, крај 2010. године дочекао је на нивоу од 20 процената његове рекордне вредности постигнуте у мају 2007. године. Истовремено, у протекле две године, глобална тржишта бележе значајан опоравак па се најразвијеније светске берзе налазе на 85-90 процената њиховог врха достигнутог у јесен 2007. године. Истина, треба рећи да је ризик ових тржишта знатно нижи него што је наша берза акција, али свакако није мерен оволиким бројем процентних поена.

И фундаментално гледано, стагнирањем вредности, домаће акције су добиле на атрактивности. Тако је, рецимо, нишка АИК банка, чијим се акцијама највише трговало прошле године, на почетку ове имала берзанску вредност свега 4,4 пута већу од добити коју је остварила у протеклој пословној години. Чак и за овакво транзиционо тржиште, пуно мањкавости по питању регулаторног оквира и транспарентности, овај показатељ би се морао сматрати привлачним.

Дозу оптимизма улагачима дало је и очекивано кретање курса динара у овој години, који би у светлу прилива капитала од продаје Телекома, могао знатно боље стајати него лани. Протекле године реални принос улагача на берзи био је умањен око 10 процената што је у ионако апатичној години био велики минус који је инвеститор морао надокнадити да би био на нули. Крај протекле године донео је и снажан талас раста хрватског тржишта капитала, подстакнут понудом мађарског Мола за преузимање акција ИНЕ, што је размрдало регионално тржиште чији је берзански центар несумњиво Загреб. Сличан сценарио, мада у знатно мањој мери, могла би донети и понуда за преузимање НИС-ових акција, па су инвеститори очекивани прилив капитала из ове трансакције делимично уградили у цене.

И на крају, али не и најмањи важан фактор брзог скока тржишта акција јесте сама психологија улагача. Када је талас раста кренуо, многи улагачи су пожелели да буду његов део. Бројна истраживања су показала да је страх од пропуштања шансе за профитом, много већи и трајнији мотиватор појединаца него страх од губитка сопствене уштеђевине. Страх да ће појединац остати изван потенцијално лукративне игре у којој учествују његови пријатељи, рођаци, комшије, представља велику снагу гомиле која у екстремним ситуацијама може берзанске цене загрејати до неслућених висина.

Упоредо са растом вредности најликвиднијих домаћих акција, значајно су повећани промети те је јануарска просечна дневна реализација била 50 процената већа у односу на просек протекле године. Одржању овог тренда допринеће и скори излазак Аеродрома „Никола Тесла“ на Београдску берзу, а и евентуално листирање Телекома до краја године. Што се, пак, тиче брзог скока вредности најликвиднијих акција, први тест доћи ће већ на крају првог квартала када ће пословни резултати компанија, барем краткорочно, одредити праву меру тренутног оптимизма улагача.

Ненад Гујаничић (СиГ)

Коментари2
fc1a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Banja Vrnjacka
Daleko smo mnogo od oporavka,samo jedan primer da navedem,2007 godine akcija kompanije Voda Vrnjci je na 7-8 procenata trzisnog ucesca i sa dobiti manjom nego sto ostvaruje u zadnje dve godine, na berzi dostigla vrednost od 400 eu! Danas,kada je trzisno ucesce oko 18 procenata,vrednost na berzi je 40eu.
Radomir Šalić
Koji oporavak berze? O čemu to govorite? Posle tri godine, nakon kraha finansijskih tržišta u svetu pa i kod nas, prvi put se pojavljuju neki mali znaci da bismo mogli da izađemo iz kome. Koji crni oporavak vidite kada ste svesni isto kao i mi da je naša berza u komi, zapravo ne znamao ni da li smo živi. Kako? Pa tako što je naš berzanski indeks na veoma niskom nivou i još uvek je daleko od onog početnog ili od onog talona ili mere od koje smo počeli da se merimo i pravimo komparacije sa drugima. Pri tome mi još uvek imamo kotirane akcije firmi koje ostvaruju fantastične poslovne rezulatate (npr. AIKB) u smislu da ostvaruju najviše stope profitabilnosti (ROE, ROA) u Evropi a koeficijent p/b je ispod jedan ili prevedeno na razumniji jezik, tržišna vrednost tih akcija je još uvek ispod knjigovodstvene vrednosti. Da je pomenuti koeficijent iznad jedan, onda bismo mogli govoriti o oporavku. A šta tek reći za akcije koje tavore na berzi i koje niti imaju rezultate ni rast tržišne cene...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља