среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
НЕ САМО О ПОСЛУ: ТАНАСИЈЕ УЗУНОВИЋ

Верујем у домаће васпитање

Заљубљен у традиционалне вредности које се деценијама потискују популарни глумац желео би да се искрено вратимо нашим светињама, земљи и сељаку, уместо што негујемо помодарство
субота, 05.02.2011. у 22:00

Танасије Узуновић ради као никад. Има га на телевизији, позоришту, глуми у Глембајевима за Атеље 212. Екипа је, каже, изванредна, режира Јагош Марковић, играју Аница Добра, Светозар Цветковић... јака глумачка постава, коју није лако ни сакупити, па су и пробе биле ретке… али није сметало да се добро заврши посао. Откако га је Синиша Ковачевић позвао да у Народном позоришту игра у Великој драми, много ради и за национални театар, тренутно га има у четири представе.

За ширу публику он је пре свега Рајко Малешевић у телевизијској серији „Мој рођак са села”. Играо је и у „Мирису кише на Балкану”, али због заузетости – малу улогу

– Жао ми је због тога, „Мирис кише...” је на неки начин моја тематика из детињства. Одрастао сам у Нишу, а јеврејска породица је била у комшилуку, у кући Ђорђа Узуновића, брата мога прадеде, то је било његово имање. Дружио сам се с њима, везани су за моје детињство, a релативно добро познајем и њихов начин живота –  прича Танасије.

Касније је у позоришту у Нишу упознао Еугена Вербера, нашег филмског епизодисту.

– Један изузетан интелектуалац од кога сам много научио. Јевреји су жилав, паметан народ. Не знам да ли би нека друга нација опстала да је била на њиховом месту. Они брину једни о другима, а ми смо изгубили наше узоре, светиње, наша веровања. Не знамо где смо, каже резигнирано.

Све испочетка

Рајка Малешевића игра као оштроумног и виспреног, господственог сељака, домаћина који воли земљу и породицу (и упорно одбија да сину Дракчету, који мисли само на себе, препише имање). Градио је лик сећајући се човека по имену Михаило код којег је његова мајка куповала мед. Одлазио је као дете на његово имање изнад Белановице и виђао га увек у чистој белој кошуљи, уредној ношњи. Људи су тада носили неке култове у себи, имали су однос према животу који ми не познајемо, било је битно ко је какав, а не где живи.

Заговара да се окренемо земљи, сељаку, раду, да све почнемо испочетка, јер ево шта се дешава

– Неке сцене снимали смо у малињаку који је запуштен, па смо малине куповали. Оно на чему можемо да згрнемо велике паре ми смо то обезвредили, зато тај народ одлази у велике градове, на бувљаке, да продаје половну робу, каже наш саговорник.

Потиче из угледне и богате предратне породице која се нашла на удару комунистичких власти, то се одразило и на његов живот, схватања и веровања. Не разуме оне који са носталгијом гледају на време самоуправног социјализма јер је то, како каже, одраз њихове себичности. Да дођу у осам на посао а изађу у девет, да живе на чековима без покрића, незарађеним платама, и дуговима које ће и њихови унуци отплаћивати.

Цитира један извештај са заседања Лиге народа 1937. године у којем се предвиђа да у Србији никад неће бити комунизма, јер Срби воле земљу, цене породицу и верују у Бога.

– Али десило се управо супротно и то зато што је Тито уклањао људе који су били виспрени, обрачунао се са интелектуалцима и грађанском класом. Он је нанео велико зло Србији и реченицом да нема више господе и сељака сви смо ми радници. Бити господин то је кодекс, а бити сељак то је основ друштва. Мој отац Благоје је говорио: „ ’Ајде што су нам узели имање, али што су га упропастили? Необрађена земља је грех од Бога” – наглашава.

Нова естетика

Иако је могао да наследи виле у Београду, до своје прве имовине дошао је тек осамдесетих година и то захваљујући Донки Шпичек, управници Дома пионира, која је била у стамбеној комисији Телевизије Београд. Заузела се да помогне одмах чим је чула да је подстанар. Прво је добио поткровље у близини хотела „Бристол” који се тада градио. Поткровље је требало реновирати а генерал Љубичић није дозволио да се неко ту мота у близини репрезентативног војног објекта па је спречио радове. Тек после неколико година дозволио је да се Узуновић усели у новобеоградски стан у војној згради, за коју је архитекта добио награду, а с мајсторима и дан-данас нешто поправља. 

Сад је у трећем браку и за својих 68 година има младу ћерку, осамнаестогодишњу Софију, која има смисла за језике, информатику, али и глуму. Којим путем ће даље тек треба да изабере. Рекао јој је да не рачуна превише на њега, ако жели да постане глумица треба сама себи да крчи пут, и поносан је на њу што то и сама разуме. Рекла му је да не жели да јој други гради успех, не жели никога да копира. Права Узуновићева!

Како гледа на то што је сада у поодмаклим годинама, чини се, популарнији него икада раније.

Данас радим више не због другачије политичке климе, већ просто су дошли неки нови људи, који су донели неку нову естетику у коју сам се уклопио. Нема више политичке стеге, али још има онога ко је ко и ко је с ким, неки људи који су ми често сметали и данас су на позицијама, истиче Узуновић.

Много година је прошло, можда им више није интересантно да ми сметају, али ако их испровоцирам неком изјавом могу то и данас да ураде.

 Таско, како га од миља зову, и не придаје превише значаја популарности , слави, успеху. Учио је од бардова и професију и људску етику. Цитира Љиљану Крстић која је прво говорила студентима да раскрсте са славом, сценама, завесом. Глума је тежак, мучан и непризнат посао....

– Трудим се да радим свој посао и не придајем превише значаја популарности. Ценим домаће васпитање, верујте да је то један апсолут, који отвара сва врата – закључује наш саговорник.

----------------------------------------------

Угледна фамилија

О Узуновићевим прецима могла би се написати књига, или снимити филм. То је фамилија која потиче од Узун Стојана који је војевао још са Карађорђем, али Танасије је добио име по прадеди који је био један од покретача српско-турског рата када се Србија проширила на још четири нахије, у време краља Милана. На страни Срба борили су се и виђени Руси, пуковник Рајевски и ђенерал Черњајев.

После пораза турски ага је продао Узуновићевима имање у Дражевцу код Алексинца које су отплаћивали до 1934. године.  О њему се бринуо Танасијев деда Јован који је био агроном, а Јовановог брата Николу, који је у два наврата био председник владе између два рата, у политику је увео Пашић.

После рата сва имовина им је одузета укључујући и вилу на Дедињу која је постала резиденција америчког амбасадора.

------------------------------------------------- 

Војничка част

Танасијева мајка је родом из Белановице која се налази између Љига и Аранђеловца. Њен стриц, Милован Гавриловић, школовао се на Академији у у Француској. Оженио се Полом, и с њом изродио шесторо деце, али се 1912. године вратио у Србију и ставио на располагање Врховној команди. Са Степином армијом стигао је до Једрена и када је требало да се изврши предаја Шукри-паша је замолио да предају града обаве на француском језику па су позвали Милована. Церемонијал није био нимало пријатан за пораженог који је требало да клекне и преда сабљу победнику, али Гавриловић је рекао да није дошао да понизи противника, подигао је Шукри-пашу са земље и није желео да му узме сабљу чиме му је указао велику част.

У знак захвалности Шукри-паша му је поклонио сабљу, доглед и револвер, који су касније предати Војном музеју.

-------------------------------------------------------- 

Каријера

Танасије Узуновић је рођен у Нишу 1942. године. Завршио је Позоришну академију у класи професорке Љиљане Крстић. Осим у позоришту играо је у преко 50 филмова и ТВ драма. Добитник је Стеријине награде и Октобарске награде града Београда. Први филм који је снимио био је „Кораци кроз маглу” Жоржа Скригина, потом су следили: „Девојачки мост”, „Саблазан”, „Лептирица”, „Тренер”, „Лагер Ниш”, „Проклета је Америка”, „Сабирни центар”… Ретко је био позитивац, углавном је добијао улоге Немаца и домаћих издајника.


Коментари6
a213c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radivoje Davidovic
Hvala gospodine Uzunovicu sto se setili Eugena Verbera poznatog glumca koji je igrao i u Narodnom pozoristu u Nisu. Uskoro izlazi monografija o Eugenu Verberu..
iris t
Gospodinu Uzunovicu ,svaka cast.Odusevljena sam svim njegovim ulogama.Posebno mi je draga uloga Rajka Mlalesevica,on svojom glumom vraca dostojanstvo i seljaka ,domacina.Hvala, na tome, jer su svi zaboravili da je seljak bio gospodin.Sada je od tog istog gospodina , napravljen -pacenik...
Зоран Старчевић
С великим уживањем у серији Мој рођак са села откривам једног другачијег Танасија Узуновића. Иако су глумачка остварења Војина Ћетковића и Драгана Јовановића, као и других, велики адут серије, мој је утисак да је главни лик у серији управо Радиша Малешевић, стамени, господствени и мудри домаћин који се држи земље, достојанства и породице и онда кад се чини да му се тле измиче под ногама. Баш ми је драго да видим да Танасије има великог удела у креирању лике Радише и да дели његову филозофију живота. Поруке које Радиша упућује с ТВ екрана у овој серији прави су бисери који треба да постану водичи многим нашим људима што су једном ногом у вароши, а другом на селу, као и оним који мисле да је трава зеленија тамо негде на врелом асфалту. Вратимо се достојанственом и слободном животу на свом имању са својим људима. Препородимо Србију и осигурајмо и њој и себи здравље и независност.
milorad manojlovic
pozdrav i dobro zdravlje
даљи рођак
Поздрав Таси, од Саше из Београда.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља