четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:52

Наличје „Фејса”

Аутор: Милан Мишићпетак, 04.02.2011. у 22:00

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Једна од упадљивих ствари у америчким градовима које посетилац из другог света не може а да не примети јесу призори из кафића, а поготово из највећег ланца локала у којима се конзумирају дневне дозе кофеина.

Испијање кафе (или чаја, који је, узгред, избор већег дела човечанства), свугде је углавном друштвени чин. То је само повод, ритуал за оно главно: сусрет и разговор. Али овде се догађа нешто чудно: највећи број гостију овде, у свако доба дана, кафу испија у друштву – свог лаптопа. „Старбакс”, поменути највећи ланац кафића, први је, осетивши „дух времена”, својим гостима уз напитке понудио и бесплатан Интернет, што му је повећало промет. Другима није преостало ништа него да то следе.

Нисам, наравно, загледао садржај екрана посетилаца „Старбакса”, али није тешко докучити шта је на њима. Читају се и пишу имејлови, актуелизује „Фејсбук”, размењују инстант поруке.

То у ствари значи да се кафа испија опет у друштву, али виртуелном, симулираном. Истраживања показују да је ова, нова врста повезаности, постала нова реалност. Просечан корисник компјутера овде је нон-стоп повезан на Интернет и прима на стотине електронских порука дневно, од којих многе захтевају да се на њих одговори.

Амерички тинејџери проводе по неколико сати дневно „повезани”, преко компјутера, мобилних телефона. Шаљу и примају по неколико хиљада СМС-а месечно. Своју свакодневицу готово из сата у сат евидентирају на „Фејсбуку”...

Нове реалности Интернет ере, феномени свеопште повезаности, овде су и предмет растућег корпуса литературе која ту стварност вивисецира, у настојању да објасни њен утицај на појединца, друштво, човечанство и цивилизацију. Није то, могло би се рећи, ништа ново: свака нова технологија је у овом погледу на неки начин била „реметилачка”: од штампарске машине, преко телефона, фабрике са текућом траком, радија и телевизије, па све до Интернета. Ново је само то што се сада о томе дебатује много шире и са много више учесника, опет захваљујући технологији.

Оно што је приметно, то је да расте број „сајбер-скептика”: оних који сматрају да нам изуми информатичке ере много више узимају него што нам дају. Најновија књига из ове области, ако би се процењивала само по наслову – „Усамљени заједно” („Alone Together”), може одмах да се сврста у овај жанр, али је по дометима ипак нешто између. Пре свега један уравнотежен и објективан допринос разумевању онога што се догађа, уз путоказе куда би све то могло да нас одведе.

Ауторка је Шери Таркл (Sherry Turkle), професорка психологије и антропологије са чувеног МИТ-а (Масачусетс институт за технологију), која се у овој области већ огледала у претходне две књиге: „Живот на екрану” и „Друго ја”. Са „Сами заједно”, ово чини трилогију, која ће по свој прилици бити проширивана. Тарклова је и на челу „Иницијативе за технологију и биће” МИТ-а, што све указује да аутор познаје област о којој пише.

Доста се ових дана пише и о овој књизи, углавном похвално. Она је иначе у необичној форми, форми писма једне дигитално писмене мајке својој ћерки која дигитално одраста. Потка су јој емпиријска истраживања, клиничке студије, мноштво интервјуа и, наравно, запажања. Цео садржај је у ствари настојање да се одговори на питање из поднаслова књиге: „Зашто више очекујемо од технологије него једни од других”.

У књизи на ово има конкретних одговора, али још више оних који се наслућују или се њихово формулисање препушта читаоцу. Оно на шта Тарклова, међутим, наводи, јесте размишљање о томе шта су све последице чињенице да су многима симулирани, виртуелни, односи – они који се успостављају преко имејла, „Фејсбука”, инстант порука – важнији од оних правих.

Овај феномен се анализира и на примеру интеракције људи са роботима програмираним тако да симулирају осећања и реагују на људску пажњу. „Роботи-кућни љубимци” су већ одавно међу најпопуларнијим играчкама, роботи-неговатељице за старије већ полако улазе у примену, па и роботи за секс... За Тарклову су све то докази да се човечанство приближава „роботичком моменту”.

„Ми већ филтрирамо дружења кроз машине, а следећа фаза је дружење са машинама”, констатује. „Свака технологија постаје наш партнер, зато што је наше дело, а онда нас, у повратној вези, обликује, па је неопходно извесно време да би се видело како тече овај процес међусобног прилагођавања.”

Али ако се живот у све већој мери организује посредством дигиталних технологија, које су сазреле током живота само једне генерације, онда је неизбежно и питање може ли човечанство да промени начин на који комуницира, а да на неком нивоу не промени и сопствену природу? Јер људи су друштвена створења која се такође мењају.

Док су на ово могући различити, али подједнако уверљиви одговори, једно је ипак извесно: да коришћење нове технологије почињемо са уверењем да ће нам она омогућити контролу, а завршавамо тиме да смо контролисани. Тарклова истиче да је метафора „зависности” у овом случају непримерена, јер поручује да је реч о нечему чега се морамо одрећи, што је неопходно одбацити. Интернет, међутим, „није хероин”. „То је нешто чије коришћење морамо да прилагодимо својим стварним потребама на начин који је најадекватнији и у нашем најбољем интересу.”

Али не бежи ни од закључка да најновије технолошке инкарнације у сваком случају имају цену које нисмо били свесни кад су уведене...


Коментари8
91680
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bozana stanic
Izgleda da obadve zelimo ono najbolje i to je najvaznije. Na srecu ili nesrecu, u zivotu mora biti balans i nema toga sto cemo smisliti da je samo dobro, a da ne donosi i ono drugo. Zlatna Aristotelova sredina i ne preterivati ni u cemu. Pozdravljam Vas od srca i napred. Na Vama svet ostaje.
Mara Jovanovic
Драга Госпођо Божана, ваша добронамерност је дивна. И ја радим цео дан на компјутеру и радила сам у три државе а да нисам изашла из своје канцеларије. Ви сте дакле већма млади авантуристички дух у односу на мене. И ја често жалим за послом који ме не би толико везивао за затворен простор. Изборила сам се да паузу користим ван зграде. Ценим вашу побуну против технологије у начелу, али то није практично, морамо је ставити у службу својих потреба. Квалитет живе комуникације нико не оспорава, али технологија и јесте комуникационо средство великих могућности. Са њом смо мање сами него што би то иначе били. А посао је много лакши и инвентивнији. Везе се успостављају по линији професије или хобија, ако нису романтичне. Страшно је немати компјутер да дођете до помоћи када сте сами у свету. Замислите Џемса Бонда без везе са Лондоном или без Боднове девојке. Не зна се шта је горе. Али да би се људи борили једни за друге морају да припадају, у томе је кључ. Свет ипак не чине само ксенофобичари.
bozana stanic
Gospodjo/gospdjice Jovanovic kad "porastete" kazace Vam se samo. Ja sam zivela u tri zemlje i danas zivim u tom Vasem inostranstvu. Radim na kompjuteru po ceo dan i znam sve njegove prednosti koje ne negiram i upravo mi to daje pravo da kritikujem i one lose.Vasa pobuna protiv primitivnog ili nezahvalnog sveta meni je potpuno jasna, ali dobrih i losih ljudi ima i u belom svetu i iza coska. Seticete me se jednog dana, verujte mi. Divno je biti mlad, ali nije lose spojiti mladost i mudrost. Zivot nije crno-beo. Lep pozdrav!
Mara Jovanovic
Priča da nemamo prijatelje zato što imamo i kompjuter mnogo mi liči na priče da ne može da se ispreče dobra pita od jabuka ako šporet nije smederevac, pa još da nam je ta sreća i da cepamo drva, gde bi nam bio kraj! Ja sam ipak malo mlađa, i malo iskusnija i sa strancima i sa komšijama. I uvek dajem prednost strancima. Veći se napor ulaže u prevazilaženje kulturoloških razlika. I uostalom, nije mi potreban kompjuter za komšije, ali za strance jeste. Kad sam bila devojčica komšijska baba mi je poklanjala ručne radove, najmlađa komšinica kojoj sam besplatno držala časove i poklanjala zlato sećavši se njene babe, jedva mi kaže dobar dan. Tu ni kompjuter ne bi pomogao. Ljudi su bliski zato što jedni drugima znače, a ne zato što su telesno blizu. Mobilni telefoni su iz raja izašli. Kompjuteri su divan izum. A psihijatri su nekad i najbolji prijatelji. Ono što oni mogu da pomognu, komšije ipak ne mogu. I ne služe za to. Kad smo bolesni to nije zato što smo usamljeni. Nekad je i obrnuto.
Bozana Stanic
U potpunosti se slazem sa BP. Gospodjo Jovanovic ne mislim da ste u pravu. Mozda ste vi propustili da nastavite neke veze jer niste imali interenet ali ste zato imali vise vremena da upoznate prve komsije. Cemu ta ceznja da se sretne neko "izdaleka" dok sa osobom u liftu ne progovorimo ni reci. O momku iza ugla uvek neko nesto zna, a taj virtuelni je mogao biti i ubica. Mislim da se ne radi o lepom vaspitanju nego o sebicnosti. Nismo u stanju vise da podmetnemo rame za plakanje a ne shvatamo da kad nama bude zatrebalo psihijatrijska pomoc nije adekvatna zamena. Zar nije bolje da te pare potrosimo u drustvu nekog nama dragog sa kim cemo moci i zaplakati i nasmejati se, a jos mozemo i da prosetamo skupa, pa nisu potrebne ni teretane ni tablete vitamina D? Osvrnimo se oko sebe i komunicirajmo. Ima dobrih ljudi i oko nas i za kontakt sa njima nam nije potreban kompjuter. Uz to jos usteda na psihijatru, kompjuteru, teretani, vitaminima .... a to opet znaci manje rada i vise vremena.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља