субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Од каштела остала само руина

Аутор: Александра Исаковнедеља, 06.02.2011. у 22:00
А замак је заштићено културно добро (Фото приватна архива)

Алекса Шантић, Сомбор – Сваку генерацију студената др Викторија Алаџић, доцент на Грађевинском факултету у Суботици, одведе у посету каштелу Фернбах, удаљеном десетак километара од насеља Алекса Шантић поред Сомбора. Свака нова посета разлог је новом разочарењу и чини се као последња прилика да се види један од бисера изграђен у стилу сецесије, војвођански дворац који је почетком 20. века био по својој архитектури, унутрашњој организацији простора, али и башти која га је окруживала здање изузетне лепоте.

– Више од пет деценија траје девастација каштела и тешко је разумети степен неодговорности и немара који су довели до постепеног разарања законом заштићене вредности – каже нам Викторија Алаџић. Као стручњак за очување градитељског наслеђа Викторија Алаџић проучавала је историју овог здања које је 1906. године подигао Карољ Фернбах, потомак чувене богате и разгранате велепоседничке породице која је широм Војводине имала земљу и куће. Објекат је подигнут као летњиковац његове лепе жене Доре Карачоњи, којој се због лепоте и младости тепало „баба” – на мађарском луткица, па отуда и његов други, народски, назив Баба Пуста. Радило се по пројекту Режеа Хикиша, а здање је имало пространи улазни хол, капелу, кулу са звоном која је била и осматрачница са које се надгледало да житна поља не угрози пожар, горње одаје говоре о раскошном, удобном али не и превеликом каштелу. Са јужне стране излазило се на терасу са стубовима, а одатле поглед је могао да обухвати више од седам хектара енглеске баште са преко 150 врста необичног дрвећа и цвећа, са стазама, базенима, клупама, пропланцима...

Каштел Фернбах је данас руина унутар чијих зидова само трагови плишаних тапета, остаци паркета, радијатора или ролетни говоре о удобности и лепоти здања, а врт је зарастао у шибље, неодржаван, запуштен, а вредна стара стабла су посечена, баш као и носеће греде и степенице у самом каштелу које су коришћене за потпалу. Иако заштићено културно добро, оно је од педесетих година прошлог века пребацивано из руке у руку оних који тешко да су могли да буду његови стараоци. Последњих година припада пољопривредном добру „Алекса Шантић“, у њему су деведесетих година живеле избеглице, а сада је углавном насељен локалним Ромима.

Пољопривредно добро „Алекса Шантић” обрађује више од четири хиљаде хектара земље, читаво насеље практично зависи од њих, али брига о каштелу који тражи озбиљну и темељну реконструкцију превазилази њихове моћи. Након неуспеле приватизације, из руку Милета Јерковића пољопривредно добро је враћено Акцијском фонду, и директор Александар Маротић каже да први пут након дугог времена постоји јасна идеја преточена у пројекат о новој будућности каштела.

– Урађен је идејни пројекат о претварању каштела у Регионални центар за разумевање међу младима. Имали смо подршку Министарства за економију и регионални развој и Канцеларије за локални економски развој. Потребно је разрадити тај пројекат, а реконструкција и ревитализација каштела траже новац који ћемо настојати да обезбедимо преко ИПА, претприступних фондова Европске уније – каже Маротић за „Политику”. Директор „Алексе Шантића” очекује посету представника Покрајинског завода за заштиту споменика културе, као и телевизијске екипе из Новог Сада која ће снимити документарни филм о овом каштелу. Паралелно са обновом каштела текла би и ревитализација парка.

– ИПА пројекат могао би да се реализује с партнерима са хрватске и мађарске стране. С обзиром на то да је раније кандидована и изградња пута између насеља Чонопља и Пачир, који управо пролази поред каштела, а већ се ради пут између Баје и Сомбора, то су предуслови да ово здање не остане изоловано. Немамо још предрачун колико би могла да кошта реконструкција каштела, али је јасно да без помоћи са стране то није могуће остварити – истиче Маротић.


Коментари13
83d29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nemanja Kovacic
Nazalost Strahinja je u pravu. Prosto je neverovatno kako nama nista nije sveto i kako niko ne reaguje. Valda bi trebalo da oformimo jos i policiju za zastitu spomenika kulture. Da izdvajamo jos za nekoga ko nece raditi svoj posao. Devastiraju i spomenik na Iriskom Vencu na Fruskoj gori i niko ne reaguje. Kidaju bronzane figure sa njega i prodaju ih... Tuzno! Ima li kraja?
Laslo Juhas
Imate li sliku -e o dvorcu u starom sjaju ?
Strahinja Rašić
Imao sam tu čast, pošto se bavim muzikom i bio sam pune dve decenije član kulturno umetničkih društava, da proputujem dosta po svetu i vidim razna znamenja. Na žalost, ovakav vandalizam i celokupno nepoštovanje kulture i zaostavština ima samo kod nas. U celoj Evropi, kao na primer Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji, Francuskoj, može usput videti na stotine dvoraca koji su sređeni, noću osvetljeni i predstavljaju praznik za oči svakom prolazniku i posetiocu. Kod nas je slika sasvim suprotna, mi smo sve uništili što se moglo uništiti. Ovakva mesta umesto da predstavljaju našu državu u najlepšem svetlu ona predstavljaju našu sramotu, jer su ruglo današnjice, a šta više glavno su mesto za sakupljače sekundarnih sirovina. Ako se iko seti da nekada obnovi ovaj dvorac, može slobodno da mi se obrati za pomoć. Jedna od mojih najvećih želja je da vidim ovaj dvorac u starom sjaju!
ivica stefanac
Jos uvek,koliko to moze da se kaze...moze da se zadrzi oblik kakav je nekad bio i nepusti u zaborav dvorac,jedan od najlepsih u vojvodini ako ne i najlepsi. Ima mogucnosti da se taj dvorac obnovi samo treba da se smene santicki tajkuni koji godinama upropastavaju ne samo dvorac na 9-tom Maju nego i samu ekonomiju.
Lea Zoric
Sramotno je ako je ovaj kastel pod zastitom, jer niko, bas niko tamo nije nista ucinio da spase ovo velelepno zdanje od propasti....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља