уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Држава ратарима и мајка и маћеха

понедељак, 07.02.2011. у 22:00
„Зобнатица” је до приватизације бесплатно располагала државним земљиштем Фото АД „Зобнатица”

Зобнатица код Бачке Тополе – Децембра прошле године килограм товљеника коштао је 145 динара, а јануара ове године цена је пала на 120 динара, односно нижа је за готово 20 одсто. То значи да на хиљаду товљеника ми губимо 200 свиња. А ми годишње утовимо више од седам хиљада прасади. Не постоји производња која може издржати овакве осцилације у ценама, објашњава за „Политику“ Андрија Раичевић, директор АД „Зобнатица“, пољопривредног добра које је својевремено било пример успешног пословања, а данас како сам каже настоје да опстану. Директор Раичевић тврди да их највише угрожава пословни амбијент у коме раде.

– Пољопривреда може опстати само ако држава и влада уреде тржиште и уведу системске мере. Ни у једној успешној држави у окружењу пољопривреда није препуштена на милост и немилост тржишних закона, а код нас се доносе субвенције које представљају само гашење пожара, при чему нисмо сви равноправни. Субвенције се дају физичким лицима која су регистровала газдинство, али не и нама, пољопривредним добрима. Тако, у надметању за државну земљу они су у старту у предности за тих 14.000 динара субвенције по хектару – наставља причу Раичевић.

Пољопривредно добро „Зобнатица“ приватизовано је 16. децембра 2008. године када га је на лицитацији купио конзорцијум који чине Петрис Христофорос и „Њу компани“ из Београда по почетној цени од 169 милиона динара, уз обавезу инвестирања 160 милиона динара, односно око два милиона евра у року од три године. Иако овај комбинат последњих неколико година бележи мање приходе, овде није реч, како је то чест случај у нашој транзицији, о неуспелој приватизацији, већ управо о неизвесним, а понекад и неравноправним условима пословања. Ово илуструје директор Раичевић податком да нису отпустили ниједног радника, педесетак их је отишло у пензију или својевољно узело отпремнину, те имају 114 запослених који сада остварују већи физички обим производње у сточарству јер су пре приватизације по једном раднику производили 37 товљеника а сада 66. Прошле године продали су 7.579 товљеника, или за хиљаду више него пре две године. Немају ни динара кредита нити хипотеку, наглашава Раичевић. Међутим, оно што гуши њихово пословање јесте чињеница да АД „Зобнатица“ лежи на државној земљи, од некадашњих 2.600 хектара које су обрађивали само су 104 хектара у њиховом власништву.

Проблем са земљиштем као највећи истиче у разговору за „Политику“ и Рајко Радуловић, председник Управног одбора „Зобнатице“:

– До приватизације предузеће је експлоатисало око 2.600 хектара државног земљишта којим је бесплатно располагало. Сада газдује са око 1.300 хектара које је закупило на лицитацији 2007. године. Осим тога, непосредно пред ту лицитацију Министарство пољопривреде нам је испоставило рачун од око 350.000 евра за закуп земљишта у периоду пре приватизације, о чему нам Агенција за приватизацију није дала никакву информацију, јер претпостављам да ни њој није предочена. Када смо одбили да платимо спорни дуг, Министарство пољопривреде нас је, најблаже речено, уценило и поставило пред нас услов: или потпишите вансудско поравнање и платите дуг, или немате приступ лицитацији за наредни трогодишњи период.

Радуловић каже да су подлегли уцени, сматрајући да је то мања штета, јер без земље они не могу да наставе основну делатност и Агенција би раскинула купопродајни уговор чиме би изгубили сва уложена средства. Апсурдност става Министарства Радуловић илуструје и чињеницом да имају писмену сагласност да упркос „дугу“ могу да лицитирају за једну мању парцелу.

– Када смо купили „Зобнатицу“ затекли смо запуштено предузеће, са дуговима и неликвидно, у блокади због дуга према банци од око 30 милиона динара. Након две године „Зобнатица“ нема екстерних дугова, осим према власнику, зараде и доприноси редовно се исплаћују, и Агенција и ревизор потврдили су да смо исплатили пуну цену њене куповине и до сада испунили све обавезе улагања од по 600.000 евра годишње, при томе морали смо да уложимо и преко 400.000 евра у обртна средства. Још пре нашег доласка укинуте су Зобнатичке коњичке игре, хотел „Јадран“, изграђен 1952. године, у доста лошем је стању, хтели смо да га реновирамо, али су нам статичари рекли да стари темељи то не би издржали. Дакле, очекују нас нова улагања. Ми смо уверени да радимо друштвено користан посао и да заслужујемо разумевање и других институција, било републичких, било локалних – наглашава Радуловић.

Александра Исаков

----------------------------------------------

Мешовита својина

Да би задржали госте на „Зобнатици“ јер хотел „Јадран“ је преко зиме затворен због великих трошкова грејања, Рајко Радуловић каже да су хтели да изграде бунгалове на делу своје земље. Испоставило се да је та парцела у „мешовитој својини“ што је категорија коју устав не познаје. Питали су и у општини Бачка Топола и у Покрајини како да ураде конверзију земљишта. Нико није знао да им објасни „јер држава за то није дала упутство“.


Коментари1
5457b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Проф. др Миладин М. Шеварлић
Тачно је да ни у једној држави као у Србији не постоји дискриминација огромне већине власника регистрованих пољопривредних газдинстава који немају право на субвенције од 14.000 РСД по хектару обрадиве површине (2010). Међутим, није тачно да држава даје субвенције свим регистрованим пољопривредним газдинствима (РПГ) чији су власници физичка лица. У последње три године субвенције по хектару и по уматиченом грлу стоке добијају само РПГ чији власници или носиоци домаћинства плаћају земљорадничко пензијско и инвалидско осигурање и део РПГ која се налазе на тзв. маргиналним подручјима. Од укупно око 780.000 индивидуалних пољопривредних газдинстава (ИПГ, 2002), у 2010. години је било око 450.000 РПГ, али су субвенције исплаћиване само за око 73.000 РПГ. РПГ која су у 2010. години добијала субвенције чине тек 16,2% од укупног броја РПГ односно свега 9,4% од укупног броја ИПГ. Значи: без субвенција нису само земљорадничке задруге и пољопривредна предузећа, већ и 90,6% породичних газдинстава!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља