петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Стећци на листи Унеска

четвртак, 10.02.2011. у 22:00
Стећак војводе Момчила, Теслић

Трећи састанак поводом номинације стећака на листу споменика културе Унеска одржан је јуче у Министарству културе. Министар Небојша Брадић рекао је да ће Србија предложити три споменика са своје стране, а то су средњовековни надгробни споменици у Перућцу и Растишту, као и некропола у селу Хрта, под називом „Грчко гробље”.

– Још 2009. године потписали смо писмо о намерама да Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска и Србија заједно номинују стећке на листу споменика културе. То доказује да културно наслеђе нема границе – рекао је Брадић.

Он је истакао да је сарадња око стећака добра основа за сарадњу и на другим пројектима који представљају заједничку културну баштину Балкана. – Стећци су јединствено културно добро које броји 70.000 споменика, карактеристика је централног Балкана, који је у време настајања стећака био јединствен – рекао је Брадић.

Министарство културе је саопштило да је на раније одржаним састанцима, у Сарајеву и Подгорици, договорено да при избору некропола са стећцима критеријуми буду стање и садржај некрополе, њено окружење и однос локалне заједнице према културном добру.

Сахрањивање под стећцима у Србији обављано је у току 14. и 15. века. Извесно је да су поједини облици споменика стварани пре и после овог периода. У односу на укупан број стећака, проценат украшених у Србији је већи од оних на осталим деловима Балкана, али су репертоар и богатство рељефних мотива ужи и мање репрезентативни у односу на друге регије.

Некропола са стећцима на археолошком налазишту Мраморје, познатом и под називом Багруша, налази се у близини места Перућац, југозападно од Бајине Баште. На некрополи је евидентирано 85 надгробних споменика постављених у правилним редовима.

У оквиру Националног парка Тара, у месту Растиште, налазе се две некрополе са надгробним обележјима типа стећака, и у њима је 38 споменика.  

У селу Хрта, југозападно од Пријепоља, налазе се остаци некрополе коју чини 54 споменика.

Стећака највише има на територији БиХ, око 66.000, док их у Србији има 2.000, у Хрватској око 4.000, а у Црној Гори око 3.000. На стећцима, за које се претпоставља да су прављени у другој половини 14. века, појављују се словенски и старословенски натписи. Једна од теорија у вези са стећцима долази и из пера Мирослава Крлеже, која гласи да су Словени својим доласком на Балкан из прапостојбине донели са собом и културу стећака, јер постоје сличности са скулптуром Балтика и Кавказа.

У раду састанка учествовали су и представници министарстава и установа културе и заштите из све четири земље укључене у пројекат заједничке номинације. После уводног излагања министра културе, новинари су замољени да напусте салу.

С. Стаменковић 


Коментари6
ab44c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slikarka persa
Za vise informacija (ako uopste postoji neko koga to zanima), mozete konsultovati knjigu Šefik Bešlagić ,,Stećci kultura i umjetnost,,. Na osnovu svog istrazivackog rada on vam daje informacije o poreklu spomenika, njihovom broju po regionima i nekropolama, o razlicitim oblicima i razlicitoj dekoraciji. Takodje postoji i prevod tekstova pisanih cirilicom i latinicom za one koji zele sami da se informisu a ne da prihvate na prvu loptu teoriju gospodina Lakete. Srbi nisu jedini narod koji je naseljavao prostore Balkana i Vase znanje gospodine Laketa ne znaci nista ako negirate kulturu drugih. Za vise informacija o tome preporucujem Vam knjigu Radivoja Radica,,Srbi pre Adama i posle njega,,.
slikarka persa
Gospodin Laketa je informisan ali ne dovoljno. Postoje materijalni dokazi da su ovi spomenici podizani podjednako za pripadnike svih vera a o tome svedoce imena koja su uklesana na njima, kao i pismo kojim su pisana.
vladimir milcic
@ Nikola Laketa Cestitam na saopstavanju vaznih podataka koga izgleda malo koga interesuju, a mnogi ih osporavaju. Stvarno je tekstu u Politici nedostajalo makar kratko objasnjenje sta su to stecci. Gospodine Laketa, samo nastavite sa komentarima, za Vas je to verovatno prilicno lako jer mnogo znate.
Nikola Laketa
STECCI 2.Prve vijesti o steccima zapisao je prije 450 godina putopisac slovenac Benedikt Kuripesic koji je bio prevodilac jedne delegacije iz Beca koja je isla za Carigrad i on je na jugu Balkana vidio velike grobne mramorove.Dvjesto godina kasnije Evropa ce ponovo nesto vise cuti o steccima.Bosnjaci i njihova propaganda bili su bacili oko na stecke,tvrdeci i lazno izvodeci teoriju da su to "Bogumilska groblja",a da su oni kao narod (Muslimani,Bosnjaci) nastali od bogumila hriscanske sekte koja se javila u krilu hricanske pravoslavne crkve u BiH.Papska kurija je koristila sva sredstva da se umijesa u vjerske prilike u Bosni i Hercegovini i vodila je vjerske ratove protiv Srba u BiH.Istoricar Vaso Glusac u knjizi" Istina o bogumilima" dao je odgovor ko su bogumili ? To je samo drugo ime za SRBE u BiH i nista vise. Zapad je izmislio ime "BOGUMILI" da se u BiH nigdje ne pominju Srbi.Bogumili se samo javljaju u BiH i nigdje vise,a bogumilskih grobalja ima i van BiH.ali nema bogumila ?
Nikola Laketa
Stecci su stari srpski srednjovjekovni nadgrobni spomenici koji se javljaju od 13 do 16 v. na prostorima dinarskih planina koji su bili naseljeni srpskim stanovnistvo a to su prostori :BiH,C.Gore, Hrvatske i Srbije.Tu su locirane najljepse i najbrojnije nekropole stecaka.Stecci su prisutni samo na srpskom etickom prostoru i nigdje vise.Cuvanje i zastita stecaka je dio civilaziskog odnos prema njima.Stecci su samo prisutni na starom srpskom etnickom prostoru i nigdje vise! Sasvim druga je stvar sto stecke svojataju i prisvajaju drugi narodi,hrvatski i bosnjacki ? Ugledni arheolog i moj profesor Alojz Benac dao je dobar odgovor i rijesio je dilemu,ciji su stecci ? "Bogumilska teza nikada nije odnijela konacnu prevagu, nije cak uspjela ni da sasvim ozbiljno ugrozi neka druga stanovista.Stalno su je pratile teze da pokojnici pod steccima pripadaju PRAVOSLAVNOJ CRKVI " ! U prilog ovoj tezi ide i cinjenica da su svi stecci locirani i situirani u pravcu:ISTOK - ZAPAD !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља