уторак, 18.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:58

Држава – највећи клијент

петак, 11.02.2011. у 22:00

Минуле радне недеље за престоничке банкаре најважнији и највећи пословни партнер била је држава. На тржишту су се први пут појавиле хартије од вредности у еврима, а на аукцији одржаној у среду „плануло” је све што је све што је држава изнела на продају. Сто одсто ових обвезница у укупној вредности од 200 милиона евра банкари су буквално разграбили. За ове дужничке папире Република Србија ће им за годину дана исплатити 4,48 одсто камате.

Највећим делом због тога, национална валута ће почетак следеће радне недеље на курсној листи дочекати јача него што је била на крају ове седмице. Тако ће у понедељак један евро вредети 103,28 динара.

Из угла државе, чији је добар део дугова у еврима, прикупљање девиза на овакав начин јефтиније је него да новац позајме код банака с каматом од најмање седам одсто. Са друге стране банкама је пословање са државом много мање ризично него да новац позајми привреди. Тај интерес повећао је понуду евра на тржишту што је додатно ојачало динар. Ако држава и банкари зарађују, ко онда губи? Према оцени наших саговорника, на овај начин се дестимулишу извозници, док увоз постаје исплативији. С друге стране, награђују се дужници којима ће рате за кредит сада бити мање, док се штедише кажњавају.

Родољуб Павићевић, помоћник директора Управе за јавни дуг, подсећа да издавање државних записа и одржавање аукције није одлука која је донета преко ноћи. То је строго процедурална радња којој претходи одлука Владе, објашњава: – Оваквом послу претходила је ваљана анализа која је утврдила какве последице би та емисија имала на курс динара, понашање учесника на тржишту и стање текућег рачуна државе из кога се плаћају доспеле обавезе. Не само према иностраним, већ и према домаћим повериоцима и буџетским корисницима. Емисија државних записа, као што су сви новинари прокоментарисали, реализована је 100 одсто и држава је на тај начин директно у буџет примила тај новац, умањен за камату – објашњава наш саговорник.

Каже да је на аукцији учествовало 20 учесника који су поднели 102 понуде. Од тога, прихваћено је 29 понуда како из банкарског сектора, тако и из других делатности.

У овом послу ће, додаје, држава проћи јефтиније него што је у почетку планирано, јер је интересовање за оваквим хартијама огромно.

– Сигуран сам да ће ваши читаоци питати да ли држава сада одустаје од динаризације. Али, на овај начин ми смо хтели да искористимо јако повољну климу на тржишту, другим речима повраћено поверење у државу, њене институције и политику НБС. Планирамо да том истом тржишту понудимо и обвезнице изражене у динарима као што смо и до сада радили. Реч је о дугорочним хартијама с роком доспећа од 18 или 24 месеца али и трогодишњим државним записима. У плану је и емитовање хартија са дужим роком враћања – најављује Павићевић.

Држава овај посао ради само из једног разлога, додаје. Да на време обезбеди довољно новца за финансирање буџетског дефицита који по Закону о буџету за 2011. годину износи око 120 милијарди динара, напомиње наш саговорник и најављује да ће нова аукција евро-обвезница бити одржана 14. фебруара. Убеђен је да ће то допринети стабилизацији тржишта, курса динара, порасту поверења у државу. Међутим, Иван Николић, сарадник Економског института, не мисли тако.

– Дешава нам се управо оно што ни у лудилу не сме да нам се понови – забринут је Николић. – И пре кризе банке су се задуживале у иностранству, прилив девиза по том основу је био велик и динар је нагло јачао. И сада банке из својих централа повлаче евре како би куповали државне дужничке папире. Шпекулативни капитал повећава понуду девиза на тржишту, самим тим динар јача, док се инфлација смирује. Али, то није начин да се стабилизују цене. Јер, нису то узроци поскупљења, већ монополи и неразвијено тржиште – каже Николић и додаје да овим држава поништава ефекте које је прошле године постигла, односно обесхрабрује извознике који више зарађују кад евро више вреди.

Николић каже да се овим само ствара илузија да је курс динара стабилан и то Народној банци Србије само наизглед помаже у одбрани цена. Штете од оваквих потеза много су веће него користи, сматра наш саговорник.

– Тај вишак девиза који стиже бесомучним задуживањем држава не користи за инвестиције већ за финансирање плата и пензија и текуће потрошње. Тиме се само ствара илузија стабилности.

С друге стране, његов колега Горан Николић, из Центра за нову политику, сматра да је процена власти да се задужи јефтиније доста паметна. Он не мисли да емитовањем евро-обвезница држава конкурише предузећима код банака и да тиме мање нова остаје за кредите привреди и становништву.

– Камате на зајмове привреди су знатно веће од 4,48 одсто. Зато је банкама исплативије да новац позајмљују скупље. Друга је ситуација када држава емитује дужничке папире у динарима где је камата око 13 – 14 одсто. С обзиром на то да постоји договор НБС и Владе да ће динар бити стабилан за банкаре је то добра зарада – објашњава Николић.

Међутим, Небојша Савић, професор на ФЕФА факултету, не мисли тако. Како каже, пословање с државом је из угла банака много мање ризично него кад новац пласирају привреди.

–На тржишту се налазе атрактивне хартије и у динарима и у еврима. За државу је, са друге стране задуживање све скупље па банкама нуди све атрактивније услове – каже Савић. Он међутим не може на основу краткорочног тренда да закључи да ли ће оваква курсна листа дугорочно дестимулисати извоз.

Што се Мирослава Здравковића, уредника сајта Ekonomija.org тиче, држава овим само показује у какву је дужничку клопку упала. Јер да би враћала дугове и покрила минус у државној каси, пристаје на уцене банака. Главни посао банкарима је постало задуживање државе и они све више губе мотив да новац позајмљују привреди и становништву, уверен је Здравковић.

А. Николић


Коментари2
8c66e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran N
Velika je ponuda deviza ali ce dinar 16 februara oslabiti jer to tako zeli NBS, zaprepascujuce zaista, institucija koja se kao bori da imamo nizu inflaciju i cene upravo radi suprotno jer sprecava da dinar ojaca na ispod 100 i rast cena sa ovim kursom od 104 ce se nastaviti.
stojan nenadović
Država ne treba uopšte da se zadužuje. Kriza kod nas je počela kada je povueno 20% novca iz opticaja. Kurs dinara prema evru je počeo da se menja, i, izraženo u evrima, sada nedosaje 30% novca u opticaju. Novac treba da se vrati u opticaj kao poklon, tj. kao nekreditni novac. U opticaju ima preko 3 milijarde evra. Treba dodati još preko milijardu evra. To znači da deficit budžeta treba pokriti nekreditnim novcem. Ili treba ispuniti zahteve štrajkača, podižući plate za 20-30%, takođe putem nekreditnog novca. Tako radi Kina i brzo se razvija a ima male poreze, jer poreze zamenjuje nekreditni novac. Kongresmen Kucinich predložio je Bill 6550 kojim se u SAD uvodi nekreditni novac. Novac kao poklon koristi se za plaćanje prosvete, zdravstva i za penzije a porezi se smanjuju za 30%. Tako može i Srbija. Da reši sve probleme bez zaduživanja. Ako se novac pušta u optica kao poklon, nema inflacije. Ako se pušta kao kredit, inflacija se nastavlja i nema rešenja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља