среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10

Кево, брате, скувај ми фука

Аутор: Рада Стијовићсубота, 12.02.2011. у 23:00

Критика језика није нова ствар. О језику се и раније расправљало са истим жаром као што се то чини и данас. Нарочито много се куди језик младих. „Кево, брате, скувај ми фука“, обраћа се син мајци, а она нам ову реченицу прослеђује уз критички коментар.

Да ли је у говору младих жаргон оно што смета?

Жаргон сам по себи није проблем. И раније су млади, и не само они, у међусобној комуникацији имали свој начин изражавања. У томе често има и много духовитог, креативног, сликовитог. О жаргону су написане књиге (подсећамо на лингвистичку студију Ранка Бугарског „Жаргон“). На њему су настала допадљива књижевна остварења (нпр., „Гејак гланца гуљарке“ и „Чорба од мозга“ Мирољуба Тодоровића), а он је свакако и моћно средство карактеризације ликова у делима насталим на књижевном језику (Драгослава Михаиловића, Слободана Селенића, Моме Капора и других) – о овоме врло обавештено и са много симпатија пише Миливоје Павловић у својој најновијој књизи „Авангарда, неоавангарда и сигнализам“.

Проблем, дакле, није у постојању оваквог начина изражавања, већ, пре свега у томе, када и у којим приликама се он употребљава (не мислимо овде на комуникацију у оквиру породице, то је ствар успостављених односа између њених чланова). Мислимо на употребу жаргона у приликама у којима би требало говорити књижевним језиком, као и на жаргонизацију књижевног језика, пре свега у јавној комуникацији, нарочито на телевизији.

Мада је модерни живот у великој мери демократизован, а граница између допуштеног и недопуштеног померене, мора се имати више мере када је језик јавне речи у питању. Жаргон не би смео да продире у књижевни језик. Опасност не представљају поједине речи већ конструкције које нарушавају језичку структуру (не говоримо овом приликом о манирима и стилу, уосталом и у оквиру књижевног језика често има много непримереног). Ако факс, профа, бус или гајба постану уобичајене, то неће нарушити систем, али реченица „Блејим гајби“, која је чест одговор младих на питање „Шта радиш?“, тај систем озбиљно нарушава. Тако је и са исказом: „Шта си се истриповао, само ТЕ шалим!“ Дакле, није проблем у томе што се стан назива гајбом нити што се уместо „проводим време у доколици“ каже блејим, већ што се изостављањем предлога у нарушава језички систем, а у другом примеру, што се глагол шалити се (с неким) претвара у транзитиван – шалити (некога).

Овакво скраћивање исказа последица је преписке СМС порукама и ужурбаног начина живота, али и нашег односа према језику. Док на прво не можемо да утичемо, на ово друго свакако можемо. Требало би да се запитамо откуда код младих схватање да огрешити се о језичку норму и није велика грешка. Код великог броја њих не постоји свест о потреби за добрим и правилним изражавањем, о важности неговања језичког израза.

Скренули бисмо, на крају, пажњу и на нешто што се кроз језик (не само младих) манифестује, а што је ван прескрипција и норме – то је простачки језик, груб, примитиван, препун опсених речи и псовки. Такав језик нам улази у домове преко ТВ емисија сумњивог квалитета, на ивици доброг укуса.

Нема сумње да је однос према језику одраз опште духовне климе и стила живљења. Да бисмо променили тај однос, морамо променити неке системе вредности и, пре свега, однос према култури и школству.


Коментари19
1d4f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JelenaB kokioki
Da li se neko seca "satrovackog jezika"?Mi smo,u nasoj mladosti,imali jedan poseban jezik koji smo samo mi mladi razumeli.Evo primera:"Da li ces danas doci kuci"?=Dapa lipicepes dapanapas dopocipi kupucipi"?Ili:"Koliko godina ima tvoj mladji brat'?=Kopolipikopo gopodipinapa ipimapa tvopoj mlapadjipi brapat?To se toliko brzo govorilo da nas niko od odraslih nista nije razumeo.Zvali su ga i cuburski jezik.Mnopogopo popozdrapavapa opod mepenepe
S S
Видим да се многи људи љуте због употребе страних речи и израза.... Јел ћирилско писмо аутохтоно настало међу Србима? Није, донели су га два Грка, пошто су га претходно саставили у Византији.... У црквама нашим служе литургију епископ и ђакон, читајући јеванђеља поред олтара? То су све грчке, латинске и јеврејске речи... Речи попут цев, шустер и сл. су ушле у наш језик још у 13. веку када се насељавају саксонски рудари у Србији... А што се тиче технологије - да ли је боље да говоримо хеликоптер или сулуде кованице попут зракомлат (као западни нам суседи)? Чоколада је мајанска реч, хајде баш да видим да јој неко нађе адекватни синоним у српском језику...
Стеван Пешкиревић
Веома леп чланак и заслужује већу пажњу свих, а нарочито дневне штампе, телевизије и литературе. Омладина је најмање крива за такво стање јер она само копира старије, а такође и сва штампана издања као и телевизију, који би сви требали да јој служе за пример. Нико не забрањује младима да између себе говоре „ шатровачки“ или било како, као и да се у својој кући служе језиком својих родитеља, већ да науче књижевни језик којим треба да се сви служимо. Тако је свуда у свету, па нема разлога да не буде и код нас. У свим земљама постоје разлике у говору између појединих крајева, много више него ли код нас, али зато постоје школе у којима се учи књижевни језик којим се сви служе и који је свима разумљив. Посебан је проблем о употреби страних речи (варваризама и провинцијализама) који је узео маха у последње време. Како очекивати од омладине да говори чистим књижевним језиком када они који су задужени да их томе науче дозвољавају себи да то не чине. Када један професор говори о „едукацији“ а не о образовању онда није ни чудо што омладина није образована и не познаје свој књижевни језик. И уместо да се предузму одговарајуће мере да се образовање побољша, предузимају се „адекватне“ мере.
Лики .
Јоване Јовановићу, Ви бркате појмове писма и културе! Вероватно не знате баш тачно шта култура беше. Жалосно. Поздрав за Ћиру!
Sale Marino
Sjajno, ovi klinci kao i mi u njihovo vreme nastavljaju da tretiraju jezik kao sto dzez muzicari tretiraju muziku - improvizuju na date teme i proizvode nove i uzbudljive kombinacije! Samo napred, evolucija mozga je nezaustavljiva!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља