четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 13.02.2011. у 22:00 Мирољуб Мијушковић

С државних њива пет милијарди

Враћање утрина и пашњака (Фото Д. Јевремовић)

Нови Сад – Република Србија остварила је протекле године приход од преко 5 милијарди динара од издавања у закуп државног земљишта. Од укупно 424.558 хектара ораница које могу бити предмет закупа, чак 301.606 је у Војводини, где је под уговорима о тренуто 232.166. У Управи за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде истичу да ефикасно газдују повереном имовином, а да ће неправилности које су у међувремену откривене бити строго санкционисане.

Према подацима ресорног министарства, у Србији укупно има 5.493.132 хектара пољопривредног земљишта, од чега на подручју Војводине 1.921.097. Укупна површина земљишта у државној својини износи 896.427 хектара, али је 471.869 изузето од давања у закуп. У северној српској покрајини тај однос је 479.076 хектара наспрам 177.471.

– Изузето је пољопривредно земљиште у државној својини које је враћено селу на коришћење по Закону о враћању утрина и пашњака, земљиште које је предмет реституције црквама и верским заједницама, земљиште враћено по ПЗФ-у чије се правно и фактичко стање разликује, као и изграђено или неизграђено земљиште у грађевинском реону – објашњава директор Управе за пољопривредно земљиште др Зоран Јеличић.

Највећи број локалних самоуправа, чак 130 од 145, донео је годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, од чега у Војводини 44. На подручју покрајине, ускоро би требало да буду закључени и уговори о издавању у закуп још 35.000 хектара земљишта у државној својини, пошто је конкурсна процедура окончана.

– Просечна цена закупа је око 140 евра по хектару, а распон се креће од десетак евра за необрадиво земљиште до 840 евра. По одлуци Владе Србије, мањи део прихода од око 340 милиона динара враћен је закупцима с подручја погођених поплавама. Преосталих 4,66 милијарди динара прослеђено је јединицама локалне самоуправе (40 одсто), АП Војводини (30 одсто) и Управи за пољопривредно земљиште (30 одсто) – наводи Јеличић.

Остварни приход, према његовим речима, користи се у складу са законом: највећи део за уређење земљишта (комасацију, поправку атарских путева, побољшање квалитета обрадивих површина, одводњавање и наводњавање), затим заштиту (контролу плодности, противерозионе мере, противградну заштиту, пољочуварску службу), подстицање тржишта закупа и студијско-истраживачке радове од значаја за Републику, АП Војводину и јединице локалне самоуправе.

Контролом Генералног инспектората Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у општинама Алибунар, Бач, Бачка Паланка, Кикинда, Суботица, Ариље, Нови Сад, Жабаљ, Инђија и Шид утврђене су неправилности у коришћењу државних ораница током 2010. године. Радило се о бесправном коришћењу, извођењу инвестиционих радова без сагласности министарства, па и издавању у подзакуп .

– Против свих лица поднете су прекршајне пријаве, а против лица која су остварила субвенције од Министарства, а нису обрађивала пољопривредно земљиште, већ су га давала у подзакуп, поднете су и кривичне пријаве. Сва ова лица су сада у пасивном статусу регистра пољопривредних газдинстава. Такође, у току је и ванредна контрола у 14 јединица локалне самоуправе, изабраних случајним узорком, где се проверавају процедуре локалних самоуправа и фактичко стање на терену – наглашава Јеличић.

Изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту (2009. године) прописано је да право пречег закупа површина у државној својини имају лица која су власници инфраструктуре или се баве сточарством. Овим је обезбеђено да они и даље користе земљиште на коме су инвестирали у инфраструктуру, или за производњу хране за свој сточни фонд.

Осталим лицима у првом кругу конкурса је ограничен закуп до 100 хектара. Највећа површина пољопривредног земљишта која је закупљена од стране једног лица, пре измена Закона, налази се на територији општине Пирот – 1.629 хектара, затим у општини Панчево – 1.537 хектара и општини Кикинда – 1.445 хектара. Највећи део је необрадиво пољопривредно земљиште или обрадиво земљиште лошијег квалитета.

Коментари3
ad48c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kovac Milic
Sada ce drzava, nakon deljenja fabrika i rudnika, podeliti strancima i njive koje je oduzela srpskim seljacima. "Bolje da damo sve strancima - oni ce za sebe veci profit da izvuku iz nase imovine nego sto mi mozemo da izvucemo za sebe".
alternativa nema evropu
a koliko bi se zaradilo tek da nisu rasturani veliki drzavni sistemi koji su zaposljavali hiljade radnika, pa da su oni obradjivali drzavnu zemlju? drzava bi imala veci prihod, pune robne rezerve, zaposleno stanovnistvo... ali to zahteva visi intelektualni napor predstavnika vlasti, a i nema toliko prostora za provizije, kao kod izdavanja drzavnog zemljista.
Beogradjanin Schwabenländle
Drzavne njive? Kakva malicioznost i kakav cinizam. Da nisu te njive drzavi pale sa neba. Sramota je kako se drzava i danas posle takozvanog nestanka komunizma ponasa sa privatnom svojinom, obestecenih ili pobijenih vlasnika.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља