понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Где је, заправо, почео Први српски устанак

Аутор: Драгољуб Стевановићнедеља, 13.02.2011. у 22:00

Да ли су се на Сретење 1804. године српски устаници сакрили у јарузи и прогласили Карађорђа за вожда или су збор одржали неколико стотина метара даље на пропланку „код два бреста”? Иако се сваке године централна државна прослава одржава код спомен-чесме у Марићевића јарузи, за научну јавност, посебно конзерваторе, ово питање још није скинуто с дневног реда. Тако Божидар Крстановић, стручњак Завода за заштиту споменика културе Србије, указује на „пометњу коју је 1954. године направио Социјалистички савез радног народа када је једну уску вододерину у Марићевића јарузи прогласио за историјско место, а онда је булдожерима проширио да изгледа као амфитеатар и ту саградио спомен-чесму”.

– Заштита културног наслеђа је дисциплина која се бави конзерваторском делатношћу на основу утврђене методологије и законских прописа. Основна функција заштите је аутентичност, а не фикција. Како је устанички Орашац проглашен за знаменито место од изузетног значаја за Републику Србију, то се морају утврдити и презентовати стварна места историјских дешавања а не фиктивна – каже Крстановић.

Брестова више нема

Па заиста, где је почео Први српски устанак, може ли се то место утврдити после више од два века и да ли је то толико важно?

Научници који се баве овим периодом српске историје би се можда могли и сложити око једног питања, а то је да устанак није био на месту где се обележава и прославља, дакле код спомен-чесме у Марићевића јарузи, али разликују се у нечем другом. Да ли треба мењати већ устаљену праксу и може ли се одредити тачно место где је збор одржан?

Реконструкција Првог српског устанка траје од друге половине 19. века, али је, слажу се многи, велики допринос дао историчар Миленко Вукићевић, иначе пријатељ краља Петра Првог, који је 1907. године објавио двотомно дело „Карађорђе”.

Вукићевић наводи да је тачна локација збора „више Марићевића јаруге код два велика бреста на једном зараванку опкољеном са свих страна густим лугом”.

Поједини историчари, као на пример др Радош Љушић, сматрају да се данас не може тачно утврдити где су били брестови јер су одавно посечени. Др Љушић је својевремено, као члан комисије за државна знамења са Фондом „Први српски устанак” из Аранђеловца, имао значајну улогу у одлуци да се тада тек установљени државни празник Сретење обележава на старом месту, код спомен-чесме.

– Знали смо за истраживања Миленка Вукићевића, али смо сматрали да нема неког нарочитог значаја да ли је збор одржан у Марићевића јарузи или неких стотинак метара или километар ниже. Брестови где је збор одржан су посечени и сви наши покушаји да прецизно одредимо локацију остали су безуспешни.. Да се народ не би делио и окупљао на два места одлучили смо да све оставимо како је и било до тада – истиче др Љушић.

Међутим, Крстановић сматра да се на основу Вукићевићевих истраживања не могу пронаћи стопе где је стајао Карађорђе, али се може приближно тачно одредити локација збора.

Докази постоје

Наиме, Вукићевић на страни 375 свог дела наводи „место где је био састанак и избор Карађорђа налази се испод орашачке цркве и школе на североисточној страни, ниже места где је била кућа Теодосија Маричевића”.

Орашачка црква и данас постоји, школа је премештена, али се зна где је била као и кућа Маричевића која је срушена, али су трагови остали. И турски хан који су устаници првог запалили био је врло близу садашње спомен-чесме тако да је то додатни разлог да се Марићевића јаруга елиминише јер би било превише опасно место за устанике, каже Божидар Крстановић. Он је 1986. године реконструисао, како каже, стварни след историјских дешавања, при чему је користио и резултате сеоског учитеља и библиотекара Драгише Војновића.

– Војновић је 1981. године пошао трагом прве и једине – Вукићевићеве реконструкције и прецизно лоцирао сва значајна места. У томе су му помогла и знања мештана који су још памтили стару топонимију села. Иако је утврдио и катастарске парцеле његов рад није наишао на разумевање јер је погрешно место подизања устанка – Марићевића јаруга – већ било обележено, а појединци су упорно истрајавали на њему – каже Крстановић и закључује:

– Иако је доказано да обележено место у Марићевића јарузи не одговара стварном месту догађаја, на њему се и данас упорно и безразложно инсистира као месту подизања устанка.

По природи свог посла историчари се више баве последицама устанка и ширим контекстом збивања, док конзерватори истрајавају на топонимима и сматрају да је коначно дошло време да се исправи направљена грешка и тај посао препусти струци. Државни званичници за сада ћуте о овом питању, али оно што ипак може да обрадује поборнике поштовања традиције је најава да ће се ове године Сретење обележити као дан Србије, уз више поштовања према овом догађају него раније.


Коментари22
754d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Omčikus
Можда уопште није битно где ћемо обележити неки празник или манифестацију. За тако нешто где се предвиђа хор и оркестар, марширање гарде, извођење музичко-сценског дела, помен, литургија, кетеринг уз тоне вруће ракије, са пуно извођача званичника и публике, и када се не зна да ли има више једних или других, може да буде важно који терен све то може да поднесе. Међутим, само место или ти топоним, где је нешто у историји кренуло јесте битно и на то наука има право и дужност да прецизира. Служећи се изворима, артефактима и свим помоћним научним дисциплинама. До истине се долази аргументима, а не одлуком неког Друштва.
Milisa Pavlovic
Da li je ustanak poceo u Maricevica jaruzi u Orascu gde je doneta odluka o dizanju Ustanka ili u Jevica vocu u Drlupi gde je ubijen prvi turcin i ranjen Aganlija u prvom boju protiv Turske
Ajduk Sumadiski
Narodu Srbije to zapravo nije vazno ,ali politicarima vodjama ove zemlje jeste jer na mestu gde je red da se poklone ustanicima nisu bili zadovoljni prethodnih godina prijemu gradjana .Tacnije narod je predhodnih godina na tom mestu govorio politicarima sta zaprao misli o njima a oni beze od istine pa je lakse poloziti vence na Avali i Oplencu u tisini i bez buke!!!
Dzontra Volta
U Ugarskoj.Uplasili se Turaka,pa potpalili Srbe.Kao i uvek.
SSSR LR
Prvi srpski ustanak poceo u Srbiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља