четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:12

Капитално дело културе

Аутор: Даница Радовићсреда, 18.10.2006. у 17:46
Карађорђе

НОВИ САД – Само две године после публиковања првог тома Српског биографског речника, капиталног дела наше културе, најстарија српска културна институција која ове године обележава 180 година од оснивања, ових дана је јавности представила и другу књигу овог великог лексиконског посла. Друга књига, чији је главни уредник академик Чедомир Попов, обухвата слова В-Г, објављује укупно 1840 биографија и упутница и 462 фотографије, захваљујући ангажовању чак 301 сарадника.

Идеја о Српском биографском речнику родила се још пре три и по деценије када је тадашњи члан Одбора Одељења за друштвене науке Матице српске Александар Форишковић први пут своју замисао саопштио садашњем главном уреднику академику Чедомиру Попову. "У култури сваког народа и сваке земље постоје и неке књиге које се сматрају незаобилазним и о оправданости њиховог постојања се више не расправља. То су, пре свега, она дела којима се један народ, једна земља и једно друштво представљају општој културној екумени...", образложио је Форишковић свој предлог тадашњим Матичиним знаменитим челницима, председнику Младену Лесковцу и секретару Бошку Петровићу.

Хуманистичка свест

Из Матице српске је, потом, отишао позив на стотинак адреса, а одазвало се око 70 научних, културних радника и публициста. Они су пружили подршку покретању рада на Српском биографском речнику и изразили сопствену спремност да прикупљају и обраде најбитније податке о свим значајнијим личностима у историји српског народа, државника, војника, политичара, привредника, научника, јавних радника, истакнутих личности свих позива и занимања...

Занимљиво је да је у методолошком приступу овом послу, уз низ других одредница, усвојен и принцип да се прикажу и све оне личности које су деловале на историјски развитак српског народа, не ограничавајући се само на сопствену етничку или националну заједницу. Тако Српски биографски речник открива неминовну повезаност Срба са другим народима, размењивање културних и других утицаја, традиционалну отвореност српске средине. На тај начин ова књига обавља важну културну улогу и помаже у развијању хуманистичке свести. Она има и важну критичку функцију, јер неминовно руши митове исплетене око појединих личности и превазилази идеолошку и политичку ограниченост ранијих епоха у вредновању личности и дела. Ту су и оне личности које њихови сами савременици нису ценили, као и личности које су суделовале у привредном преображају и модернизацији Србије и српског народа: оне су често бивале у сенци савременика активних на политичком, бојном, интелектуалном или уметничком пољу.

Уредништво је горњу границу за обраду биографија заслужних Срба одредило на 1945. години, с тим да је то година која се узима као одређујућа за личности чије се стваралаштво тим временом може сматрати завршеним или бар заокруженим. Тиме је потврђено методолошко начело да је за ваљану научну и историографску обраду већине појава и биографија у блиској прошлости потребна временска и ментална дистанца...

Недовољно података

За израду овог капиталног дела још пре безмало десетак година урађен је и усвојен Азбучник, претражени обимни и разноврсни материјали – лексикокорпус је чинило више од 700 научних студија и монографија, више од хиљаду наслова периодичних публикација, државних шематизама, мемоара, алманаха, календара... Гледајући кроз бројке, из епохе средњег века има најмање личности, док је тај број, без обзира на појачану оштрину критеријума, у 18, 19. и 20. веку неупоредиво већи, као резултат општепознатих научних околности и развоја нових научних дисциплина.

Према обиму обраде, све личности су категоризоване у шест категорија. Шесту, највећу категорију, до 360 редова, добило је двадесетак личности, међу којима су и Свети Сава, Вук Караџић, Његош, Карађорђе, Никола Тесла, Јован Цвијић... У првој, до 15 редова текста, оне личности које су бар неким доприносом завределе да уђу у Српски биографски речник. Сви остали су распоређени у том распону, према сопственом животном и радном домету. За многе, међутим, планирани обим текста није искоришћен јер, једноставно, чак и о значајним личностима у нашој култури и науци нема довољно сачуваних података.

Управо је и то један разлог више за вредносни суд о значају Српског биографског речника у нашој култури.


Коментари0
8e404
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља