петак, 20.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:08

Дебељуца и тачка ком

уторак, 15.02.2011. у 22:00
Иван Ћосић Фото приватна архива

Војвођанин Иван Ћосић, генетски предодређен за уживање у храни, тешко је могао да одоли богатој трпези и салашким специјалитетима. Када је откопчао последње дугме на највећим панталонама, није било друге него да „пробуши кашику”. Дневник његове дијете на блогу www.debeljuca.com часопис „PC Press” недавно је прогласио за један од најбољих у 2010. години, а сајт www.trcanje.com именовао га је за најмотиватора у претходној години. Прикупио је хиљаду фанова на Фејсбуку и седам хиљада посетилаца на сајту месечно...

– Пре само годину дана по цео дан сам седео за компјутером, гојио се и зарађивао таман онолико колико ми треба од првог до првог. Био сам човек који једва оде на посао, а онда једва чека да се врати кући, моли бога да га нико не зове, и мрзи га да било шта ради. А сада ми је дан кратак за све што желим да постигнем. И даље волим да једем, само се контролишем, и схватам да није све у храни – каже нам Ћосић док испија еспресо заслађен „натреном”.

И док су душебрижници и неверне Томе цоктали и одмахивали главом, тридесетогодишњи Ћосић, тежак 129 килограма (на 175 цм висине), дисциплиновано је ишао у набавку, размењивао рецепте и мерио храну, као и центиметре у струку и куковима. До тада је држао само „моцарт дијету” по принципу „једеш све сем ’моцарт кугли’”, а потом се одлучио за савете нутриционисте, а не за препарате и инстант дијете.

– Има много сајтова који препоручују шта треба јести, али нико није написао како то изгледа у пракси. Сви знамо да не треба јести слаткише, али хајде да негде прочитамо како је некоме то и успело. Нутриционисти кажу да треба доручковати, али шта то стварно значи за обичног човека. Ја сам изнео своје искуство, и написао шта мени недостаје у дијеталној „цезар салати”, или како преживети месец у којем се славе у недоглед ређају једна за другом. Желео сам да људима кажем да не постоји магични штапић – каже овај бивши буца који је за шест месеци скинуо 40 килограма.

У наставку нам приближава размишљања гојазног човека:

– Гојазни људи нису губитници. Они морају више да се труде да се допадну. Моја пријатељица каже да воли дебеле људе јер они имају одличан смисао за хумор а њима је то само замена и компензација за оно што немају. Све ће вам обећати да би добили вашу љубав. Сећам се када сам раније излазио, размишљао сам у који део града идем, и шта бих тамо могао да једем... А посезање за храном био ми је само компулзивни нагон који производи осећај лажне среће. На храну можете да се навучете као на дрогу. Али, свака гојазна особа има довољно снаге да се избори са тим само је питање да ли жели – сматра Ћосић.

Он каже да му је жао што све ово није урадио раније, и што је изгубио време на фрустрације. Сада има енергије на претек и ништа му није тешко.

– Битна је подршка околине да вас не „ваби” на храну. Било ме је и блам да одустанем, јер нисам хтео да пред читаоцима блога испаднем слабић. Друго, унапред платио сам докторки, ако бих одустао, биле би то бачене паре. У периодима кризе докторка је звала неколико дебељуца, неке на почетку, неке на крају пута, и разговарали смо са чиме се сусрећемо. Некоме од нас је тешко да почне, некоме да финишира, а неко не зна где је крај пута. Најтеже је одржати постигнуто. Тело памти тежину...

Ћосић каже да сви знамо правила али их не примењујемо. Не једемо до пет по подне па онда спојимо три оброка у један. Немамо култ здраве хране. Живот је брз, једе се с ногу.

– Свака седма особа на планети је гојазна. Ако израчунате добићете да има близу милијарду гојазних и милијарду гладних, и да су први пут гојазни у ситуацији да буду бројнији од гладних. И да је сваки четврти Американац одбијен из војске због гојазности. И да људи који данас одрастају имају више изгледа да живе краће од својих родитеља због начина на који се хране. Зато је главно да променимо систем. Компаније имају пад ефикасности запослених због гојазности, али ће пре платити њихова боловања, него отворити мензу са квалитетном храном...

Тако апелује Иван Ћосић, кога пријатељи и даље зову дебељуца. Његов блог постојаће све док људима буде потребна мотивација, а ускоро ће изаћи и његова књига под називом „Све је у глави”.

– Пре сам бурму навртао на прст као шраф, а данас ми спада. Некада сам улазио у продавницу одеће и питао шта имају највеће, а сада када ми продавачица саветује „то вам је велико”, ја само кажем: „Молим? Поновите то још који пут”.

Мирјана Сретеновић


Коментари0
98436
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља