среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Америчке дипломате о српско-хрватском језику

уторак, 15.02.2011. у 22:00
Новица Коцић

Америчка администрација изразила је забринутост због праксе да се бошњачки, хрватски, и српски третирају као различити језици. Главни инспекторат америчког државног секретара је недавно послао интерни документ Одсеку за људске ресурсе и Институту за службу спољних послова под насловом „Балканска језичка проблематика”, где се после посете америчких амбасада у Србији, Хрватској, Црној Гори, БиХ, дошло до закључка да су језици који се говоре у тим земљама базично лингвистички исти.

Реч је о „дијалектима једног језика”, наведено је у документу у коме инспектори сугеришу да би било добро када би такав став био прихваћен јер би то допринело уштеди на обуци службеника, преноси Танјуг.

Подсетимо, када је хрватски лингвиста Сњежана Кордић у књизи „Језик и национализам”, која је објављена прошле године, написала да сви народи у региону – Хрвати, Срби, Црногорци о Бошњаци говоре истим језиком, и да је право на језик на простору бивших југословенских република постало оправдање за екстремни национализам, њена књига је изазвала бурне реакције и негодовање међу хрватским интелектуалцима.

„У лингвистици је дефинисано да се ради о истом језику ако је најмање 81 одсто основног речничког блага заједничко, а Хрвати, Срби, Бошњаци и Црногорци кад говоре стандардним језиком имају 100 одсто заједничко основно речничко благо”, наводи Сњежана Кордић.

Америчке дипломате су утврдиле да „упркос новим именима, ове регионалне варијанте остају лингвистички базично исте с незнатним варијацијама, укључујући коришћење ћирилице у српском”. Примећујући да је реч о варијацијама које се могу пребродити краткотрајном вежбом конверзације, сугерисан је закључак да је „непотребно да службеник које је већ обучен за, на пример, хрватски језик, ако из Загреба оде у Сарајево, мора да прође цео курс бошњачког као да је реч о новом језику”.

Према том документу, „бошњачки, хрватски, српско-хрватски и српски језик требало би третирати као јединствен језик у циљу утврђивања подобности за плаћање подстицања за учење језика”.

Закључено је, наиме, и да сви амерички универзитети са добро уходаним програмима словенских језика, укључујући Харвард и УКЛА, поменуте дијалекте третирају као један језик.

Упитан за коментар, професор Филолошког факултета у Београду Љубиша Рајић сматра да је, лингвистички гледано, овде реч о једном језику, који се правно дефинише на четири различита језика.

– Нема потребе за њиховим превођењем јер се само минималан број речи разликује: архаизми који се не користе, као и два додатна слова у црногорском језику, које користи део политичке и интелектуалне елите, али не и народ. Са гледишта америчког парламента, реч је првенствено о уштеди новца јер они не желе да плаћају четири преводиоца. Кад је реч о Европској унији, поред 23 језика, не треба им још четири. Вероватно се том логиком води и америчко Министарство спољних послова – каже професор Рајић.

Он претпоставља да овде постоји и политички циљ како би се бивше југословенске републике, преко заједничког језика, „погурале” ка међусобној сарадњи.

– Још један разлог, комерцијалне природе, видим и у томе што су странци постали власници медија и желе веће тржиште. Ако би се књиге, новине и часописи продавали на већем тржишту, добија се неколико милиона потенцијалних читалаца више – каже Рајић.

М. Сретеновић

------------------------------------------

Хрватски језик је службени у ЕУ

Документ америчког Стејт департмента није узнемирио Хрвате

Од нашег сталног дописника

Загреб – Тврдње да су хрватски и српски језик у ствари један језик у Хрватској се од њеног осамостаљења дочекују с осетљивошћу. Овај пут, када је у јавност „процурио” документ из америчког Стејт департмента у којем његов функционер Харолд Гејсел пре две године изражава забринутост што се хрватски, српски и бошњачки третирају као три језика, а у ствари су „дијалекти једног језика”, таквог узбуђења у Хрватској није било, или барем не још.

Ову тему, наиме, домаћа јавност и струка већ су имали недавно, када се дигла поприлична прашина пошто је објављено страховање да ће Европска унија „ради штедње” на сличан начин како се то сада чита у споменутом америчком документу решити употребу хрватског језика у њеним органима и службама. Чак је било предлога у Бриселу да ће се у службеној употреби у ЕУ „поново увести” термин хрватскосрпски (и обрнуто), али се на крају све завршило повољно за хрватска очекивања и језична еуфорија је спласнула.

Крајем октобра протекле године донета је одлука да ће хрватски бити један од службених језика ЕУ, чиме је потврђен принцип да језик сваке земље која се прикључује Унији постаје и један од њених службених језика. Вероватно и зато ова управо откривена размишљања Американаца на ту тему у Хрватској нису изазвала досадашња узбуђења.

И поред чврсте и службене опредељености да се ту ради о два различита језика, у Хрватској има и истакнутих интелектуалаца и лингвиста који сматрају да се ипак ради о једном језику. Познате су у том смислу, на пример, изјаве писаца Игора Мандића и Пере Квесића, а као бомба одјекнула је прошле године књига „Језик и национализам” лингвисте Сњежане Кордић која годинама предаје на немачким универзитетима.

Занимљиво је да је оштри противник њеног доказивања да се ту заиста ради о једном језику с различитим облицима управо њена професорка која јој је на Филозофском факултету у Осијеку предавала хрватску књижевност, Санда Хам, иначе аутор Школске граматике хрватског језика и коаутор Хрватског школског правописа с професорима Бабићем и Могушем. Она је дубоко уверена, као и већина хрватских лингвиста, да су хрватски и српски два различита језика, а тезу своје ученице Кордић оцењује као „романтичарску и ненаучну”.

Радоје Арсенић

 ------------------------------------------------

Спровођење, проводба, имплементација

Од нашег сталног дописника

Сарајево – Без обзира како га именујемо то је лингвистички један језик, каже Сенахид Халиловић, професор Филозофског факултета у Сарајеву и аутор правописа босанског језика, као и коаутор граматике и речника босанског језика.

„Уместо једног стандардног, данас постоје четири заокружена стандардна језика”, објашњава Халиловић и понавља да се ради о језицима (српски, хрватски, босански и црногорски) који су изникли на темељу једног југословенског језика, на истој дијалекатској подлози.

„Лингвистички гледано један језик, социолингвистички гледано имамо четири стандардна југословенска језика, потпуно равноправна”, прецизира он и напомиње да нам, упркос одређеним „прегоњењима”, преводилац не треба. Босна и Херцеговина ће, сугерише Халиловић, када постане чланица ЕУ „на трпезу језика, поред српског и хрватског, принети још и босански језик”, тако да ће она имати „три службена језика”.

Ханка Вајзовић, редовни професор Факултета политичких наука у Сарајеву, такође, сматра да је реч о једном језику.

„Свакако да је реч о једном језику ако га меримо степеном истоветности, односно разлика, или могућностима споразумевања”, објашњава она и додаје да је питање процеса стандардизације нешто друго. На питање треба ли нам преводилац, Вајзовићева одговара да је, у најмању руку, „глупо” да се преводимо, јер и није, каже, „реч о превођењу”, него „о адаптацији” која се, практично, своди „на комичне ситуације”. Наводи пример службених гласника у којима је на хрватском „проводба закона”, на српском „спровођење”, а на бошњачком „она фина, исконска, домаћа, аутентична реч – имплементација”.

„Важно је да нађемо разлику и то је одавно наш проблем” – оцењује Вајзовићева и напомиње да се ради о „засебним процесима стандардизације” која је по њеном мишљењу „врло тенденциозно урађена” и да се „језичке разлике измишљају на све три стране, јер важно је да се удаљимо”.

Кад су у питању језици народа у БиХ, наша саговорница истиче да превођење долази у обзир само уколико се ради о енглеском језику, на пример. „Кад се нешто преведе са енглеског онда дефинитивно нема речи о превођењу, него само о адаптацији текста, усклађивању са оним што је претежно у богатству синонимије која је по својој природи релативна”.

Душка Станишић


Коментари24
d8a0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан Ђукић
Када је Џорџ Бернард Шо саркастично закључио како Британце и Американце раздваја исти језик, имао је срећу да тај исти језик и даље остане енглески. Несрећа наших подела је инсистирање на формалним кидањима и раздвајањима са посебним етикетирањем како би се ИСИЛОВАЛА различитост. А цена ће бити прескупа - што би се некад давно рекло, ,,Ако је не платимо на мосту, платићемо је на ћуприји". Нама Србима кад би вазда све сметало као преосетљивим Хрватима вероватно би се ,,пут у Јевропу" убрзао али ко нам крив што не видимо ДИСТИНКТИВНУ РАЗЛИКУ између врата и шије. Gospodine Antonio Salvia, ima li vas više koji tako razmišljaju u susedstvu? А има ли у Србији оних који још умеју и могу да разумеју оно што су писали Јован Стерија Поповић, Јоаким Вујић, Доситеј Обрадовић..?
Antonio Salvia
Kakva je to uopce dilema? Radi se o jednom jeziku! No, da bih "potkrijepio" tu tvrdnju, citirat cu jednu poznatu licnost, sto je prije cetrdesetak godina kazala o tome. Ne navodim mu ime, pa neka svako misli da je "njegov", jer uopce nije ni vazna njegova nacionalna pripadnost. Uostalom, govorio je da nacionalnost nije ni krivnja ni zasluga, nego tek statisticka cinjenica. (Ali kako u debelo uho zabiti tu rijec?) No, evo citata bas o ovoj vrucoj temi i dilemi: "Srpski ili hrvatski jezik jedan je te isti jezik koji se u Srbiji zove - srpski, a u Hrvatskoj - hrvatski. No, vremenom ce se ti jezici poceti razlikovati onoliko koliko ce biti iskrivljeni od strane nacionalistickih idiota s obje strane, koji ce ih kititi novim rijecima, e da bi njihov bio razlicitiji od drugoga, pa ce tako i srpski i hrvatski postati idiotski kao i sami njihovi krojaci.." Tko je shvatio dobro je, a ko nije, isto je dobro...Ipak ostaje stih poznatog srpskog pjesnika: "mucno, trebao nam je prevodilac..."
Радош Илић
Језик је сигурно један стим што су срби у свој убацили много страних речи.Али овде су у питању сасвим два различита писма.Тако да Американци у Србији требају да науче Ћирилицу.Нај тужније је када на некој артикли стоји под српски латинични натпис па после поново исти тај натпис са две различите речи под хрватски.Под Српски мора да буде ћирилицом.Па ваљда ми имамо своје писмо
Mario Matić
Bože, ovdje ljudi ostavljaju komentare a da nikada nisu pročitali "Povjest hrvatske i srpske književnosti".
Милица Дангубић
Америчке дипло-мате за српски забринут, хрватски је већ у Европи. Алал вера. Лепо им наместише, сада ће да кажу да је Тутанкамон оставио забелешке на хрватском. Амери брину за сиротињу, да се не муче. Баш сам назвала Шекија у Хаг, каже да разуме само један језик из Мареве Љути, а то је стари херцеговачки језик, језик Вука и Доситеја. За Хрватски каже да није чуо, али му не смета да га има. Црногорски хвали, треба ђетићи да крену у основну школу, досад га не учаху, нико га не зна. Јадни они, баш му иг је ђао, баш тако каже. Брине га гледиште парламента САД, криза је, немају пара, боље да науче ових пешес балканских језика него да плаћају пешес преводиоца, сматра Др професор Шеки. Питаћу га још за неке ствари, прекидоше везу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља