четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:54

Струја прети региону

среда, 16.02.2011. у 22:00

Енергетска заједница југоисточне Европе направиће ове године заједничку стратегију развоја енергетике у региону.

Министар енергетике Србије Петар Шкундрић изјавио је на седници Одбора за индустрију Скупштине Србије да је Министарски савет Енергетске заједнице прихватио предлог српског Министарства енергетике да се приступи изради такве стратегије.

– Једино кроз озбиљне регионалне пројекте, земље региона могу повећати конкурентност у односу на земље Европске уније. Сви ми смо мали да би појединачно ушли у ту утакмицу. Регионално повезивање кроз заједничку енергетску стратегију, свакој од земаља обезбедило би сигурније снабдевање јер би постојала јединствена енергетска инфраструктура. А тако регионално удружен енергетски систем био би интегрисан у европски енергетски систем, сматра министар енергетике.

Српски министар енергетике оценио је да је Србија (као и највећи број земаља у региону и ЕУ) енергетски зависна од увоза гаса и нафте. „Али Србија није зависна од увоза електричне енергије и неће ни бити”, тврди министар Шкундрић.

Он је пред посланицима изнео податак да је у прошлој години у сектору енергетике значајна сарадња започета са италијанским компанијама које су заинтересоване за изградњу хидроелектрана на Ибру и додао да су започети преговори са кинеским партнерима за модернизацију Костолца.

Студије аналитичара и анализе трговаца, међутим, не одишу том врстом „оптимизма за будућност” коју је српски министар енергетике ширио међу члановима парламентарног Одбора за индустрију.

О (не)зависности Србије од увоза, коју потенцира министар енергетике, најбоље сведоче званични подаци. Директор трговачког сектора ЕПС-а Драган Влаисављевић доставио је јуче „Политици” податак да је ЕПС прошле године увезао 723.200 MWh унутар Србије од седам трговаца и 31.460 MWh од четири трговца на регионалном тржишту.

Стручњаци сматрају да глобална криза наставља да успорава развој енергетског сектора у региону који обухвата Бугарску, Румунију, Хрватску, Македонију, Албанију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Србију, Словенију, Мађарску и Грчку (тржиште од 76,5 милиона становника). Они тврде да је пад индустријске производње кривац за смањену потрошњу струје и мањи регионални енергетски дефицит. Бугарска, Румунија и БиХ и даље су једине земље региона које производе вишак електричне енергије, док све остале имају већи или мањи билансни мањак. Хрватска, на пример, увози око једне трећине свог укупног конзума. И поред тога, прошле године у регион је увезено свега 0,25 терават-часова електричне енергије, наравно, највише због пада потражње у индустријском сектору у 2009. и спорог опоравка 2010. године. Највећи пад у потражњи забележен је у металској индустрији, индустрији неметала (праћен падом активности у грађевинском сектору) и хемијској индустрији.

Истовремено, вишак струје на тржишту (уз недостатак капитала, лош кредитни рејтинг појединих земаља и нејасне импликације будућих одредаба у вези климатских промена после 2012. године) „успавао” је планирана улагања у изградњу нових „фабрика струје” у региону.

Због оваквог стања Урс Јакоб, финансијски директор ЕФТ групе, тврди да ће „не само дугорочно бити угрожена регионална сигурност снабдевања електричном енергијом индустрије и домаћинстава, већ је готово извесно да ће раст многих индустрија у региону бити значајно ограничен после 2015. године”.

– Пад у регионалној потражњи је, међутим, само привремен. Са економским опоравком и обимнијим активностима у индустрији почеће да расте и потражња за електричном енергијом – тврди Јакоб.

И експерт за енергетику Зорана Михајловић-Милановић тврди да електричне енергије нема довољно и да је у периоду који долази неће бити довољно јер нема нових електрана а и несташица је угља. Она сматра да ће се убудуће повећавати увоз електричне енергије, јер ће расти потрошња струје.

– До пре две године годишњи просечни раст потрошње електричне енергије био је 3,6 одсто, а пројекције за будућност кажу да ће раст бити 1,7 одсто. За то је потребно изградити нове објекте и зато је било потребно да се 2017. године термоелектрана Колубара Б нађе на мрежи. А шта ћемо да радимо до 2017. Одговор би вероватно био да ћемо то покушати да надоместимо увозом електричне енергије, али ту имамо проблем, јер није могуће увести толику количину електричне енергије која треба да прође преносну мрежу – тврди Зорана Михајловић-Милановић.

Из студија трговаца струјом види се очекивање да ће потражња за електричном енергијом у региону до 2020. у просеку расти чак 2,2 одсто сваке године. Предвиђени раст потражње заснива се (између осталог) и на чињеници да ће се земље региона уласком у ЕУ суочити са обавезом гашења старих, неефикасних термоелектрана, што ће додатно повећати потребу за новим изворима енергије. Само гашењем тих постројења регион ће остати без 3.200 МW до 2020. године.

Кад се предвиђени раст годишње потражње од 2,2 одсто претвори у производњу, произлази да је региону до 2020. године неопходно 12.100 мегавата нових капацитета у термоелектранама, 3.000 мегавата нових хидроелектрана и 1.400 мегавата нових капацитета из обновљивих извора. Вредност тих инвестиција је (по данашњим ценама) око 33,8 милијарди евра. То значи да би у наредних десет година сваки становник региона требало годишње да издвоји 47,5 евра само за инвестиције у енергетику. Успут, то је два пута мање од новца који се у те сврхе издваја у развијеним земљама ЕУ.

Због финансијске кризе која још тресе регион и која је успорила реализацију неких планираних инвестиција у енергетику, тешко је замислити да ће се тај потребан капитал обезбедити на време. Државне електропривреде као највећи монополи у појединим државама региона показале су, да због неекономске цене електричне енергије и своје неефикасности, нису способне да саме створе неопходни капитал и реализују планиране инвестиције.

– Регион има озбиљан проблем. Чак и са многоструко повећаним увозом електричне енергије од око 20 TWh на годишњем нивоу, у односу на четири-пет TWh колико се годишње увозило пре кризе, регион би од 2018. године могао да се суочи и са рестрикцијама у испоруци електричне енергије – тврди Јакоб.

Зато стручњаци уверавају да је много реалистичнији сценарио по коме би требало уложити бар 60 одсто од укупно потребних инвестиција. У жељи да се избегне регионални мрак, често се спомињу два сценарија. Један је даља финансијска подршка међународне заједнице (пре свега, Европске уније) за коју се тврди да је од круцијалног значаја јер већина земаља у региону је сиромашна и нема толико капитала за изградњу нових електрана. Подсећања ради, само Србија је од 2000. године кроз помоћ и донације Европске уније добила 10 милијарди евра за ревитализацију електроенергетског система. Као друго решење спомиње се стимулисање нових инвестиција кроз модел јавно-приватног партнерства.

Трагајући за решењима, чини се да су у праву и српски министар енергетике Петар Шкундрић и финансијски директор ЕФТ групе Урс Јакоб када тврде да је мрак могуће избећи ако постоји већи степен сарадње држава региона али и лидерска инвеститорска улога приватног сектора.

Миша Бркић


Коментари3
4bcb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vox populi
Обичан човек зна да су хидроелектране, постојеће и будуће, заједно с пољопривредом, обновљиви и квалитетни ресурси државе, који гарантују цивилизован опстанак народа. Зато стрепимо да похлепни чиновници не отуђе ова народна добра зарад своје пролазне користи.
Petar Sijan
U vezi cene struje prema informaciji iz Ministarstva rudarstva i energetike cena kwh za domacinstva u Belgiji je 15,49 evrocenti, u Irskoj 15,89 u Italiji 16,18 a u Srbiji (zbog blok tarife) u crvenoj zoni 15,18 evrocenti ne racunajuci naknadu za merno mesto od 124 dinara, obracunsku snagu u iznosu od 362din za 11,o4 KV i TV preplatu od 500 din. Po tome ispada da je "nas" kilovat medju najskupljima u Evropi. Prosecna cena ne govori nista jer svi placamo razlicitu cenu za 1KWH a prosecne plate u Belgiji, Irskoj i Italiji su neuporedivo vise od nase.
Омега 1
У Србији постоји и струјна мафија!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља