уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:41
НЕ САМО О ПОСЛУ: ЈОВО ТОШЕВСКИ

Мушкарац са планете жена

Професор на Медицинском факултету у Крагујевцу, јавности је познат по тумачењу мушко-женских односа, али мало ко зна да је у Јапану певао пред 30.000 људи, а да је у спорту стигао до репрезентације
Аутор: Славица Берићсубота, 19.02.2011. у 22:00

За Јову Тошевског кажу да је „сексолог са предумишљајем”. Један је од најистакнутијих научних познавалаца разлика женског и мушког мозга, у свету. Написао је десетак књига интригантних назива попут дела: „Лаки мушкарци 1 и 2”, „Планета жена”, „Ја сам главна, а ти”, „Скривена сексуалност”, „Кажи не”... Препричава се његова изјава: „Жена је залогај, ако не можете да прогутате, попијте је”. Годинама је присталица  стила „Харли Дејвидсон”. Не, није моториста, разлог је у квалитету. „Све што је с том марком:фармерке, кошуље, чизме... вечно траје.” Занимљива је и сама чињеница да је Тошевски Србин рођен у Словенији, да се спортом бави од малих ногу, а да се у природи осећа „као код куће”.

Рођен у Љубљани, одрастао у Врању: „Врање као место мог одрастања, школског и гимназијског периода било је за мене идеално: недирнута природа, планина, река као и људи који су у свему специфични од емоционалности и говора до музике и свега дугог.” Врање је карактеристично по томе што је, нарочито раније, то била средина релативно затворена и географски прилично изолована. То му није сметало да има једну од најбољих гимназија у Србији, квалитетне музичке школе, па и један од првих тениских клубова у то време.

Воли планине: „Од ране младости све слободно време проводио сам по планинама у околини Врања без обзира на временске услове и доба године. Често сам ишао сам, или са извиђачима, чији сам био најпре члан, а касније сам и водио одред извиђача.”

„Ја сам планинар и природњак, нисам алпиниста. Освајање врхова нарочито оних хималајског типа спада у неприродне подухвате. Нисам човек од плана и правила, нарочито не када је природа у питању, јер сам давно схватио да она диктира услове, а да је адаптација врхунско знање и вештина.”

Са седам година је добио прву гитару: „Имао сам неколико група, најпре су то биле ромске, затим мексиканске, па рок групе. Једна од тих група је учествовала на светском поп фестивалу у Токију 1973. године, што је у то доба био приличан успех и интересантно по много чему.” Најпре, закаснили су да доставе демо-снимак, па је он једва стигао тако што су га пилоти разних компанија преносили из руке у руку.

„У то доба је била могућа таква врста срдачности, да пилот Луфтханзе преда траку пилоту Пан америкена, а овај пилоту Јапан ерлајнса. Група се звала Склавини, била је четворочлана, ја сам био вођа групе и певао сам мушки соло. Композитор је био Микан Обрадовић. Учествовали су најпознатији светски поп певачи тог времена, тако да сам се зачудио како је наша песма са етно-мотивима уопште прошла селекцију. Позвани смо на фестивал и три пута смо наступили рачунајући и финално вече где нас је слушало 30.000 људи. Све финансијске трошкове сносили су Јапанци.

Тих година свет је био миран, тако да никакви документи, ни дозволе,нису били потребни осим пасоша –и то без виза. Данас ме највише интересује наша стара музика која је захтевна и ритмички и певачки.”

Лирску поезију не воли, посебно не љубавну: „Сматрам да љубавна поезија не може да реши ниједан проблем заљубљених иако је њима намењена. Она им често продубљује недоумице и прави нереалне асоцијације.Та поезија углавном настаје из љубавних проблема песника, те не видим користи за читаоца да се бави љубавним неуспесима других песника.Јован Дучић је изузетак, којије био и одличан познавалац жена, па његова љубавна лирика има дискретан мушки победнички тон.”

Допадају му се народне јуначке песме, такозвани мушки десетерац,и патриотске. „Његош је мој фаворит, и то је поезија каква се само замислити може. Сви његови текстови су вечито трајно благо и наравоученије.”

Од свих уметности предност даје музици: „Она је апсолутно најбољи начин да се емоције изразе, приме или упуте. То није ствар питања да ли се вама више свиђа сликарство или музика, мозак је организован тако да му је музика важнија од свих других уметности. То потиче од есенцијалног значаја звука у процесу преживљавања у природи (звукови грома, река, ветра, шума и непријатеља). На ту еволутивну подлогу лако је додати уређене звуке који представљају музику без обзира на то да ли су у питању Рахмањинов, Моцарт, Битлси, Ења, или традиционална народна музика којој не требају ни ноте ни дискови да би се преносила у векове. Код примитивних племена Африке или Амазоније не може се замислити ниједан ритуал без певања и ритмичких инструмената (бубњеви, удараљке и остало).Данас има музике на сваком кораку, од оне у авионима која има умирујућу сврху, до техно-музике која екстремно надражује мозак, због чега може да буде штетна.”

Био је и члан прве карате репрезентације СФРЈ: „Осим каратеом бавио сам се мало и џудоом, последњих година и аикидоом. Стицајем околности мој учитељ каратеа Теруо Коно био је мајстор и џиу-џице и неколико година најбољи борац целог Јапана. Он је неговао посебан стил, који је био мешавина каратеа и других древних врло употребљивих вештина. Неке од њих су претходиле појави аикида.

Моји садашњи тренинзи су много умеренији него пре много година када сам почео да тренирам борилачке вештине.”

По завршетку медицине отиснуо се у свет„На Тари сам службено био око четири и по године, а овако и више. Лечио сам раднике градитеље чувеног реверзибилног језера и електране, мештане села Заовине и децу у одмаралишту Митровац. Планина Тара је ненадмашан природни феномен по свему: величини, амбијенту, невероватно развијеном биљном и животињском свету. Упознао сам је што сам више могао, јер је она место на којем можете да живите сто година, а да је уопште не познајете. То није случај са другим планинама.

У Норвешкој сам био лекар у најсевернијој болници у Европи. То је била велика општа болница надлежна за простор величине као она Југославија од Триглава до Ђевђелије. Увек је имала два до три лекара и око неколико стотина запослених сестара и техничара. Радили смо апсолутно све што је требало –од гинекологије до очних болести. Често су нас звали са бродова који су пловили Северним леденим океаном, јер већина није имала лекаре, па смо путем телефона диктирали првом официру шта да ради у датом случају.

У Алжиру сам лечио наше људе који су градили брану за језеро са пијаћом водом и локално становништво. У то доба добио сам понуду да радим у Габону у прашумској болници коју је основао чувени доктор и најбољи оргуљаш свог времена Алберт Швајцер. У Габон нисам отишао јер су ме пацијенти, наши људи, убедили да их ’не остављам саме у пустињи’. Ипак сам и поред посла успео пет пута да се удаљим од базе градилишта на Медитерану према дубокој Сахари. Циљ ми је био да проучавам сексуалност номадских пустињских племена на потезу од 2.500 километара дубоко у Сахару. То није био безопасан посао, и најбоље је када идете сами, јер имате много мање обавеза, покретљивији сте, а и мање је опасно када сам човек налети на пустињске становнике на које власти немају никакав утицај. Вероватно они цене то што се неко сам запутио у пустињу.”

Докторирао је на разликама између мушког и женског мозга: „Интересовање за природу ме је врло рано довело до размишљања о мушко-женским односима чему сам се касније потпуно посветио. Кућа у којој сам становао налазила се у северном делу града близу великог ромског насеља где сам заиста од малих ногу могао да видим све што се догађа у тој средини која је пуна страсти међу половима. Моји другови Роми, музичари, имали су по двоје-троје деце док сам ја носио кратке панталоне. Заједно смо свирали, па сам их добро упознао.

Касније сам отишао у Београд на студије медицине и већ сам увелико био заинтересован за научне основе разлике међу половима пре свега разлике у мозгу жене и мушкарца. Права истраживања сам могао да наставим тек када сам постао асистент на Медицинском факултету у Крагујевцу. Тај факултет је одлично опремљен и међу водећим је по условима за научни рад.

Ја сам, у ствари, све време проучавањем науке о мозгу, емоционалности и сексуалности тражио одговор на питање како је човек настао и због чега се пре 20.000 година мозак човека одједном готово експлозивно повећао. Моју теорију о настанку човека, најпре је објавио 2006. године један амерички часопис, а затим је 2009. године цитирана у једној од високотиражних књига Дејвида Бејнбриџа угледног професора са Кембриџа, па је сада доступна широкој научној јавности. О односима међу половима написао сам 10 књига. Најновија је у штампи и зове се ’Чаробни мозак – врата емоција, сексуалности и реалности’ о неуронима, страховима, како се жене заљубљују и одљубљују, шта нам мозак прећуткује…”

Мушкарац редовно бива у заблуди да је у предности: „Пре свега жене нису лукаве, опасне и прорачунате зато што оне то хоће већ зато што их природа на то присиљава, наравно генетски условљеном спремношћу женског мозга да изведе то што мушки не може увек да схвати. Верујте, не постоје опасне жене. Жене су најпластичнија материја у природи које су створене да их мушкарац, ако зна како, обликује и води кроз живот. Жене нису ни за шта криве, увек је крив мушкарац јер су оне вођене захтевима природе, која према њима баш није била дарежљива.”

Секс је „за мушкарце заповест, а за жене исповест”: „Да, то сам негде написао. Управо због тога што је мушкарац програмиран да буде вођен циљем за сексуалним спајањем са женом, док жена нема тај нагон, већ је њој важнија доминација над мушкарцем од самог секса. Па ако хоћете доминацију морате понекад и да се исповедите.”

Прави мушкарац увек гледа шта је испод хаљине„У принципу увек је лакше мушкарцу наћи жену него обрнуто. Процес везивања жене за партнера захтева времена (опет због разлика у мозгу), док је пред мушкарцем све као на длану, наравно ако нису промењени попуштањем и прављењем беспотребних уступака жени.

У стара времена и у традиционалним срединама којих је све мање, свекрва је била та која је имала начина да натера снају да рађа. Јер било је: ’или роди или напоље из куће – ако нећеш ти има која хоће’. То је био значајан фактор у подстицању рађања. Свекрва као институција која је у ствари део комплексне женске конкуренције данас не постоји. Никакве кампање међу женама неће помоћи подизању наталитета. Кампање треба вршити код мушкараца да би научили како да преваром приликом секса учине да им жена остане трудна.”

Зна и одговор на питање зашто се жене љубе жмурећи: „Жена се љуби затворених очију јер стално тражи нешто што не може да нађе. То је наравно природа тако уредила, да је опремила свим средствима да тражи, а да не може да нађе оно што тражи. Јер, жена боље од мушкарца зна шта ради, али не зна шта хоће, што је исто захтев природе. Једино што жена у том тражењу може сама да уради јесте да затвори очи, узалуд замишљајући да је нашла што је тражила.”

------------------------------------------------

Музику воли, али студирао медицину

„Медицина ми је била важнија од каријере професионалног певача, притом доктор може да буде музичар, али музичар не може да буде доктор”, сматра Тошевски.

--------------------------------------------------

Женско-мушке разлике у глави

„Определио сам се потпуно за неуро-науку бавећи се управо разликама у мозгу међу половима, сексуалношћу, емоционалношћу и меморијским системима мозга човека. На томе сам и докторирао што је у то време било готово табу тема тако да су ми комисију за докторат од три проширили на пет чланова. Одбраном доктората били су задовољни и они који нису помишљали да постоје толике разлике између женског и мушког мозга”, сећа се наш саговорник.

„Мало је било аутора у свету који су се бавили том проблематиком тако да је и у Америци било тешко објавити радове са доказима да су мушки и женски мозак код човека много више различити него што се претпостављало. И данас је та област неистражена, али су нове машине које врше прегледе мозга, као што су функционална магнетна резонанца на рутинским прегледима указале на постојање невероватних разлика мушког и женског мозга.”


Коментари11
97a18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna Krznaric
Najnaprednija i najplodonosnija matica hominida je ostvarila najvecu pobedu. Stvorila je savremenog coveka, koji sebe naziva Homo sapiens. Superiornost kojom je savremeni covek zapoceo svoje delovanje na planeti Zemlji je bez presedana.
Rasko V.
Jovo, hvala ti za sve ! Svoju srecu tebi dugujem !
sa planete venere
Kada sam videla naslov ovog clanka, bila sam veoma zainteresovana jer me ova 'musko-zenska' polemika oduvek intrigirala. Da li takav muskarac (sa planete zena) zaista postoji na nasem podneblju? Medutim moja zainteresovanost je ubrzo splasnula kada sam citajuci shvatila da ovaj 'strucnjak' ne stanuje na nasoj planeti. Daleko od toga. Mozda je to zbog nacina na koji je clanak napisan, priznajem nisam citala njegove knjige. Ali posle ovog clanka zaista nemam nikakvu zelju ni da ih citam. 'zene su najplasticnija materija u prirodi, stvorene da ih muskarac ako zna kako oblikuje i vodi kroz zivot' - Ma zaista? Ili - ''Pa ako hocete dominaciju morate ponekad i da se ispovedite' - tesko da je ovo naucni pristup objasnjavanja razlike seksualnih nagona/potreba izmedu polova. Pravi naucni pristup objasnjava bez optuzivanja i insinuacija (vidi natalitet). PS ja se ljubim sa zatvorenim ocima jer to produbljuje moj uzitak prepustajuci se culima dodira, mirisa i ukusa. Zaista ne trazim nista vise.
потпис !
Мушкарац редовно бива у заблуди да је у предности: „Пре свега жене нису лукаве, опасне и прорачунате зато што оне то хоће већ зато што их природа на то присиљава, наравно генетски условљеном спремношћу женског мозга да изведе то што мушки не може увек да схвати. Верујте, не постоје опасне жене. Жене су најпластичнија материја у природи које су створене да их мушкарац, ако зна како, обликује и води кроз живот. Жене нису ни за шта криве, увек је крив мушкарац јер су оне вођене захтевима природе, која према њима баш није била дарежљива.” - До овога сам и ја дошао, самостално, кроз искуство, и потписујем га од речи до речи. Жива истина!
sa strane
@dorcolka. U pravu ste, trebalo je da preciziram--u naucnim krugovima, a za raziku od popularnog prijema, mnoge teorije koje zastupa g. JT naprosto ne drze vodu. No ako je vama procitavsi knjige uvazenog strucnjaka sada jasnije zasto vam je manji mozak u odnosu na muskarce, onda ja tu namam sta da dodam.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља