уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:23

Како „прекројити” владу

петак, 18.02.2011. у 22:00
Да ли ће од марта Влада Србије имати мање министарстава Фото Танјуг

Реконструкција Владе Србије можда неће бити ограничена само на промене одређених министара, како се досад чинило, већ ће, како сада најављује премијер Мирко Цветковић, до краја месеца постати и мања. Мања влада подразумева, наравно, спајање појединих ресора, али први потпредседник владе Ивица Дачић каже да још није видео никакав предлог. Наводећи да је социјалистима свеједно да ли ће се мењати само министри или и број министарстава, Дачић је јуче оценио и да треба направити оптималну анализу о „оптималној мери владе”, односно која то министарства треба да постоје, наводећи да мађарска влада има осам министарстава, „али да треба видети шта је све садржано у тим министарствима”.

Други потпредседник владе Божидар Ђелић каже да он већ има неке предлоге, односно да је Цветковићу уручио могуће моделе реконструкције владе. Он, међутим, сем тога да поменути модели не садрже имена, већ могућности за реконструкцију, није желео да говори о детаљима оног што предлеже премијеру.

И док представници власти размишљају о томе које би ресоре могли да споје да број министарстава макар не прелази 20, колико је, према процени професора Факултета политичких наука Зорана Стојиљковића, максимално потребно Србији. Он је јуче рекао за Танјуг да је актуелни политички тренутак изнудио одлуку о реконструкцији владе, тако да верује да ће у наредних десетак дана доћи до смањења броја ресора и нових имена.

Садашња влада, састављена је од седам странака, подељена је тако да ДС држи 12 ресора, Г17 плус шест, СПС четири, док по један ресор имају СДП, СПО и СДА и највећи проблем приликом спајања ресора биће то што неке сродне ресоре воде министри из различитих странака. Због тога ће коалициони партнери морати да направе и нови договор о подели.

А број министарстава се, како каже професор Стеван Лилић, председник Удружења правници за демократију, сасвим супротно томе одређује према потребама државе. „То је неписано али општеприхваћено правило. А код нас број министарстава зависи од политичког договора коалиционих партнера у власти”, истиче Лилић. Он каже да је уобичајен број министарстава данас у свету око 15, а да штедљивије земље имају и мање. „У време либералног капитализма почетком 19. века државе су имале само министарства унутрашњих и спољних послова, војске, правде и финансија. Век касније, држава је почела да обавља и социјалне функције и тако добила и ресоре просвете, здравства, рада, социјалне политике, да би касније преузела и интервенистичку улогу и тако добила и ресоре економије, индустрије, пољопривреде. Данас постоји укупно 50 ресора, али се они у различитим комбинацијама своде на 15 министарстава”.

Лилић објашњава да се сви ресори сврставају у три наведене групе, а начин на који се унутар њих спајају зависи од земље до земље, па тако рецимо, инфраструктура, саобраћај, комуникације могу бити у једном или више министарстава. Исто важи и за просвету, науку, културу, спорт.

А како би ово спајање ресора могло да изгледа у нашем случају. Уколико владајућој коалицији недостаје идеја, могла би да погледа и неки од три предлога закона о министарствима који су већ упућени у парламент. Предлог Чедомира Јовановића (ЛДП), поднет још готово пре две године, предвиђа 12 министарстава, колико верује да треба да их буде и Томислав Николић (СНС) који је прошле године предложио скупштини усвајање новог закона. Једно министарство више постоји у предлогу сада покојног посланика Владана Батића (ДХСС) који је такође у парламенту.

Према Јовановићевом предлогу, српска влада би остала без министарстава рударства и енергетике, инфраструктуре, државне управе и локалне самоуправе, економије и регионалног развоја, омладине и спорта, вера и културе, дијаспоре, као и без министарстава за науку и технолошки развој, телекомуникације и информационо друштво, животну средину и просторно планирање, за Национални инвестициони план и Косово и Метохију и људска и мањинска права, јер би ови ресори били припојени другим министарствима.

Николић предлаже следећа министарства: спољних и унутрашњих послова , одбране, финансија, правде, затим министарство пољопривреде, шумарства, водопривреде и животне средине, министарство привреде и рада, министарство за саобраћај, инфраструктуру и просторно планирање, за државну управу и локалну самоуправу, министарство просвете, омладине, спорта, науке и технолошког развоја, министарство здравља, породице и социјалне и дечје заштите и министарство културе и информисања.

По Батићевом предлогу, сем финансија, одбране, спољних и унутрашњих послова и правде којој би био припојен и ресор државне управе и локалне самоуправе постојала би и министарства пољопривреде, шумарства, водопривреде, рударства и енергетике, министарство за привреду, затим за инфраструктуру, просторно планирање и животну средину. Просвета и наука биле би једно министарство, као и култура, омладина и спорт, док би рад и социјална политика били припојени министарству здравља. По овом предлогу спојила би се министарства за Косово и Метохију и људска и мањинска права, као и министарства вера и дијаспоре.

Г. Новаковић


Коментари8
0d086
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Blmondo Belmondo
Postoji samo jedan model . Srbiji treba dobar krojac koji ce svima u Vladi zasiti dzepove. Poceti od ovog sto je Cvetku urucio model rekonstrukcije.
"Кројач" аматер
Сваком разумном и објективном,коме је интерес народа и државе на првом месту, јасна су и неопходна два кључна потеза у том "прекрајању". Први је рез да се Влада смањи за десетак министарстава. Други,да тако мања влада буде од далеко квлитетнијег људског материјала него шпто је ова. У њу најспособнијих уместо најподобнијих,најближих шефовима партија или председнику државе. Ако таквих нема довољно у владајућим странкама (које су за само 1 мандат више склепали већину у Скупштини Србије) нека у Владу уђу нестраначки способни и одговорни људи. То би,поред осталог, био и доказ да су псријама на власти важнији интереси народа (тако угроженог) него ли свцојих кадрова.
Kasno Је
Gospodo utakmica je vec pri kraju i izgubili ste je. Mozete da menjate sta god hocete al rezultat ne mozete popraviti. Vreme je za izbore.
Vladimir Drugi Jankovic
Kada se Srbija oslobodi u tekstu pomenutih i jos bar desetak slicnih "eksperatä" moze se ocekivati kakav takav oporavak, postepeno priblzavanje EU i boljem zivotu osiromasenih u Srbiji.
Mario Maletic
Ova Vlada je lose i ne treba je prekrajati nego raspustini i raspisati izbore. Nista drugo ne moze tu da pomogne. Razvlače se već tri godine ništa pozitivno nisu uradili...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља