петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:50

Преуређење уместо разбијања

Аутор: Слободан Кљакићнедеља, 20.02.2011. у 22:00

Форум за националну стратегију крагујевачко-београдског Центра за националну стратегију (ЦЕНС) и Скупштина града Крагујевца, организовали су 15. фебруара скуп „Децентрализација и регионализација Србије“. У вишечасовној, на моменте врло полемичној расправи, учествовало је тридесетак научних радника, експерата и јавних личности, којима су као предложак за дебату послужили изводи из Платформе Уједињених региона Србије и аналитичка информација о страним искуствима регионализације сачињена у Институту за упоредно право у Београду.

Аутор анализе, др Дејан Шупут, констатовао је да се „из готово свакодневних изјава српских политичара о потреби за хитним спровођењем суштинске регионализације земље, не види одговарајуће познавање ове материје“ што „ствара терминолошку збрку која код грађана Србије изазива конфузију“. Зато је др Шупут први део анализе посветио разграничењу појмова, а потом указао да законодавства европских држава „прилично неуједначено одређују појмове регионализма и региона“ што је и показао на примерима Италије,Белгије, Француске, Шпаније, Немачке, Бугарске, Хрватске и Румуније.

Зоран Радовановић је констатовао да је Србија већ асиметрично децентрализована и да је 60 одсто грађана за „суштинску регионализацију“.

Академик Часлав Оцић сматра да се разговори о регионализацији своде на бављење влашћу, уз игнорисање региономике, науке о регионализцији, те се заложио за регионализацију и децентрализацију у циљу равномерног развоја. Без тога, тврди академик Оцић, регионализација Србије води у стварање будућих држава.

Градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић је реплицирао и појаснио да Платформа УРС није дефинитиван документ, а ставио је под знак питања и тврдњу да је проблем регионализације сводив на „развојну причу“.

Према речима Ђорђа Вукадиновића, регионализација је „неадекватан лек за тешку болест неразвијености и београдизације“. Његов је став да се у јавности филтрирају и злоупотребљавају захтеви који у овом домену долазе из ЕУ.

Професор др Миломир Степић представио је сопствени пројекат регионализације Србије, у чијем је дефинисању пошао од става да је „главни проблем Србије то што се она распада“, по инерционој линији распада СФР Југославије. Према његовим речима, Србија се може спасти регионализацијом тако што ће се „проблему приступити из угла реинтеграције“, применом регионалног модела који ће значити„преуређење, а не разбијање државе“.

О историјату регионализма у Србији реферисао је др Чедомир Антић, констатујући да су највеће регионалне разлике у Европи управо код нас, а да нико о регионализацији није озбиљно размишљао до 2008. године.

Став др Јована Ћирића, директора Института за упоредно право, јесте да се глобализација и регионализација искључују, а Јованка Мирић је говорила о „Крагујевачкој иницијативи“ у домену децентрализације медијског простора.

Регионалистичка еуфорија, према др Слободану Самарџићу, уследила је после доношења неуставног и противуставног Статута АП Војводине. Зато многи делови Србије, на фону „дебеоградизације траже исто што и Војводина“.

Став др Слободана Антонића је да регионализација не сме да доведе до тога да се од „једне државе Србије направи седам нових држава“ те да је у Србији изражено залагање за „етатистичку регионализацију, уместо демократске децентрализације“.

Миодраг Стојиловић, члан Градског већа Крагујевца, говорио је о крупним проблемима израженим на нивоу локалне самоуправе, услед велике концентрације моћи на републичком нивоу и низа решења која локалној самоуправи везују руке.

О регионима у Словачкој говорио је др Веран Станчетић, а песник Слободан Павићевић, члан Градског већа Крагујевца, о богатим искуствима и традицији самоуправе у овом граду, којима се треба враћати и у расправама о регионализацији Србије.

Проблем је из угла историјских процеса дугог трајања осмотрио Љубомир Кљакић, констатујући да се Србија у структурном погледу данас налази тамо где је била и 1881. године, што значи да је владајућа номенклатура пристала да буде инструмент остварења интереса спољних центара моћи, укључујући и реализовање контролисане дезинтеграције Србије.

Изражавајући задовољство због отворене, полемичне дебате, председник ЦЕНС-а др Ђуро Ковачевић најавио је зборник са ове расправе, који ће послужити у даљим разматрањима регионализације Србије.


Коментари44
ca023
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milutin P
Posto nisam procitao rad Prof. Stepica, smatram da nisam merodavan da na bilo koji nacin komentrisem napisano. Ali, zelim samo da dam jedan kratak komentar zasnovan na nekim svojim kriterijumima. U moderno uredjenim drzavama, po mom misljenju, tezi se decentralizaciji/deregionalizaciji geografskih regiona u okviru manjih drzavnih jedinica. Razlog takvom modelu drzave, je visestruka. U ovom komentaru ostavljam na stranu ekonomke i administarativne koristi deregionalizacije pa bih se samo osvrnuo na jedan aspekt deregionalizacije koji moze veoma lako da destabilizuje Srbiju . Naime, nama preti Madjarsko, Rumunsko, Bugarski a narocito Islamski pritisak. Kao sto znamo iz ne tako davne poslosti, sve krece naivno sa vapajem ka kulturnoj,ekonomskoj, nacionalnoj slobodi manjina a kad-tad to se zarsava (spoljnim) pritiskom dusebriznika spremnih da pomognu ugnjetene! I upravo ti regioni koje imamo i one koji budu krojeni ubuduce, pruzaju osnovu ka lakom ocepljenju svih onih koji tome teze .
Milos Kisic
@suprotan smer (@Prosrpski Hrvat ) | 21/02/2011 12:18 Odlican komentar!!!
Milos Kisic
@Бране РАВНОПРАВНЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ : A zasto bi u Srbiji "trebalo" obezbediti kulturnu autonomiju za manjine ako ih je vise od 5% kada je standard u Evropi 7%? Ako vec idemo u Evropu, zasto onda i taj standard ne uskladimo? Mi u Srbiji imamo toliko manjina da bi zapravo bilo logicnije da kvotu povecamo na 10% nego obrnuto jer u protivnom ce manjine u Srbiji biti kulturno favorizovane u odnosu na vecinu. Nijedna zemlja ne moze da odrzi kulturni identitet ako ne podstice u nekoj meri asimilaciju. Amerika je najveci primer asimilacione politike gde se engleski jezik namece svima ( kroz skole) mada zakon o drzavnom jeziku zapravo ne postoji. Upotreba engleskog jezika je po zakonu obavezna samo u Kongresu, davnom odlikom Kongresa ( 19 vek) o istom, gde je engleski jezik pobedio nemacki za jedan glas. Isto tako i Srbija treba da po zakonu obezbedi skolstvo na Srpskom jeziku ( u javnim skolama) a svi koji zele na nekom drugom jeziku mogu, ali o svom trosku.
Milos Kisic
Bojim se da je svrha regionalizacije pogresno shvacena i zato ce vise stetiti Srbiji potsticanjem separatizama nego sto ce pomoci.Smisao regija je da se stvori lokalna uprava koja ce lokalnim zakonima i regulativom, pomoci sopstveni razvoj tako sto ce se povezati sa regionima sa slicnim interesima, radi podsticaja saradnje u ulaganja i slicne saradnje. Preduslov za regionalizaciju je da postoje slicni regioni u ISTOJ politickoj celini , u ovom slucaju Srbiji, pa se na osnovu slicnosti regioni i prave. Pogledajte mapu pa sami zakljucite ko ce s kim da saradjuje. Ja licno sem regija u Vojvodini ( ravnica , Podunavlje, navodnjavanje, poljoprivreda) ne vidim nikoga ko je na neki nacin izdvojen interesima...a onda zasto Vojvodinu deliti na regije, kada je slicnost medju njima tolika da je tesko uociti razlike? najpre osmislite ko bi s kim saradjivao i kako, pa tek onda pravite regije ako uocite da je drzava smetnja za takvu saradnju. sve ostalo je izvana podmetnuto razbijanje drzave...
Бране РАВНОПРАВНЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ
Регионализација је неопходна, али не са уситњеним регионима, који би створили услове да националне мањине имају ВЕЋИНУ у појединим "малим регионима", што би довело до СЕПАРАТИЗМА (нпр.: у Бачкој би већину имали: Мађари, Хрвати, Словаци и др.).. Зато Србија мора имати веће покрајина (сличне Војводини), али БЕЗ ДРЖАВНЕ АУТОНОМИЈЕ, него само КУЛТУРНА аутономија за националне мањине, ако их има више од 5 % у Покрајини (иако је стандард у ЕУ - 7% на нивоу државе). 1). ВОЈВОДИНА = 1.900.000.становника, а Мађара има 15% (290.000), друге националне мањине мање од по 5% (95.000): Хрв, Словаци, Румуни,... по 4% 2). БЕОГРАДСКА(са Панчевом-10км близу, а без Лазаревца 60км далеко) = 1.800.000 друге национ.мањине испод 5% (90.000) 3).ДРИНСКО-ИБАРСКА (+Лазаревац)= 1.450.000 Чачак., Бошњака 13% (190.000), 4). МОРАВСКО-ДУНАВСКА = 1.200.000. Крагујевац, Влаха 5% (60.000). 5).ЈУЖНОМОРВСКА = 1.400.000 Ниш. Албанаца и Бугара по 5% (70.000) (6). КиМ специјални статус (суштинска аутон, з4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља