недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:46

Клецаво колено српског здравства

понедељак, 21.02.2011. у 22:00
Дом здравља Земун Фото Д. Јевремовић

Кад је због истрошене хрскавице колена Ј. Л. (66) све теже подносио болове и отежано ходао, када ни увозне инјекције које је плаћао по 100 евра једну, а месечно су му биле потребне три, нису помогле, породица је пресекла – операција је једино решење. У реномираној ортопедској клиници у Београду, међутим, лекар је пацијенту који једва хода рекао да ће на операцију уградње вештачког колена морати да сачека две године. Брже може, једино ако познају министра здравља, дрско је одговорио ортопед.

Тако сада Ј. Л. чека 2013. годину и своју операцију, баш као и многобројни пацијенти у Србији који су на листи чекања за интервенцију, специјалистички преглед, патолошки налаз…

Онај ко је у Клиничком центру Србије заказао операцију колена још 7. септембра 2005. године доћи ће на ред почетком новембра ове године. За пацијента са боловима у колену коме је неопходна уградња протезе у Институту „Бањица” ситуација још гора – 16. јуна 2005. године заказана интервенција биће урађена – крајем маја 2012. године. Седам година касније!

Листе чекања су нешто што највише „боли” грађане Србије, а проблема има у готово свим гранама медицине. Тако ће уградњу бај-паса за реваскуларизацију миокарда у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње” један пацијент који је почетком овог месеца заказао интервенцију, на ред стићи 2013. године, а други, који од јуна 2006. године чека на операцију уградње вештачког кука у Институту за лечење и рехабилитацију у Нишкој Бањи напокон ће у марту лећи на операциони сто. Операције очију су посебна прича, а највише се чека на интервенцију катаракте, па ће тако у Клиничком центру у Нишу особа која је 2008. године била на прегледу тек ових дана дочекати неопходну интервенцију.

Како објашњава прим. др Бранко Сбутега, научни сарадник Института за ортопедско-хируршке болести „Бањица”, ниједан пацијент који се нашао на листи чекања није ту дошао због луксуза, већ зато што има болове, што му је квалитет живота угрожен и што су све остале методе лечења исцрпљене.

– Можда људи не схватају како функционише систем са листама чекања. Рецимо, човек дође због уградње протезе кука и сазна да је на 150. месту. Онда позове после две, три недеље и чује да је на листи 158. и побуни се због тога, питајући лекаре зашто га лажу. А то је заправо зато што сваки пацијент има свој одређени број бодова који одговара степену оштећења зглоба, па тежи случајеви иду испред лакших на листи. Проблем савремене ортопедије је што зависи од софистициране технологије, коју често нисмо у могућности да пратимо. Услови у болницама су далеко од онога какви би требало да буду, а оно мало новца што стигне за реновирање утроши се на операционе сале – нагласио је др Сбутега.

Сличног је мишљења и доц. др Драгош Стојановић, директор Клиничко-болничког центра „Земун”, болнице из које је недавно један пацијент самоиницијативно изашао, не желећи да борави у лошим условима. Доктор Стојановић каже да су потпуно у праву људи што се жале на лоше услове, сматрајући да нико неће без разлога да прави панику.

– На челу ове установе сам тек годину и по дана и не могу за кратко време да променим све оно што није ваљало деценијама уназад. Овде се раније нису спроводиле јавне набавке, опрема је застарела, а да не говорим о односу особља према пацијентима. Објекти нису легализовани да би могли да буду реконструисани, сад тек радим на томе. Од 1963. године нико се није запитао да ли треба да се легализује 10 објеката болнице – објаснио је др Стојановић.

У највећој здравственој установи у земљи, Клиничком центру Србије, наглашавају да су њихове листе чекања транспарентне и да се у свако доба могу видети на сајту Републичког завода за здравствено осигурање.

– Наша установа је преоптерећена, јер пацијенти стижу са целог Балкана. Често долазе да моле да што пре заврше неки преглед. Када је реч о корупцији, наш циљ је да се изборимо са њом, да сазнамо да ли је неко после прича пацијената заиста склон корупцији и да такве случајеве пријављујемо надлежним органима – рекао је Драго Јовановић, пи-ар КЦС-а.

Прим. др Невенка Димитријевић, из београдског Дома здравља „Вождовац”, наводи да су несташице потрошног материјала у здравственим установама повремене, а да је много већи проблем непостојање добре комуникације између здравствених радника. Она истиче да су пацијенти на мукама када треба да чекају обичан ултразвучни преглед по четири, пет месеци, па да лекари често потежу своје „везе” да би убрзали неке прегледе.

– Пацијенти се жале и на корупцију и то хоће нама да признају. Али, проблем је што неће да пријаве лекара који им је тражио мито. Радије ће да дају новац него што ће да се жале, јер им је најважније да се што пре излече – прича др Димитријевић.

Професор неурохирургије Момчило Ђорђевић, такође је мишљења да је стање у српском здравству сложено.

– Београдско здравство је балон од сапунице који може да пукне сваког тренутка. Може да се уруши јер нема пара. Најгора ситуација је тамо где лечење зависи од скупе опреме, значи у онколошким центрима – сматра др Ђорђевић.

Др Милица Николић-Урошевић, специјалиста опште медицине и изабрани лекар у београдском Дому здравља Врачар, каже како је тешко поверовати у речи бившег министра здравља др Томице Милосављевића да је здравство нешто најбоље што Србија има и да је на 43. месту у свету.

– Здравство у животу одржавамо ми лекари у домовима здравља. У болницама и клиничким центрима не ради се пуно радно време и људи чекају месецима на прегледе. Само два-три дана после операције пацијенти се отпуштају на кућно лечење, а и то зависи од тога какву везу имате. Највећи проблем су оболели од рака који у тешком стању бивају отпуштени из болница на кућно лечење, а домови здравља на терену немају ни квалитетну опрему ни људе који могу да им помогну – каже др Николић-Урошевић.

Директор Гинеколошко акушерске клинике „Народни фронт”, професор др Душан Станојевић каже како је највећи проблем нашег здравства то што лекари нису стимулисани да раде: исту плату добиће и онај који се „убија” од посла и онај који не ради ништа. Тако је на клиникама, тако је и у домовима здравља…

Какво нам је друштво, такво нам је и здравство, али када се гледа какво нам је стање у просвети, економији и правосуђу, стање у здравству је неупоредиво боље него у овим сегментима, став је професора др Зорана Ракочевића, вршиоца дужности директора Института за онкологију и радиологију Србије.

– На Институту смо за претходних пет месеци скратили листе чекања за зрачење, а потпуно укинули листе чекања за операције и хемиотерапију. Имали смо све цитостатике, а од четири апарата за зрачење ниједна машина није била ван рада дуже од једног дана. Све то смо постигли само реорганизацијом процеса рада – наводи др Ракочевић.

Али, у осталим установама где се лече оболели од рака није било тако. У Институту за онкологију у Сремској Каменици у једном часу стали су сви апарати за зрачење, а прошлог лета терапије скупљим цитостатицима су у многим клиничко-болничким центрима заустављене, јер је лекова нестало.

Данијела Давидов Кесар

Оливера Поповић

-----------------------------------------------------

Ужице: За магнетну резонанцу чека се до позне јесени

Ужице – Преспора дијагностика највећи је камен о врату ужичког здравства. Кад почетком године овде дођете да закажете преглед магнетном резонанцом, која је једина у овдашњој Општој болници у целом Златиборском округу са 350.000 житеља, тек у позну јесен те године, ако болесни издржите, доћи ћете на ред. На преглед колор-доплером чека се око шест месеци, скенером нешто краће, ултразвуком око месец дана...

– Прегледи на магнетној резонанци обављају се сада само у једној смени. Ускоро одређен број лекара завршава обуку, па ће већ у наредном месецу бити уведена још једна смена – каже за наш лист Данијела Васиљевић, пи-ар Здравственог центра Ужице.

У Општој болници нема значајнијих несташица материјала ни лекова. Проблем су и дотрајала санитетска возила Дома здравља, која су много у употреби, прешла су и по милион километара, те се често кваре и поправљају, уз значајна улагања.

Б. Пејовић

------------------------------------------------------

Зрењанин: Гужве у амбулантама

Зрењанин – Општа болница „Др Ђорђе Јоановић” из Зрењанина једина је здравствена установа у Србији која је добила сертификат о акредитацији на период од седам година. Менаџмент болнице тумачи овај успех, који је недавно обелодањен, као знак признања високом квалитету услуга које пружа ова установа. Грађани, међутим, кажу да су тако нешто и заслужили, јер су житељи пет општина зрењанинског региона за изградњу нове зграде болнице издвајали пуних 25 година или кроз пет расписиваних самодоприноса. Без обзира на акредитацију грађани нису најзадовољнији и руку на срце, овде се често говори да онај ко држи до себе на операцију иде у Нови Сад или Београд. Посебна прича су амбуланте опште медицине којима се руководи из Дома здравља друге зрењанинске јавне здравствене установе, где су гужве стална појава, као што је то и понашање сестара које перманетно задаје главобољу Зрењанинцима. Ипак, није у питању само нељубазност која им се замера него и преоптерећеност здравственог особља предугом и преопширном администрацијом.

Ђ. Ђ.

-----------------------------------------------------

Суботица: Нељубазност и прегледи преко реда

Суботица – За преглед код појединих лекара специјалиста на одељењу урологије и кардиологије чека се и до три месеца, нешто краће, до два месеца чека се на преглед код неуролога и на преглед мамографом, а месец дана на ЦТ скенер који је тренутно ван функције, саопштава прес служба Опште болнице у Суботици. На осталим одељењима чекања су краћа, од једне до две седмице, а на више од половине нема чекања. Ово се, наравно, односи само на пријем пацијената уколико није реч о хитним случајевима који се одмах решавају.

Иако по подацима болнице изгледа као да листе чекања у суботичкој болници нису забрињавајуће, пацијенти су управо највише жале на то. Анђа Тодоровић, заступник права пацијената, каже да јој се пацијенти по правилу обраћају незадовољни дугим чекањем, нарочито код прегледа на мамографу или код очног лекара, дијагностиком, нељубазношћу особља или непоштовањем редоследа пријема.

– Имали смо и притужбе да се преглед где не постоје листе чекања не обави у року од 30 дана и ту пацијент остварују своје право, односно преглед код приватника буде им надокнађен из новца фонда – каже Тодоровићева за „Политику”.

А. И.

-------------------------------------------------------

Ваљево: Мало пара за здравство

Ваљево – Здравствени центар у Ваљеву са регионалном општом болницом има нешто више од хиљаду запослених, а према њему гравитира више од 200.000 грађана, односно кад су у питању услуге магнетне резонанце, скенера и нове ангио-сале близу пола милиона пацијената.

Примаријус др Илија Трипковић, генерални директор ЗЦ у Ваљеву, у разговору за наш лист каже да би све оно што је до сада темељно урађено лако могло да се уруши.

– Са 270 евра које држава издваја по глави становника за здравство апсолутно је недовољно за наставак нормалног рада. Једноставно, с тим новцем немогуће је квалитетно организовати, а да се не продуже листе чекања и повећа учешће грађана, односно партиципација. Помањкање новца може направити и кадровске проблеме, посебно када су у питању млађи лекари, али и остало медицинско особље за којим постоје отворене понуде за рад у већини земаља у ЕУ – каже др Трипковић.

Он додаје да поред 157.627 грађана са овереним здравственим књижицама на подручју Колубарског округа има око 40.000 грађана који немају оверен здравствени документ, али им се уредно пружају медицинске услуге. Реч је махом о радницима из предузећа са неуспелом приватизацијом, пољопривредницима и лицима из република бивше Југославије.

Б. Нововић


Коментари16
207e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivana stojković
Žao mi je zbog svih ljudi koji svakodnevno obijaju pragove zdravstvenih ustanova. Zanimanjem medicinske sestre bavim se već 15 godina ali nikada nam nije bilo gore nego poslednjih par godina. Pacijenata ima veoma mnogo zdravstveni kadar je smanjen,papirologija je trostruko povećana. Dok pregledate sve papire koje vam pacijent donese dok mu otvorite nove ponekada se desi da pacijenta uopšte ne pogledate u oči. Niko nema vremena za najobičniji razgovor iz kojeg saznate 80% bitnih informacija. Ne zato što nećemo i što nas mrzi jednostavno NE MOŽEMO DA STIGNEMO.Ni plate nam nisu toliki trn u oku koliki je problem nestašica svega,aparati su na izdisaju. Mi radimo sa instrumentima starim 35 godina,operacioni sto je iz 1970,renten aparat iz 1968 sve se to kvari i dodatno otežava ovako katasrofalno stanje. I nama je muka kada vidimo kilometarske redove ali zdravstveni radnici zaista nisu za sve krivi.SHVATITE DA SMO I MI NEMOĆNI
Mika M
Ovu drzavu vode odlikasi. Medicinu zavrsavaju odlikasi. U cemu je problem, onda?
dr nefrolog
jos malo pa niko nece sa malo mozga nece ni studirati medicinu da radite kao konji, za malo para i jos da svaki priuceni hohstapler ima pravo da vas blati tek ce onda biti liste cekanja
Ernest Hemingvej
Zdravstvo je pojela korupcija zbog nesavesnosti sadasnje vlade.
Dr.Veljko Vuckovic
Neka RZZO kaze koliko je spraman da plati jednu operaciju. Ako je recimo Bypass u Srbiji 15-20 000€ i onda neka pacjent sam kaze, OK placao sam osiguranje, treba mi operacija. Vi platite toliko, svi su ravnoravni- i nek onda ode u recimo Madjarsku i nek sam iskesira razliku 0d 5-10 000€. To je bolje nego da ishemijom za 2 goine unisti jos 20% miokarda i onda jedva pregura ishemiju za vremen operacije. Zasto samo javne lekarske usatnove u Srbiju mogu da posalju racun posle lecenja RZZO a ne i sve ostale prakse itd... Svaka elektivna operacija koja se ceka vise od 4 nedelje mora biti placena i uradjena u tom roku.Zasto drzava mora da gradi novu bolnicu. pa gradice je privatnici samo ako mogu da naplate uskuge od zdravstvenog. dozvolite da privatnici uzmu i hitnu, helikoptere itd. samo neka zavod plati intervenciju. Drzava nemora da investira ni dinar u tehniku, a ni u plate tih lekara u privatnim klinikama. Skinite monopol sa zdravlja ili bolje reci nezdravlja!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља