петак, 27.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:04

Индијска свадба: Eвнуси вас благословили!

среда, 23.02.2011. у 11:00

Некада давно, када се у Босни просила девојка, породица би позивала просца на ручак а онда му послуживала кафу. Уколико је кафа слатка, то је значило да је просац прикладан и да се породица неће противити да му дâ девојку, а у противном би му послужили горчу.

У старој Рашкој, на свадбу се зове сва ужа и шира родбина, као и све комшије и познаници, а онда се разапиње шатор како би сав тај свет могао да у исто време руча. Глави сваке породице се поклања по једна нова кошуља која се шпенадлама закачи на леђа, а свака кућа добија и по пешкир којим се оките кола. После свечаног ручка се проноси јабука у коју гости могу да задену по који динар, иако се углавном дају папирне новчанице.

Наравно, противљење традицији се увек сматрало за светогрђе и увек су стари говорили кћерима, « немој, сине, за другу веру, осим ако је дипломата или богаташ па те одведе далеко одавде, да народ не оговара… » Наравно, до оговарања је долазило и онда када се из неког разлога одуговлачило са ступањем у брак. Тако је после другог светског рата једна од маминих тетака дочекала четрдесету а да се још није удала. Када год би јој саветовали да научи да кува и чисти, она би одговарала да се тако хвале служавке а не госпође. Уосталом, « кад год да ме поведу, рећи ће : ето младе… » Додуше, удала се из љубави за човека који јој је цео живот кувао, али је у то време такав случај био права реткост.

Колико народа, толико и различитих традиција. Данас је нормално да се млади удају и жене за странце или дочекају да прође тридесета, поготово ако више не живе у Србији. Наравно, онда се организују венчања према неколико традиција, па ће наша девојка која се уда у Америци скинути подвезицу са бутине и бацити је мушким гостима исто онако како се бидермајер баца женским.

Тако се моја млађа сестра удала на три континента, у Америци, у Србији и у Индији, како би могла да позове све рођаке и пријатеље а да никога не заборави.

У Индији се дан пред венчање одвија церемонија кане или мехенди, где млада одабира шаре које ће јој исцртати на рукама и стопалима. Та церемонија је онолико важна колико и само венчање, јер се организује свечана вечера а гости играју и певају у част младенаца. Међутим, не једе се за истим столом и свако се послужује када огладни и када њему одговара, не обазирући се на друге.

Ту се ја сетим да бих баш могла да отпевам нешто на хиндију, кад је већ цела зетова родбина отпевала по неку традиционалну песму. Одабрала сам песму Мардала из познатог индијског филма Девдас коју пискутавим гласом пева Мадхури Диксит, јер сам се толико наслушала њене мелодије и умела да је поновим, а текст сам на брзину пронашла на интернету. Морам рећи да сам се Индијцима јако свидела, јер су били поносни што се неко потрудио да отпева песму на њиховом језику који чак ни не говори.

На венчање је дошао и наш рођак Азер из Мостара, који је радио за Високи комесаријат Уједињених Нација за избеглице у Делхију. Пре тога сам га видела само једном у животу, када сам још била дете, а сада се поново срећемо у Индији и тек ту упознајем његову супругу и децу. Пре двадесет година, цела моја породица је живела у бившој Југославији, а данас имам родбину у Америци, Шведској, Норвешкој, Италији, Русији, Сингапуру… 

У Индији се на хороскоп гледа много озбиљније него код нас и венчања се одржавају на повољан дан који се одређује према положају звезда. Наравно, израчунава се и то да ли су наталне карте младенаца компатибилне. Као што се у нашем хороскопу на пример сматра да ће онај ко у наталној карти има шкорпију у дванаестој кући највероватније умрети насилном смрћу, тако се и код Индијаца избегава брак са онима којима је конфигурација звезда у време рођења била таква да доносе несрећу.

Такав несрећник добија име манглик и верује се да ће му супруга умрети током прва три месеца након венчања. Сматра се да је за манглика најбоље да се никада не ожени или уда, осим за партнера који је и сам манглик. Постоји и занимљив начин да се проклетство избегне, а то је да манглик заснује фиктивни брак са дрветом, а затим се разведе и ожени за кога већ жели.

Тако је моја сестра јавила свекрви датуме када ће ићи на одмор, према којима су у Индији израчунали најповољнији дан за традиционално венчање и према њему су и купљене авионске карте.

Дан после церемоније мехенди је било организовано венчање у једном луксузном хотелу, где су све званице носиле сари, укључујући маму и мене. Младенци су били обучени у црвену ношњу са златним шљокицама, окићени цвећем и седели на раскошним фотељама.

Индијско венчање подсећа на позоришну представу и има веома занимљиву кореографију. Млада покушава да обеси младожењи око врата огрлицу од јасмина и ружа, а он треба да се брани, у чему му свесрдно помаже породица која не жели да га изгуби. Комешање је потрајало неко време, све док јетрвин супруг није уздигао моју сестру увис и дословно је бацио на будућег мужа, како би успела да му обеси огрлицу око врата.

У поноћ смо отишли у посебну просторију и сели око припремљене логорске ватре. Затим је стигао свештеник који је припремио сандалово дрво, путер, пиринчане пахуљице и остале састојке који су потребни за добар брачни живот, а онда све то младенци бацају у ватру. Младожења обећава да ће сав новац доносити супрузи, а она обећава да ће добро руководити његовом имовином и моли се да не оде на онај свет пре њега. Добро је што је Индира Ганди забранила сати, обичај да се удовице бацају у ватру у којој се спаљивало супругово тело након смрти, приметила сам том приликом.

Када год би свештеник нешто бацио у ватру, младенци би учинили то исто, имитирајући га. Када је почео да баца путер у ватру, моја мама је рекла « оде маст у пропаст » и сви који су говорили наш језик су прснули од смеха.

Затим младенци круже око ватре седам пута, обореног погледа, при чему млада иде испред младожење и води га завезаног иза себе, а затим он води њу. Неко од уже породице их веже једно за друго уз помоћ дугачког вела који носе уз традиционалну ношњу. На крају свака званица ставља младенцима у уста неку врсту алве, за срећу, а затим их благосиља полажући им руке на главе.

Након церемоније, јетрва ми је поклонила сребрне наруквице за ножне чланке, са прапорцима, које звоне при сваком кораку. Надам се да ћу имати прилику да их негде једног дана носим.

Негде око четири ујутро, мама, сестра и ја смо се вратиле у наш луксузни хотел са мермерним купатилом и клима уређајем, питајући се зашто млада није отишла са младожењом у кућу његових родитеља.

Сутрадан смо тамо били позвани на свадбени ручак и успут открили зашто.

Наиме, у Делхију постоји група евнуха који су потпуно маргинализовани од остатка друштва и који се облаче као трансвестити. Када год се у граду организује неко ново венчање, они то на неки начин сазнају и упадају код људи како би им се уделило мало новца. Заузврат вам онда благосиљају кућу и наводно доносе срећу младом пару, али ако одбијете да им нешто уделите, знају да буду веома агресивни и прости. Младожењина породица је желела да нас заштити од такве непријатности и веома сам им захвална због тога, јер сам у Паризу у неколико наврата виђала трансвестите на улици и увек несвесно задрхтим од страха. Када смо следећег дана стигли на ручак, на плочнику испред зграде смо приметили кукасти крст нацртан кредом, што је значило да су евнуси посетили и благословили кућу.

Колико народа, толико и различитих веровања. Код нас се каже « Бог те благословио » када се некоме захваљује или када му се пожели срећа. У Индији, ето, младенце благосиљају евнуси и вероватно би било примерено да им се на венчању изјави, « Евнуси вас благословили ».

Све у свему, индијско венчање је било предивно, иако је мени лично било најлепше треће венчање на сплаву у Београду. Ту је свака женска званица добила по бисерне минђуше идентичне онима које је имала млада, а свака мушка по кристални затварач за винске флаше.

Сниматељ је направио краткометражни филм са латиноамеричком музиком и титлованим духовитим коментарима гостију, у стилу Квентина Тарантина… Није баш према традицији старе Рашке, али је опет било предивно.


Коментари13
7500b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

maaija krstivojevic
a da pogledamo neki snimak sa te divne svadbe u indiji ??? :D
nadja randelovic
Super tekst, stvarno fenomenalni obicaji. Smo me interesuje kako iz Srbije mogu da nabavim Indijsku vencanicu, a treba mi. Ako znas nesto napisi bila, bih ti zahvalna.
Tanja V. Britanija
Natasa, hvala vam na ovom tekstu. Drago mi je sto ste s nama podelili vase porodicne dogadjaje. Vec sam bila pomislila sta to bi s Natasom, ne javlja se. Sada znam za razlog, bili ste zauzeti oko vencanja. Zaista lepa prica. Vasoj sestri i vasim porodicama zelim mnogo srece. Tanja iz Velike Britanije
Dane M.
Nemoras ici u Indiju da bi bio gost na indijskoj svadbi.Danas to mozes doziveti u bilo kojoj zemlji gde zivi ovaj narod,kao i drugih nacionalnosti.Rubrika moj zivot u inostranstvu je postala vise za neke osobe nacin na koji mogu da se hvale.Srebrne mindjuse,granitna kupatila i slicno.To uopste nije vazno.Mene vise interesuje kako se pojedini snalaze u zemlji u kojoj zive. To bi vise odgovaralo ovoj rubrici
Twin sister
Divne slike! I mene ceka svadba u Indiji, mozda napisem nastavak na ovu pricu. : )

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља