понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 23.02.2011. у 22:00 Мишa Ђурковић

Путин у Србији

Посета премијера Русије Владимира Путина вероватно је најважнији спољнополитички догађај за Србију у овој години. У спољној политици највећих сила, по правилу, случајности су ретке. Стога се с правом многи актери труде да одгонетну разлоге и тајминг за ову наизглед помало неочекивану посету.

Посета и за Русију долази у веома занимљивом тренутку. Једанаест година владавине нове гарнитуре почиње полако да се заокружује и, осим евидентних успеха у консолидацији и спасавању државе, назначује најважније проблеме са којима ће се Русија и даље суочавати. Они су углавном суштински и то пре свега стратешке природе. Поменимо овде неке од најважнијих.

Највећи јесте континуитет демографског опадања. Држава која обухвата огромно пространство има мање од сто педесет милиона становника, од којих је свега тридесетак милиона настањено у непрегледним пространствима Сибира и Далеког истока. Русија у међувремену полако улази у оштру борбу за овладавaње Арктиком и његовим огромним потенцијалима, али лоша демографска ситуација оставља јој садашње резерве скоро потпуно необезбеђене.

Иако западни центри моћи настављају да пројектују своје наступање ка Сибиру, те претње делују попут дечје игре у односу на суседну империју чија енергетска глад неоспорно води ка неопходности коришћења сибирских ресурса. Ова експлоатација уопште не мора да буде насилна што је показао недавно отворени нафтовод, али оно што Русе брине јесте чињеница да они полако постају енергетска колонија Кине којој осим енергената могу да продају још само оружје, а и то је питање до када. С друге стране, Кинези и њима као и остатку света продају све.

Трећи проблем је опет у уској вези са претходним. Век који долази биће пре свега век технологије и употребе природних наука у практичне сврхе. Руси који имају претензију на једну од водећих улога у свету осећају да недопустиво касне, а да сами не могу да надокнаде тај застој. Многи су управо из те перспективе тумачили изразите покушаје руског приближавања Немачкој и ЕУ као и нуђење стратешког партнерства које би им омогућило трансфер савремених технологија. Последње поглавље у овој причи јесте помало фрапантна најава делимичне приватизације најважнијих руских енергетских гиганата која ће де факто омогућити улазак западног капитала у руски енергетски сектор.

Познато је да је један од директних узрока за смену Јељцина и долазак нове гарнитуре био управо спречавање олигарха да руски енергетски сектор предају великим западним гигантима. Чињеница да после читаве деценије Русија опет долази до исте дилеме указује, чини се, на дубљу потребу руске елите да са западним центрима моћи тражи модус вивенди. Отуд и ови покушаји дијалога са НАТО-ом.

Коначно, терористички напад на аеродрому Домодедово показује да ће Кавказ остати трајно отворен меки трбух за покушаје дестабилизације Русије. Стратешки значај овог региона подразумева ризик живота с том претњом, али и неопходност да се и спољном политиком та опасност смањује.

Након показивања мишића у Грузији и повратка Украјине у своју зону интереса, Русија је са много више самопоуздања, али и већим дипломатским тактом, ступила у покушаје јачања свог утицаја у ширем суседству. Отуд покушаји смиривања односа са Пољском и озбиљно приближавање Турској. Русија пажљиво прати турбулентна дешавања у арапском свету, уско повезана са питањем Ирана, али за сада чини се у свим тим играма не учествује. Приоритет руског наступа је очигледно енергетска безбедност и економско ширење свог утицаја управо преко тог сектора, али и телекомуникација и сличних стратешких инвестиција.

Са оваквом позадином чини се да је Константин Никифоров заиста у праву када тврди да ће тежиште Путинове посете Србији бити на економским питањима. Осим континуираног рада на Јужном току, овог пута ће се свакако поставити питање продаје Телекома за који је највеће интересовање показало неколико руских инвеститора. У пакету ће бити и потписивање неколико економских споразума на којима се већ дуже време ради.

С обзиром на то да је привреда увек најуже повезана с политиком није занемарљиво да ова посета пада у време када се, чини се, поново захуктава медијска кампања против комплетног енергетског аранжмана Русије и Србије. Русима није промакло ни то да је један од најјачих напада дошао из председништва странке која по неким истраживањима јавног мњења има највећи рејтинг.

Путинова посета долази и у време кад се још једном мешају карте великих сила на простору Балкана. Хрватској се улазак у ЕУ поново помера за две године, Американци смањују присуство бацајући тежиште на арапски свет и Африку, а опипљиво се може осетити појачано присуство Турске и Немачке. Русија има и превише интереса да не би то испратила. Претпостављам да ће ово бити добра прилика да се разговара и о Републици Српској која би по неким најавама врло брзо могла да буде у средишту интересовања западне дипломатије.

виши научни сарадник у Институту за европске студије

Коментари18
f6b3b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Шатро Еуропејац
(1) Једна ствар ће у разговорима ипак бити доминантна а то је политика Србије према Русији. Тренутно је она дуална (да не кажемо дволична или шизофрена). Опозиција (?) се залаже за чвршће односе у сваком погледу и давање приоритета Русији (и БРИКу) у спољњој политици. Политика владајућих (?) странака је генерички антируска још од времена када је тек почело њихово финансирање са Запада. Сетимо се изјава да 'наша деца неће говорити ни руски ни кинески'. У томе је у почетку учествовала и ДСС. Првих пар година после (нашег) октобарског преврата није било никаквих контаката са Русијом пошто су властодршци морали да враћају дугове својим менторима. Још је горе што су заиста веровали да ће потећи река инвестиција са Запада. Увиђајући своју наивност, ДСС се делимично окренуо Русији и договорио енергетски споразум. ДС, иако је по налогу увек била (а види се и сада) против тога, ипак за сваки случај није хтела да изостане па су трагикомично пожурили у Москву као би и они потписали споразум..
Milan Milanovic
pa bilo bi vreme vise da shvatimo ko nam je prijatelj a ko neprijatelj od kad smo postali pa do dan danas vatikan i zapad nam korji sudbinu od rusa bolji priljatelja nemamo niti cemo ikad imati evo proslo je 11 godina od kako je dos na vlasti sta su obecavali a sta slika sad kaze pa jednom vise da se probudimo i kazemo ako nam je zpad prijatelj kako to neki tvrde pa sto otima nam tritoriju i sto nam razbija zemlju pa jel to prijatelj za sve su na optuzili da smo mi krivci samo da su srbi zlocinci i nista vise a mi takovima letimo u zagrljaj pa sta mi u stvari onda hocemo i zelimo nama mislim nemoze ni jedna psihijatrija na svetu pomoci kao narodu sta hocemo mi onaj ko ti je prijatelj kakav takav njega necemo a neprijatelja zovemo onda nismo vise uracunljivi kao narod setimo se bombordovanja pa pitajmo se zasto je to moralo da bude sve su izmislili da do toga dodje a sad idemo njima u zagrljaj stvarno nerazumivo
Mirko Katic
Rusija ima tu nesrecu da je bogata energetskim sirovinama za koje u svijetu postoji kontinuirana traznja po cijenama koje su znatno vece od njihovih troskova proizvodnje. Prihodfi od izvoza tih sirovina sadrze veliki procenat ekstra profita koji truje domacu privredu Rusije. Zasto? Zato sto se ti profiti trose za uvoz roba siroke potrosnje i investicionih dobara, i time domacu proizvodnju tih roba cine suvisnom. Ako Rusija zeli postati tehnoloska i industrijska velesila, ona mora ekstraprofit od izvoza energetskih sirovina koristiti iskljucivo za kupovinu firmi i trehnologija u inostranstvu, a ne za uvoz robe siroke potrosnje i industrijske opreme. Treba se ugledati na Japan. On nije imao tu nesrecu da bude bogat bilo kakvim sirovinama i energetima. Zato je uspio da postane tehnoloska i industrijska velesila.
Borisav bez L
Mala dopuna g. Djurkoviću, umesto „...ozbiljno približavanja (Rusije) Turskoj“, tačnije bi bilo reći, da se Turska, sledeći svoje vitalne interese, približava Rusiji. Ukupan godišnji izvoz Turske iznosi oko 130 milijardi dolara i Rusija je glavni spoljnotrgovinski partner. Rusija isporučuje Turskoj energente, ruski turisti već godinama preplavljuju južnu obalu Turske i nedavno je Turska sa Rusijom ugovorila gradnju jedne, od planirane dve, nuklearne elektrane.
Marija Bruštulin
Molite se Bogu, a bojite se i Boga i Putina!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља