субота, 10.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 25.02.2011. у 10:00 Зоран Радисављевић

Роман који нема претка

Добрица Ћосић (фото Т. Јањић)

У Српској књижевној задрузи представљен је роман „Бајка” Добрице Ћосића, који је објављен у 102. Колу. Није ово било обично представљање једне књиге, већ мали „округли сто” о највећем живом српском писцу. О роману су говорили Слободан Ракитић, Желидраг Никчевић, Слађана Илић, Владимир Кецмановић и Марко Крстић, а одломак из дела прочитао је Срба Милин.

Слободан Ракитић, садашњи председник СКЗ, подсетио је на време од пре четири деценије када је на челу најугледније и најстарије издавачке куће у Србији био управо Добрица Ћосић. Задруга је тада била у свом највишем издавачком и културном успону, са неколико великих националних пројеката, као што је „Историја српског народа”, у десет томова. Тај полет је, нажалост, грубо прекинут захваљујући „неразумној и бахатој актуелној власти”.

Ана Ћосић-Вукић, у поговору романа, присећа се да је њен отац „Бајку” писао 1965. године, на летовању у Охриду. Увече је, супрузи Божици, читао оно што је током дана написао, слушала је то и кћи Ана и то је први роман њеног оца кога се сећа. Када је објавио „Бајку” Ћосић је имао 44 године и три објављена романа: „Далеко је сунце”, „Корени” и „Деобе I-III”.

За литерарну генезу романа „Бајка”, каже Ана Ћосић-Вукић, значајне су „Деобе”, Ћосић је намеравао да напише и епилог овог романа о чему постоје белешке у његовом рукопису „Дневник Деоба”. Недовршени епилог звао се „На дну реке буна”. Роман „Бајку” данас треба читати као филозофски увод и извориште Ћосићеве романескне енергије за литерарно преобликовање песимизма у историјски и судбински трагизам.

„Бајка” је роман, истиче Марко Крстић, који нема свог претка у српској књижевности и зачетник је дистопијског и антиутопијског мишљења у српској литератури. Реч је о првом и једином роману у нашој књижевности који се ухватио у коштац са „фаустовским мотивом”. Роман „Бајка” израз је најдубљег пишчевог песимизма, нарочито ако знамо да, за разлику од утопије, антиутопија предвиђа мрачну будућност човечанству.

Ћосић се у „Бајци” најдубље замислио над самим Ћосићем. Револтирани Ћосић устао је против револуционарног Ћосића. „Бајка” је настала у време Ћосићевог идеолошког разочарања. У роману су уметнички артикулисани пловидба „Галебом” с Титом, посета Голом отоку и логору Дахау, пад Ранковића и Брионски пленум…

„Бајка” је, наглашава Желидраг Никчевић, нешто сасвим посебно у Ћосићевом стваралаштву. Она нам може помоћи да га видимо у ширем, сложенијем контексту, са поетички и естетски слободније ангажованим рукописом. У време када је настала, она није имала праве читаоце и тумаче, и фактички је прећутана. У том прећуткивању било је разумног, идеолошког зазирања. Осећао се њен субверзивни потенцијал, али у самом друштву, за прави одјeк, није било довољно артикулисане субверзивне енергије.

У роману се сва достигнућа људске историје, сматра Слађана Илић, процењују из песимистичког фона. Приповедач у свему види апсурдне исходе, његово доминантно осећање јесте – резигнација. Апсурд је основна карактеристика прошлости, садашњости и будућности. Не постоји ништа што би могло да испуни аксиолошку празнину. У роману „Бајка” посебно је значајан симбол пепела. Пепео је опомена, јер као да је читав свет слика напуштеног крематоријума који је само тренутно, али се не зна на које време – ван погона.

Успех „Бајке” код читалачке публике, истиче Владимир Кецмановић, неупоредиво је мањи од успеха било ког другог Ћосићевог романа, што је, с обзиром на њену херметичност, сасвим разумљиво. Ово дело је, међутим, критикa у доброј мери прећутала, чему је, без сумње, с једне стране, кумовала чињеница да је у годинама после његовог објављивања, Ћосић представљао неподобну персону, а с друге велики успех који је, у време умереног попуштања идеолошких стега, доживео његов роман „Време смрти”, бацивши у сенку не само „Бајку”, него и остала Ћосићева дела.

................................

Побуна против Старог

Видно расположен, Добрица Ћосић је рекао да није очекивао да за живота чује расправу о „Бајци”. Мали „округли сто” у Српској књижевној задрузи назвао је „књижевним инцидентом”, а инцидент је било и објављивање „Бајке” (1966).

Овај роман је, можда, требало да буде његов последњи објављени роман. Ћосић је потврдио да је размишљао о наставку романа, о причи о Анђами, српском добром ђаволу, кога је и сам „сретао” поред Мораве, у детињству. „Бајка” јесте побуна против Старог (Броза), али и против тоталитарног друштва које је донело Дахау и Голи оток.

Иако не чита и не преправља већ објављене романе, Ћосић је „Бајку” поново прочитао пре десетак година и зачудио се зашто тај његов роман није занимљив читаоцима. Био је пријатно изненађен јучерашњим тумачењем романа Желидрага Никчевића, Слађане Илић, Владимира Кецмановића и Марка Крстића који су, како је рекао, у размишљању и тумачењу отишли много даље од њега. Био би, додао је, много незадовољнији својим укупним делом – да није написао „Бајку”.

Коментари0
ddc97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља