недеља, 21.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:03

Роман који нема претка

Аутор: Зоран Радисављевићпетак, 25.02.2011. у 10:00
Добрица Ћосић (фото Т. Јањић)

У Српској књижевној задрузи представљен је роман „Бајка” Добрице Ћосића, који је објављен у 102. Колу. Није ово било обично представљање једне књиге, већ мали „округли сто” о највећем живом српском писцу. О роману су говорили Слободан Ракитић, Желидраг Никчевић, Слађана Илић, Владимир Кецмановић и Марко Крстић, а одломак из дела прочитао је Срба Милин.

Слободан Ракитић, садашњи председник СКЗ, подсетио је на време од пре четири деценије када је на челу најугледније и најстарије издавачке куће у Србији био управо Добрица Ћосић. Задруга је тада била у свом највишем издавачком и културном успону, са неколико великих националних пројеката, као што је „Историја српског народа”, у десет томова. Тај полет је, нажалост, грубо прекинут захваљујући „неразумној и бахатој актуелној власти”.

Ана Ћосић-Вукић, у поговору романа, присећа се да је њен отац „Бајку” писао 1965. године, на летовању у Охриду. Увече је, супрузи Божици, читао оно што је током дана написао, слушала је то и кћи Ана и то је први роман њеног оца кога се сећа. Када је објавио „Бајку” Ћосић је имао 44 године и три објављена романа: „Далеко је сунце”, „Корени” и „Деобе I-III”.

За литерарну генезу романа „Бајка”, каже Ана Ћосић-Вукић, значајне су „Деобе”, Ћосић је намеравао да напише и епилог овог романа о чему постоје белешке у његовом рукопису „Дневник Деоба”. Недовршени епилог звао се „На дну реке буна”. Роман „Бајку” данас треба читати као филозофски увод и извориште Ћосићеве романескне енергије за литерарно преобликовање песимизма у историјски и судбински трагизам.

„Бајка” је роман, истиче Марко Крстић, који нема свог претка у српској књижевности и зачетник је дистопијског и антиутопијског мишљења у српској литератури. Реч је о првом и једином роману у нашој књижевности који се ухватио у коштац са „фаустовским мотивом”. Роман „Бајка” израз је најдубљег пишчевог песимизма, нарочито ако знамо да, за разлику од утопије, антиутопија предвиђа мрачну будућност човечанству.

Ћосић се у „Бајци” најдубље замислио над самим Ћосићем. Револтирани Ћосић устао је против револуционарног Ћосића. „Бајка” је настала у време Ћосићевог идеолошког разочарања. У роману су уметнички артикулисани пловидба „Галебом” с Титом, посета Голом отоку и логору Дахау, пад Ранковића и Брионски пленум…

„Бајка” је, наглашава Желидраг Никчевић, нешто сасвим посебно у Ћосићевом стваралаштву. Она нам може помоћи да га видимо у ширем, сложенијем контексту, са поетички и естетски слободније ангажованим рукописом. У време када је настала, она није имала праве читаоце и тумаче, и фактички је прећутана. У том прећуткивању било је разумног, идеолошког зазирања. Осећао се њен субверзивни потенцијал, али у самом друштву, за прави одјeк, није било довољно артикулисане субверзивне енергије.

У роману се сва достигнућа људске историје, сматра Слађана Илић, процењују из песимистичког фона. Приповедач у свему види апсурдне исходе, његово доминантно осећање јесте – резигнација. Апсурд је основна карактеристика прошлости, садашњости и будућности. Не постоји ништа што би могло да испуни аксиолошку празнину. У роману „Бајка” посебно је значајан симбол пепела. Пепео је опомена, јер као да је читав свет слика напуштеног крематоријума који је само тренутно, али се не зна на које време – ван погона.

Успех „Бајке” код читалачке публике, истиче Владимир Кецмановић, неупоредиво је мањи од успеха било ког другог Ћосићевог романа, што је, с обзиром на њену херметичност, сасвим разумљиво. Ово дело је, међутим, критикa у доброј мери прећутала, чему је, без сумње, с једне стране, кумовала чињеница да је у годинама после његовог објављивања, Ћосић представљао неподобну персону, а с друге велики успех који је, у време умереног попуштања идеолошких стега, доживео његов роман „Време смрти”, бацивши у сенку не само „Бајку”, него и остала Ћосићева дела.

................................

Побуна против Старог

Видно расположен, Добрица Ћосић је рекао да није очекивао да за живота чује расправу о „Бајци”. Мали „округли сто” у Српској књижевној задрузи назвао је „књижевним инцидентом”, а инцидент је било и објављивање „Бајке” (1966).

Овај роман је, можда, требало да буде његов последњи објављени роман. Ћосић је потврдио да је размишљао о наставку романа, о причи о Анђами, српском добром ђаволу, кога је и сам „сретао” поред Мораве, у детињству. „Бајка” јесте побуна против Старог (Броза), али и против тоталитарног друштва које је донело Дахау и Голи оток.

Иако не чита и не преправља већ објављене романе, Ћосић је „Бајку” поново прочитао пре десетак година и зачудио се зашто тај његов роман није занимљив читаоцима. Био је пријатно изненађен јучерашњим тумачењем романа Желидрага Никчевића, Слађане Илић, Владимира Кецмановића и Марка Крстића који су, како је рекао, у размишљању и тумачењу отишли много даље од њега. Био би, додао је, много незадовољнији својим укупним делом – да није написао „Бајку”.


Коментари7
5e79f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan Stošić
Ne, vrhunska kritika nije prećutala ovaj roman. Odmah posle objavljivanja "Bajke" ,književni kritičari Nikolaj Timčenko i Dušan Stošić organizovali su okrugli sto kada su ova dvojica i još neki intelektualci iz Leskovca govorili o ovom romanu. Potom je leskovački časopis "Naše stvaranje" objavio ovu debatu o romanu sa punom svešću da se time suprotstavljamo i licemernom despotu, Brozu. Osim toga Dušan Stošić je u ono opako doba pisao o romanima Dobrice Ćosića i u "Politici# i u #njiževnoj reči, da bi svih osam osvrta ponovo objavio u svojoj knjizi "Prozno književno delo". Postizali smo smirenje adekvatnim zaključkom da nas prećutkuju i tad i sad jer smo doista vrhunski.
Borislav Lazovic
Cemu takva zajedljivost od strane komentatora? Prica Pepeo, kojom Cosic otvara roman, jedna je od najtezih, najpotresnijih u istoriji fantastike i po njenom citanju otkrivao mi se potpuno drugaciji Cosic: Cosic pisac, pesnik, tumac stvarnosti i njenog zaumlja, daleko od Cosica borca i delatnika. Nase su podele komicne i vec dozlaboga dosadne. Pazite; po Bajci, i Basara ispada iz Cosicevog sinjela. Koji Sejtanski geg!
NEBOJSA nislija
Dobrica je naveci zivi pisac na ovim prostorima,svidelo se to nekome ili ne.U svoje vreme,dok su bili zivi Mesa i Ivo,Pekic i jos poneki uvek se kotirao medju 5 najcitanijih. BAJKA je jedan vrlo cudnovat roman. Sve cestitke,gospodine Cosicu
gidra andrejevic
cuvar trezora zabluda, vlasnik stovarista srpskih iluzija i sef kuhinje neuspeha dozivotno.
zagorski tudum
@komitet za dodelu: Ne znam šta bi Stari bio kriv za izostanak Nobelove nagrade; nit' je bio pismen nit' je pravo znao vlastiti jezik, bogati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља