субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Све боје „Монтевидеа”

петак, 25.02.2011. у 22:00

Редитељског дебитанта Драгана Бјелогрлића неће прогласити Бергманом, али српским, нити ће после другог наставка „Монтевидеа”, а нарочито ако сними и трећи, постати Кшиштоф Кишловски. Мада оне три боје из трилогије генијалног Пољака (црвено, плаво и бело) некако вуку на нашу ствар. Вероватно Бјелогрлићу изнад главе неће лебдети ни ореол редитеља посебног филмског сензибилитета, са аутентичним ауторским печатом, који дугим кадровима и камерном атмосфером шпијунира вечност, трагајући за смислом живота после живота.

Ако је пре снимања „Монтевидеа” било сумњи да ће редитељски дебитант Бјела наследити Шотру – још једног филмског мајстора који се мануо амбиција да освоји Венецију и Кан, свестан да је готово исто тако важно навући на своје „Зоне” и „Ивкове славе” гледаоце из Гаџиног Хана...– ни то се није догодило. „Монтевидео, бог те видео” је зато постао феномен. Филмски критичари су му дали свој благослов, проглашавајући га најбољим филмом прошле године, а,опет, романтична фудбалска прича из епохе тридесетих година прошлог века натерала је Србе и остале етничке заједнице да овакви какви су, дакле, без динара у џепу, напуне биоскопе.

Током осам недеља од почетка приказивања (премијера 20. децембар 2010), филм „Монтевидео, бог те видео“ је видело више од 400.000 гледалаца и само се чека пробијање бројаснова од пола милиона који ће у мрачној сали побећи од чисте класике – инфлације, штрајкова, реконструкције владе или народних кухиња. Али „Монтевидео” је постао филмскавременскамашинаса терапеутским дејством. Сага о талентованим клинцима из Београда који добијају изненадну шансу да од аутсајдера постану хероји нације у неком тамо Уругвају она је врста адреналина која тера Србе да почну да се понашају као пијани милионери. Да између хлеба, млека и улазнице, дају паре за оно треће. То је, да се разумемо, велика жртва на ову скупоћу. Али та сеанса у мраку вреди сваку пару. Зато што прича о добром фудбалу, романси и хепиенду, не мора да се титлује. Није зато чудно што су, после премијере у Београду, откључани катанци са биоскопских сала у Зрењанину, Нишу, Крагујевцу или Врању. Наиме, у последњих 10 година, број биоскопских сала у земљи је са 220 спао на бедних 80.

Филмски редитељ Динко Туцаковић је зато у праву када тврди да је тајна „Монтевидеа” у томе што је одлично снимио простор који недостаје у српској кинематографији. „То је она врста приче која жели да комуницира са публиком, која не бежи од живота.”

Дакле, у српском филму године,не морате обавезно да гледате на дисплеју свог мобилног колико је остало до краја пројекције, јер је на платну црње него напољу, па кад изађете, и то напољу више не изгледа трагично-смешно, као биоскоп. О тој врсти ауторског аутизма говори Туцаковић, када примећује да се остатак домаће филмске продукције, нажалост, свео углавном на констатовање транзиционих проблема и свакодневних мука.

„Хичкок је давно говорио:Домаћица која цео дан ради у кући не жели да иде у биоскоп да гледа исту такву домаћицу на великом екрану”, каже Туцаковић.

Тај хичкоковски постулат, да је глупо да за америчке домаћице снима драме о пролазности кувања, него је фора да их добро преплаши, како би се срећне вратиле шпорету, добро је знао сценариста „Монтевидеа” Срђан Драгојевић. Он је пре тачно 20 година написао и режирао романтичну комедију „Ми нисмо анђели”, премијерно приказану на самом почетку грађанских ратова у бившој Југославији. Срђан је неколико година касније снимио вероватно два највећа српска филма у последње две деценије, „Лепа села лепо горе” и „Ране”, али „Анђели” су оставили онај делић нормалности, макар била филмска, којуданас осећамо када гледамо Мошу, Тиркета и остале јунаке „Монтевидеа”.

Хајде да не петљампо радњифилма, него да истакнем поенту: два сата у мраку биоскопа некада су довољнада схватимо да смо нормални. Чак и ако у сали не греју.

Александар Апостоловски


Коментари0
ac092
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља