недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 27.02.2011. у 12:00 Владимир Глишин

Олуја у кутији житарица

У култној књизи нобеловца Џејмса Вотсона „ДНК – тајна живота”, у једном од поглавља (Олуја у кутији житарица – генетски модификована пољопривреда), аутор се осврће на друштвену контроверзу која од самог почетка усмереног стварања и производње конзументних генетски модификованих хранива прати ову делатност.

Џејмс Вотсон помиње, и сам се живо сећам серијала објављеног у магазину „Њујоркер” (The New Yorker), штиво Ракел Карсон „Тихо пролеће”, у којој она износи тврдњу да пестициди до застрашујућих размера трују животну средину, укључујући нашу храну!

Одмах су одговорили представници два највећа произвођача. Тако је представник „Америкен сајанемида” дао следећу изјаву: „Ако бисмо дословно следили учење госпођице Карсон, вратили бисмо се у средњи век, а инсекти, болести и црви би поново освојили Земљу.” Није остао дужан ни „Монсанто”, сада већ у Србији одомаћено име (појам), а и симбол зла, који је жестоко оспоравао тврдње ауторке „Тихог пролећа” штампајући и бесплатно делећи књижицу под насловом „Опустошена година”.

Све се то дешавало лета господњег 1962. знатно пре појаве тзв. генетски модификованих организама. Тровање радника На овом месту ћу направити малу дигресију. Да подсетим, вредност произведених пестицида у свету у 2007. години била је 500 (пет стотина) милијарди долара, а на њиве је бачено око 160.000 тона ових хемикалија. И да додам: према анализи Светске здравствене организације сваке године три милиона радника у пољопривреди у земљама у развоју (да ли је ту Србија?) изложено је погубном тровању пестицидима, од чега, богами, 18.000 умре!

У истој студији се наводи да 25 милиона радника у земљама у развоју пати од последица тровања пестицидима! А оне могу бити у виду не-Хоџкиновог лимфома, леукемије, малформација при рођењу, смрти фетуса и неуродегенеративних поремећаја. И да се вратим ГМ пољопривреди. Све је почело седамдесетих година када су три истраживача, Мери- Дел Килтон, Марк ван Монтагу и Џеф Шел, радећи са опортунистичком бактеријом Agrobacterium tumefaciens (At), открили молекуларни механизам, начин на који овај микроорганизам на стабљикама биљака ствара туморе познате под именом „крунске шишарке”.

Молекуларна биологија поменутог тумора је следећа: бактерија At се прилепи за неко оштећено место на стабљици, затим на зиду ћелије биљке пробуши ензимским путем отвор кроз који убаци пакетић сопственог генетског материјала. Тај пакетић се састоји од ДНК који је врло прецизно исечен из посебног бактеријског плазмида и потом упакован у протеински омотач. Када та ДНК стигне у ћелију, она се слично вирусима (бар то одавно знамо) интегрише у ћелијски геном биљке. Међутим, за разлику од вируса који у интегрисаном геному служи као матрица за сопствено размножавање, убачена ДНК из речене бактерије садржи гене за биљни хормон раста и неке посебне протеине који даље помажу размножавање самог микроорганизма.

Дакле, убачени хормон раста утиче на ћелије биљке да се брже размножавају, а самим тиме служе као подлога за даље размножавање саме бактерије.

И тако у круг! Поука је била очигледна. Што би Лале рекле, за музикалног су и гајде музика! Међу биљкама постоји природни механизам по којем долази до размене генетског материјала између две различите биолошке врсте, еволутивно изузетно удаљене једне од друге. Бактерије прокариота (једноћелијске) и биљке еукариота (вишећелијске, иако их има и једноћелијских)!

Само по себи се наметнуло: уместо гена биљног хормона раста и других гена бактерије At, можемо у биљку да убацимо – послуживши се системом At, а после генетичког инжењерства – било који ген(е) по вољи! Посипање бактеријом Ако је то тако, резоновали су у „Монсанту”, зашто не бисмо то исто поновили с генима по избору, али сада на нама важним пољопривредним биљкама, као што су пшеница, кукуруз, соја, пиринач, и тако редом. Независно од тога, и много раније од генетски модификоване пољопривреде, органски фармери су имали своје трикове како да заобиђу употребу пестицида! Једна од тих генијалних метода била је заснована на токсину неке бактерије, или чешће самој бактерији, а у питању је била Bacillus thurengiensis (Bt), која се, у ствари, посипа по усевима и када доспе у цревца инсекта оштети их до те мере да он угине од глади и оштећења ткива.

Најпре је коришћена у Јапану још 1901. године, а додатак имену thurengiensis стекла је у Турингији деценију доцније. Принцип пестицидног дејства састоји се у томе што ова бактерија синтетише један протеин, тзв. Bt протеин, сада већ и токсин, који у киселој средини интестиналног тракта већине животиња, па и човека, није токсичан, али своју отровност исказује у алкалној средини у инсектима!

Опет, близу памети било је да се уместо посипањем бактеријама B. thurengiensis, у саму биљку путем генетичког инжењерства убаци ген Bt и да свака ћелија носи отров против инсеката. Тако је урађено, међу првима био је „Монсанто”. Данас имамо повећи број генетски модификованих пољопривредних биљака на принципу Bt гена: Bt кукуруз, Bt кромпир, Bt соја, Bt памук, да наведем само неке. Генетске манипулације засноване су, иначе, и на додавању и на одузимању (мутације) гена.

Другим речима, додавањем неким хранивима за нас повољних особина или одузимањем неповољних особина до сада је обављен велики број таквих модификација. Тако је, осим убацивањем Bt гена, створен тзв. златни пиринач који има већу хранљиву вредност од немодификованог, јер садржи гене за синтезу бета каротина, извора (прекурсора) витамина „А”, и за акумулирање гвожђа.

Пиринач је главна храна у многим земљама Азије и Африке, у земљама с највише ослепеле деце и анемичних мајки. Гвожђе и витамин „А” су, управо, материје одговорне за анемију и слепило!

 *Универзитетски професор молекуларне биологије

Коментари7
6a616
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir Glišin
Odgovor Phileas Fogg-u. Da je Proka Pronalazač u svom napisu imao neki valjani argument ja bih se potrudio i argumentovano da mu odgovorim. Ono što je on napisao više liči na veronaulu nego na nauku. Zato sam mu i odgovorio na način na koji sam odgovorio. I da podsetim još jednom da nam je potpredsednik Privredne komore Srbije (naveo sam to u članku!), inače i doktor nauka, rekao da GM uvezenu hranu možemo da jedemo ali ne smemo da sejemo, sadino.! I ovde je kraj mom dopisivanju. Haug! što bi rekli Indijanci!
Phileas Fogg
postovani gospodine profesore, mozda ne bi bilo lose, radi pojasnjavanja Vase argumentacije navedene u clanku, da ste Proki Pronalazacu odgovorili kriticki, tj. argumentovano jednu po jednu pobili njegove tvrdnje.
Vladimir Glišin
Odgoviriću Proki Pronalazaču podsetivši ga na jedno od devet Hristovih blaženstava: "Blago siromašnima duhom, njihovo je carstvo nebesko". Kako je Hristos još pre 2000. godina bio u pravu.!
Прока Проналазач
Ко чита овај текст пажљиво може да види софистерију проф.Глишина. Пошто је коришћење и прскање пестицида по биљкама лоше по наше здравље, прибегава се генетском модификацијом која ствара биљке чија СВАКА ЋЕЛИЈА САДРЖИ ПЕСТИЦИД! Наравно, тај пестицид није отрован уколико уђе у дигестивни тракт човека, али пошто свака биљна ћелија садржи пестицид, ШТА ЋЕМО СА ПОЛЕНОМ те биљке? Шта ако га удахнемо? Шта ако на неки други начин унесемо у организам отровну ћелију те биљке? Пошто су те биљке отровне за инсекте, шта ћемо са КОРИСНИМ ИНСЕКТИМА попут пчела? Зашто у задње време пчеле нестају? У ранијим случајевима ми смо имали избор да оперемо биљку прскану пестицидом, али сада је цела биљка пестицид! Заслепљени партикуларним економским интересима и користима, особе попут Глишина од дрвећа не виде шуму. Неодговорни менталитет научника нас је и довео у могућност да униђтимо самни себе. Заслепљени могућим користима они не желе да виде много веће опасности.
Jelena J
Nedostaje mi vreme kad je jabuka bila samo jabuka a neko genetski modifikovano cudoviste. Jedite vi koji ste izmislili tu hranu kad je tako dobra. Srbij ai ako udje u evropsku unijiu ne teba nikada da poklekne pod pritiscima za trovanje opstvenog naroda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља