четвртак, 16.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 13.03.2007. у 20:00 Небојша Катић

,,ШВАЈЦАРЦИ" ЗА СТАНОВЕ

Влада Србије je донела одлуку да одобри буџетску субвенцију за стамбене кредите индексиране у швајцарским францима. Одлука je ових дана предмет полемике која је фокусирана на ризик задуживања у францима. Влада мисли да је за дужнике курсни ризик мали, док Народна банка Србије има супротан став. Ова полемика је непотребна и промашена.

Влада Србије је направила грешку одлуком да субвенционише стамбене кредите. Том мером се вештачки повећава тражња за становима и њихова цена расте или се одржава на превисоком нивоу. Истовремено, грађанима је омогућено да се лакше и неопрезније задужују. Влада стимулише повећану тражњу за кредитима и тако помаже банкама да наставе политику високих каматних стопа. На сигурном добитку биће само банке и продавци станова.

Како је одлука о субвенционисању стамбених кредита већ донета, влада је у праву када исту одлуку примењује и на кредите у швајцарским францима. Нема разлога да влада врши додатну и арбитрарну валутну дискриминацију и упушта се у анализу међувалутних ризика. На банкама и грађанима је да процењују ризик сопствених одлука и сносе консеквенце, добре или лоше. 

Влада Србије греши када се упушта у процењивање светских валутних кретања и о томе обавештава јавност. Није на министрима да дају финансијске савете грађанима и процењују њихов ризик. Сутра би се неко, с правом, могао досетити да од владе тражи да му надокнади губитке ако франак нагло ојача. Валутно тржиште једно је од најризичнијих светских тржишта, а процењивање валутних кретања, поготово дугорочних, јалов је посао. Анализа и екстраполација временских серија овде је лош метод.

Кредити у швајцарским францима тренутно су повољнији од оних у еврима јер је камата нижа, а франак релативно слаб у односу на евро. Слабост франка је резултат управо ниских швајцарских каматних стопа. Ко се данас задужује у францима свакако профитира, али и преузима ризик који је неспоран.

Каматне стопе на франак могле би почети да расту у односу на камате у другим валутама. Вероватна последица оваквих каматних кретања била би јачање франка. Грађани који су кредите узели у францима суочили би се са двоструким оптерећењем – неотплаћена динарска главница индексирана јачим франком би порасла, а како је и висина камате на кредит везана за швајцарске камате, порасла би и камата.

Ако се грађани одлуче да током коришћења кредита пређу са франка на евро, банке неће пропустити прилику да ову конверзију добро "опорезују". Потом, када је дужник, прешавши на кредит индексиран у еврима, таман одахнуо, франак би поново могао пасти – и тако у недоглед. Грађани нису берзански професионалци и ова врста сталног стреса ће им тешко пасти. 

Описани ризик је непријатан, али није фундаменталан за српског дужника. За разлику од грађана у већини европских држава, њему је уз ризик раста камата наметнут и валутни ризик. Фундаментални ризик је, дакле, дугорочно кретање курса динара према евру. Та чињеница, међутим, није предмет полемике. Однос динара и евра не брине српске званичнике. Њих секира дугорочно кретање швајцарског франка.

Грађани Србије узимају кредите у динарима са девизном клаузулом која је најчешће везана за евро. Ефекат за дужнике је исти као да су кредите узели у еврима. Како највећи број запослених зарађује у динарима, дужници су изложени огромном курсном ризику. Уљуљкани стабилним динаром и цветним пројекцијама финансијских власти, они тај ризик не виде јасно. Па и да га виде, не могу га израчунати. Пад динара би велики број дужника могао довести у немогућу позицију. Ризик је највећи баш код стамбених кредита, јер се ради о дугорочним кредитима и високим износима.

Ова полемика тако шаље јасну поруку. На динар нико озбиљно не рачуна. Једни мисле да је боље све индексирати евром, а други да није лоше укључити и друге валуте, попут швајцарског франка. Могућност да се кредити одобравају у динарима без валутне клаузуле, као да не постоји. О томе нико не говори, а сва је прилика ни не размишља. Динар зато није валута, већ само обрачунска категорија.

Ако је држава већ одлучила да се петља у финансирање стамбене изградње, мада јој ту није место, могла је бар покушати да оснажи улогу динара у том процесу. Могла је одлучити да субвенционише само динарске кредите без валутне клаузуле. Било би занимљиво видети, како би банке примиле такву иницијативу. Ако би банке одбиле да одобравају неиндексиране кредите, добро би било. Држава бар не би финансирала поткопавање улоге сопствене валуте и доприносила кредитном хазарду. Овако, и она постаје одговорна за последице које могу уследити.

Суштина проблема и ризика у Србији није у томе што су кредити индексирани у францима, већ што су уопште индексирани у страној валути. Динар, његово место и улога у финансијском систему су права и озбиљна тема, не швајцарски франак.

финансијски консултант
Коментари1
4f6fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Adriana Vantuk
I sta sada kad smo vec usli u stambeni kredit vezan za svajcarac i kad se gusimo u rati koja je duplo veca nego pre 4 godine?Da li sada preci u stambeni vezan za evro?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља