среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 05.03.2011. у 22:00 Бранка Васиљевић

Пећки шам-дуд – здрава старина

Фото Б. Нововић

У њега су ударале муње, шибале су га олује, крај њега су вековима пролазиле војске, а он и даље расте и рађа. Реч је o шам-дуду којег је, према предању, пре седамсто година, испред Пећке патријаршије посадио српски архиепископ Сава Други по повратку из Јерусалима, пошто је прошао кроз територију данашње Сирије. Пре три месеца урађен је пројекат Завода за заштиту природе Србије о санацији овог стабла, које је проглашено спомеником природе. Дрво су прегледала четири стручњака, а резултати говоре да је ова старина у изненађујуће добром стању. Осим потврде да је дрво изузетно старо, разрешено је и порекло његовог имена. Како објашњавају у сиријској амбасади, када њихови земљаци кажу да иду у Шам подразумева се да иду у Дамаск или Била ад Шам. Због тога се и претпоставља да је легенда о пореклу дрвета тиме потврђена.

– Завод је у овом пројекту, поред својих људи, ангажовао стручњака Шумарског факултета Универзитета у Београду и колеге из Нирнбершког бироа који су користили методу импулсне томографије, врсту ултразвука која утврђује да ли је дрво захватила трулеж, а резистографом су мерили тврдоћу стабла. Такође, обављени су фитосанитарни преглед шам-дуда и анализа физичког и хемијског састава земљишта – каже проф. др Ненад Ставретовић, директор Завода.

Мада су потврдила велику старост дрвета, испитивања нису могла да прецизирају његово годиште.

– Тачна старост дуда не може да се одреди због тога што се после удара грома, педесетих година прошлог века, централно дебло расцепило на два дела која су пала на земљу. Тамо где су дотакли тло они су се ожилили, па на тим местима расту нови избојци који су стари десетак, петнаест година. Према подацима којим располажем, у Европи не постоји дуд старији од 250 година, тако да је овај наш шам-дуд заиста реткост. Нама није био циљ да утврдимо његову старост већ здравствено стање – објашњава проф. др Милка Главендекић са Шумарског факултета.

Да би дрво колико-толико очувале, монахиње су испод грана постављале подупираче.

– Сада та врста потпоре може престављати проблем, јер се због ње гране увијају и расцепљују. Да би се дуд трајније заштитио, неопходно је побољшати постојећи систем подупирача. Једна од идеја је да се од самог дуда, на простору Патријаршије, расаде младице шам-дуда. Оне би се потом посадиле испод постојећих грана и држале њихов терет. Тај процес би трајао, али би то било аутентично. Важно је да постављање подупирача, што је филигрански захват, обави неко изузетно стручан, јер би сваки погрешан потез могао да изазове немерљиву штету – истиче Главендекић.

Крај шам-дуда се налазе липа и смрча које му, према процени стручњака, сметају.

– Смрча је већ почела да „диже” потпорни зид, а могла би и да се услед ветра поломи и падне право на дуд. Њу би требало уклонити. За липу би најбоље било да јој се орежу гране, јер се прошлог пролећа једна од њих, пречника око 45 центиметра, одломила. Шам је сачувао ветар који је грану одувао тик крај њега – прича Главендекић.

По речима нашег саговорника, дрво нису напале ни штеточине које се обично јављају на свим стаблима дуда.

– Примећена је гљива која изазива болест лишћа и њу треба пратити, да би се по потреби спровеле одговарајуће мере заштите. Земљиште око стабла је квалитетно, али јако збијено. Ваљало би уклонити траву испод дуда, пажљиво обрадити површински слој и забранити гажење, како би се заштитило корење које је веома плитко. Неопходно је једном годишње радити преглед овог изузетно вредног стабла – напомиње Главендекић.

-----------------------------------------------------------

Легенда о шам-дуду

Легенда каже да је дуд посађен у време формирања манастирског седишта у Пећи, односно најстарије Цркве Св. Апостола, у 13. веку. Испод овог дуда је Арсеније Чарнојевић 1690. године с највиђенијим људима с Косова и Метохије одржао сабор на коме је одлучено да српски народ крене у велику сеобу у Војводину.

-----------------------------------------------------------

Сирија постојбина шам-дуда

Дамаск и његова околина су подручје на којем расте специфична врста дуда, чији је једини примерак код нас израстао у Пећкој патријаршији. Особина ових стабала је да су дуговечна, имају велики обим и достижу знатну висину.

– Шам-дуд се користи у дрвној индустрији, нарочито у производњи финих ручних радова, фигурица и резбарија. Он има и економску вредност јер су његови плодови јестиви и цена им је повољна. Плодови се користе и за колаче. Као што овде у слаткише стављају малине или купине, у Сирији се користи плод дуда, који даје специфичан укус, боју и изглед слаткишима – каже Мажед Шадуд, амбасадор Сиријске Арапске Републике у Србији.

Од дуда се, као и код нас, у Сирији прави сок.

Коментари7
ff88c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nadja Voronkova
Profesore Granilicu, ne zelim sa vama da polemisem ni o Hriscanstvu ni o Ljubavi, jer vas prvi komentar vas demantuje. Odrastala sam ispod tog duda, u gradu Peci, znam i sta je Hriscanstvo i Ljubav, vaspitavana sam u tom duhu. Za nas taj dud ima posebno znacenje, tako da pokrstavanje komunista i te slicne opaske ovde ne pristaju,ovde je rec o zastiti jedne starine, jednog starog duda koji radja krupne dudove uprkos godinama, Ne ljutite se sto sam reagovala, i ako sam malo ostrije odreagovala, nisam htela da vs uvredim, jednostavno me boli cinjenica, da od kad nismo tamo, sve se menja, izgled Pecke Patrijarsije, i sada ta preispitivanja o starosti drveta,.Strao je drvo, zaista jeste, opstajalo je i opstajace, zaisata i hoce, ono samo pusta svoje mladice koje izrastaji iz samog drveta... Ljubav sestrinstva, i bozja, je utkano u njega, tako i opstaje... Jeste ispod tog duda mnoge su se ljubavi rodile, krunisale, mnoge zakletve izrekle...zato i traje... Neka ga puste da zivi svoj zivot .
Prof. Granilic
@Nadja Voronklova@ Hriscanstvo i ljubav su indenticni, ali to mnogi prekrsteni komunisti ne razumeju.
Петар Миловановић
Завода за заштиту природе Србије ће штитити шам-дуд као што је деценијама „штитио“ природу у Србији, напишу елаборат о заштити и ставе га у фиоку, а шта бива са „заштићеним“ није их брига. Важно је да су од државе добили паре за непостојећу заштиту. Тако су „штитили“ многе врсте птица и других животиња, биљке и њихове заједнице, да су неке скоро нестале из Србије и да није ентузијаста ван те паразитске организације, све би пропало. Ово је други или трећи чланак у „Политици“ о историјском шам-дуду од прошле године, и ништа није учињено осим писања пројекта. Највећа је глупост садити младице истог дуда под крунама старог дуда, јер оне неће моћи да се развијају у његовој засени нити да га било како заштите. Нека „стручњаци“ са шумарског факултета завире макар у воћњаке својих рођака са села да виде да испод старе крушке не расте млада или ако расте њене гране се развијају ван сенке коју старо дрво прави, док су унутар сенке елиминисане. То се у шумама дешава и зове се самокресање.
Ana Savic
Svaka cast Nadja,lepo ste mu rekli
Nadja Voronkova
Neznam profesore Granilicu odakle vam pomisao da se u krugu svetinja moze voditi ljubav, To je tako drsko izrecena misao... Sveta mesta su sveta mesta, pa i oni koji ne veruju moraju voditi racuna sta govore i pisu. a vi ste izrekli besmislicu...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља