среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:00

Србија разговара: Математичка гимназија може да ради боље

Аутор: Миленија Симић Миладиновићнедеља, 06.03.2011. у 22:00
Бивши ђаци нуде предавања видео-линком, школи недостаје опрема:Срђан Огњановић, директор математичке гимназије (Фото Д. Ћирков)

Зашто је Математичка гимназија, као ниједна друга српска школа – „чудо” од националног значаја? Да ли завидним успесима којима редовно радују домовину даровити гимназијалци промовишу квалитет и вредност овдашњег образовног система или су начин рада и престижна признања оно што Математичку издваја из школства коме недостаје стратегија? Које су предности и мане чињенице да блистави умови ове школе одлазе у свет и треба ли то спречити или подстицати? Ко професионално и материјално охрабрује ђаке и предаваче да истрају у медаљама окићеном раду?

За „Политику” одговарају професор др Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете, и мр Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије.

Митровић: Математичка гимназија је драгуљ. Мало ко се може подичити резултатима какве она има. Србија препознаје даровите и негује их, али квалитет рада у школама за таленте не може се мерити на основу броја ђачких медаља – нема у свим областима толико такмичења или нису тако добро организована. Зато сматрам да више него медаљама које тренутно освајају ученици Математичке доприносе нацији каријерама и као студенти, а касније инжењери, економисти, правници…

Отуда је централно питање како нисмо у стању да блиставе умове преточимо у успех у економији и у друштвеном животу. Као што је Математичка гимназија бриљантна, тако ми нисмо у стању да умове трансформишемо у елиту која треба да води државу.

Ако питате како спречити њихов одлазак из земље, мој одговор је питање како подстаћи одлазак у свет на такмичења и школовање, али не на трећелигашке, већ на престижне универзитете. И кључно – како створити амбијент да се они врате? А нисмо учинили ниједан конкретан потез који би их охрабрио на путу повратка у земљу. Заговарам критички дијалог о тим темама, не с погледом уназад већ 20 и 50 година у будућност. Да видимо куда свет иде, где је место Србије у новој међународној подели рада, јер услов за успех у економској сфери јесте успех у образовању. Треба да мењамо наставне планове.

Политика: Иновације Математичкој нису стране. На њену иницијативу су, између осталог, основци талентовани за природне науке добили прилику да седми и осми разред основне заврше у гимназији. То се одавно показало као добра идеја а још је у фази огледа.

Огњановић: То је типичан пример како се код нас погрешно ради. Ствари које су се доказале као успешне и даље се проверавају. Друге, које тек треба да се докажу, као на пример „мала матура”, уводе се преко ноћи. Наши основци су сјајни, постижу одличне резултате и после осам година постојања та одељења нису прешла из огледних у редовна. На Министарству је да то потврди и надам се да ће то бити врло брзо решено.(/Slika2)

Митровић: Математичка је атипична по ученицима, професорима, руководству. Ниједан проблем не гура под тепих – гледа их у очи, ако не добије помоћ – не кука, све атипично за Србију. Феномен Математичке из угла ђака, предавача и менаџмента треба проучавати.

Политика: Чини се да су професори у сенци и неадекватно награђени. Успеси гимназијалаца су њихови лични и успеси школе, а имена предавача који их подучавају се готово нигде не чују.

Митровић: Требало би да постоји унутрашња сатисфакција. Наша земља ће доћи у нормалу када се овим послом буду бавили они којима је највећа награда дечји успех. То што нису материјално награђени не би смело да буде изговор да не раде. И у време штрајка родитељи деци не ускраћују додатне или приватне часове. Размишљају да ако не могу да промене просветни систем могу да учине да деца не губе...

Огњановић: Веома је тешко наградити професоре. Кад би се увела награда за предаваче чији ђаци освајају престижна признања, неки би скочили с питањем шта ће то њима кад већ имају бољу децу? Лична сатисфакција је мотив нашим професорима. Већина су бивши ученици Математичке. Хтели смо да наш начин рада проширимо. Пре десетак година иницирали смо да се формира још неколико математичких школа у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу... Није успело јер није било довољно ентузијазма. Млади људи који раде при факултетима као доценти су језгро рада у гимназији и имају бескрајну енергију.

Политика: Крајем прошле године ученику Математичке гимназије ускраћено је место у националном тиму само зато што је ђак ове школе. Знањем је завредео да представља Србију. Пресудио је правилник по којем „зарад популаризације физике” број бодова у квалификацијама није био одлучујући за место у репрезентацији.

Огњановић: Бесмислено је да се физика популарише тако што ће се место у националном тиму завредети по било ком другом критеријуму осим знања. Могу да се организују предавања, фестивали науке за шире масе. Ми ћемо ове недеље уприличити мини фестивал физике да бисмо је промовисали и приближили ђацима.

Митровић: Функционисање државе подразумева доношење закона и низа подзаконских аката а то треба да раде људи који се у то разумеју. Нама је данас и то проблем. Врло је лоше решење да се деца бирају по припадности школама. Нас је, мислим и на бившу државу, можда и убио кључ, јер је требало да у тиму буду деца из свих република. Праведније је да се чланови екипе бирају на основу успеха на школским, општинским, градским... надметањима. Такмичења смо гурнули у други план, као и рад. Секције и додатну наставу смо готово заборавили или изместили у приватне часове. У образовном систему имамо много проблема о којима, по правилу, не волимо да причамо. Проблеме би требало да ставимо на дневни ред, без комплекса и тражења криваца, са амбицијом да радимо више и боље.

Политика: Да ли сте обратили Министарству просвете које је одобрило тај правилник?

Огњановић: Јесмо. Отац дискриминисаног дечака је то питање покренуо чак и пред Уставним судом. Обавестио ме је да чека коначну пресуду пошто је добио усмену потврду да је суд правилник оценио незаконитим. Невероватно је што се залажемо за разна права маргинализованих и других група а правимо преседан да се једино у физици и једино у Србији за такмичења не бирају најбољи по знању.

Митровић: За мене је то парадигма деценија које смо преживели по принципу „упросечити, немој да штрчи”!

Политика: Министарство ништа није могло да уради?

Митровић: Може. Препознали смо проблем, то ће врло брзо бити исправљено. Заговорник сам идеје да нам се све школе до маја обрате да идентификујемо не само овакве проблеме и потребе него и финансијске. Буџет Министарства је програмски, значи строго наменски, где је позиција такмичења планска категорија. Ако не планирамо довољно средстава за идућу годину неће их ни бити. Имајући вишегодишње искуство о такмичењима, местима где се одржавају, важно је да на време о томе проговоримо и изборимо се за довољно пара, да то буде уобичајена пракса, да се средства на време добијају и да ништа не сме да зависи ни од једног чиновника. Под чиновницима подразумевам све од помоћника министра па ниже. Сва одмаралишта треба да буду на располагању талентованим и другим ђацима, а не да им буду недостижна. Питање да ли ће деца победници добити услове да се припреме за такмичења и заслужено одморе, а имамо објекте за то, стварно је беспредметно.

Политика: Када се помене Математичка гимназија многи се хвале њеним успесима и кажу да је она огледало квалитета овдашњег образовног система, поносни што млади математичари светом шире добру слику о Србији…

Митровић: То је велика заблуда. Волимо да се идентификујемо с Математичком гимназијом и Новаком Ђоковићем. Иако никада на тениски (такмичарски) терен нису изашли одједном су сви постали познаваоци тениса и знају га боље и од Новака, Ане Ивановић и Јелене Јанковић и нису задовољни трећим или петим местом на свету. Математичка је узорна гимназија која почива на сјајном систему вредности који би требало преточити у остатак образовног система, тиме бисмо све проблеме решили.

Политика: Одакле Математичкој новац да финансира путовања ученика на међународна такмичења али и професора на симпозијуме у иностранству?

Огњановић: Имамо спонзоре и донаторе који нам помажу. По правилницима, уобичајена процедура била би да Министарство обезбеди средства за велика светска такмичења из математике, физике, информатике, астрономије. Али увек је проблем у буџету па знатно мање издваја за то него што је потребно. Онда се догоди, као што је било прошле године, да такмичари до последњег дана нису били сигурни да ли ће путовати на олимпијаду из физике. Прискочило нам је у помоћ Министарство науке и додало новац па смо отишли. То је стварно брука за нашу земљу. Да видите с колико озбиљности томе приступају друге државе. Да не говоримо о Русији и Кини, рецимо у Великој Британији, Америци, па и Италији децу воде и на мање важна регионална такмичења, да би била у току. О томе влада води рачуна. Улажу у надметања младих талената, знају колико је то битно.

Митровић: А зашто је битно? То је индикатор да будући запослени зна да се такмичи и нема проблем с конкуренцијом, она му, напротив, прија. Овде су генерације подучаване да ако неће да раде нека седну и уче – то је трагедија.

Политика: Јасно је да сте скромни, све ћете сами, ништа није проблем, и када су учила у „голубарнику” врачарске осмолетке, док се школа реновирала, деца се нису жалила, постизала су запажен успех, добијала стипендије за престижне универзитете. Ипак, свакако би вам помоћ добро дошла. Шта вам највише недостаје?

Огњановић: Не знам да ли питате зато што можете конкретно нешто да урадите или… Тужно је што на међународна такмичења наши момци иду у џемперима, шареним кошуљама, мајицама које им је поклонила школа. Чак и репрезентације Казахстана и Албаније имају одела с грбом домовине. Није то скупо, али школа не успева и да обуче ђаке, једва сакупи новац да их пошаље у свет. Одела су ситан проблем а имамо и један крупан. Тражили смо помоћ од министарстава просвете, науке, спонзора… али нема пара. Реч је о неколико хиљада евра с којима бисмо могли да купимо опрему за предавања посредством видео-линка. Наши бивши ученици који живе широм света једва чекају тако нешто, нуде се да одрже интересантна предавања садашњим ђацима наше школе и заинтересованима из других школа. Савремена технологија пружа изузетне могућности, није толико ни скупа, а да тако нешто за нас би то имало огроман значај.

Митровић: Не бисмо смели дочекати да прође годину дана а да то не добију Математичка гимназија, али и Српска академија наука и уметности и Ректорат Београдског универзитета, а онда и факултети. Одела су слатке муке а најважнији резултат је направљен. Представници Математичке гимназије су светски призната вредност, најтежи део посла су прешли сами. Сада се бојим да многи не потрче помажући како би за себе зграбили део славе.

Огњановић: Мислим да нисмо довољно искоришћени. Лепо радимо, постижемо успехе, можемо и боље. Професори и министри просвете нам долазе из света да виде то „чудо” звано Математичка гимназија. Наши професори су изузетни, искусни, очигледно добро раде и имају велико педагошко знање а наша школа би могла да постане центар који би помагао предавачима и ђацима у Србији.

Митровић: Нека ово буде позив да се направи мрежа талентоване деце а део те мреже могла би да буду и наша деца из дијаспоре. Математичка гимназија могла би да буде један центар мреже, „Петница” други, Школа за музичке таленте у Ћуприји трећи.


Коментари7
ced2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Program primeniti u svakom gradu Srbije
Matematička gimnazija nije fenomen, jer najbolji đaci upisuju Matematičku gimnaziju. Kada su đaci širom Srbije u matematičkim odeljenjima (bilo ih je širom Srbije mnogo) učili po istom programu, kao i đaci Matematičke gimnazije, na takmičenjima iz matematike i fizike i oni su postizali velike uspehe. Tada se đaci Matematičke gimnazije nisu znanjem izdvajali od daka širom Srbije. Prema tome ako hoćete uspeh, uvedite bar po jedno Matematičko odeljenje sa istim programom po kome se uči u Matematičkoj gimnaziji, u svaki srpski grad, i imaćete mnogo veoma uspešnih đaka u celoj Srbiji, a ne samo u Matematičkoj gimnaziji.
Vesna C
Bivsi sam ucenik Matematicke gimnazije i moram da dodam da je ta skola cudo - prezivela je i Suvarice i decenije nakaradnih skolskih reformi. A tajna je jednostavna - kvalitet ucenika i profesora i specijalni program za svaki predmet. Ali ovu izjavu nisam mogla da precutim: "Зато сматрам да више него медаљама које тренутно освајају ученици Математичке доприносе нацији каријерама и као студенти, а касније инжењери, економисти, правници…" Znajte da iz Matematicke gimnazije bar u mojoj generaciji niko nije otisao na Ekonomiju ili Prava. I sve dok se u Srbiji inzenjeri vrednuju manje od politicara (mahom ekonomista i pravnika) izdanci Matematicke gimnazije ce procvetati van Srbije. A gospodinu ministru porucujem - jedini nacin da Matematicka gimnazija ostane dragulj je da ne pokusavate da je "reformisete".
g goga
Пошто сте господине Миро Марковићу не информисани да Вас информишем да одељења математичке гимназије постоје у Ваљеву ,Крагујевцу,Нишу ,Новом Саду и ....Ученици тих гимназија су изузетни,али се о њима никада не пише,они су некако увек по страни. Услови рада у Београду су изузетни,што није случај у поменутим градовима.
centralno pitanje
Mozda bi se lakse objasnili uspesi ive gimnazije ako bi se analizirao socijalni sastav njenih ucenika. Kladim se da njihovi djaci mahom dolaze iz intelektualno "boljih" i obrazovanijih kuca. Matematika je jedna od nekoliko nauka u kojoj se ne moze lagati i dobiti tacan rezultat problema. Postoje deca koja vrlo tesko izlaze na kraj sa predmetima u kojima su montirane istine, koje to nisu kad se malo bolje o tome razmisli i vise zna. Deca koja imaju problema s takvim istinama i profesorima, da ne pominjem okolinu traze spas u matematici.
Зоран Маторац
Зар нису ти момци, заједно са својим професорима, заслужили један дочек на оном балкону Градске скупштине? Донели су више медаља него сви спортисти заједно.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља