уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:02

Мајка педесет и троје деце

понедељак, 07.03.2011. у 22:00
Милица, Филип и посинак Милош Фото Б. Ломовић

Брђани – Има више Брђана; да не буде забуне, ово село је крај Ибарске магистрале између Горњег Милановца и Чачка. А Милица Спасојевић је његова занимљивост, још боље – његова знаменитост.

– Била сам млада мајка две кћеркице, син је био на путу да се роди, кад су ми из милановачког Центра за социјални рад донели бебицу у пеленама од неколико месеци. Звала сам га „векница“, а име му је било Драган. Касније га је усвојио брачни пар из Новог Сада који није имао своје деце. Онда је ишло редом: Мирко, Сања, Радмила, Зоран, Милош... тешко бих се сад могла сетити имена свију малишана. Рођена и остављена, занемарена од биолошких родитеља, стизала су под мој кров. Било је година када сам их, осим своје троје, имала по десеторо одједном. По читавој кући пелене, ђачке торбе и књиге, лопте – сећа се Милица којој је данас 75 година.

Милица је од Центра за социјални рад преузела 35 малишана, али је још 15 прихватила „преко реда“ у различитим случајевима. Догодило се једном да је била ван куће неким послом, а кад се вратила, на кревету је лежала беба у пеленама – неко је оставио и побегао. На њој је лежао највећи терет, али, срећом, имала је разумевање и помоћ мужа Филипа, свекра и свекрве. Кад би свекра питали како му је код куће, знао се нашалити: „Шта да вам кажем, кућа ми је породилиште и обданиште“. Оно што су јела Миличина деца, јела су и остала; како је одевала своју, исто је одевала и децу непознатих родитеља. Заједно са њима је преживљавала мале богиње, заушке, велики кашаљ, јединице у школи, прве љубави...

– Теже од свега ми је падало кад сам морала неко од деце да дам на усвајање, иако сам знала да ће му тамо бити боље, да ће бити јединче обасуто са много љубави у новом дому. Шта ћу, сакријем се и исплачем се ко киша, јер са сваким од њих је одлазио и део моје душе. Знате, сви су они мене звали мамом, и данас ме тако зову. Има их свуда, расули се ко ракова деца, што се каже: по Београду, Новом Саду, Чачку, Милановцу, има их у Црној Гори, у Шведској, у Немачкој. Данас су то породични људи, многи имају своју унучад – не успева Милица да задржи сузе.

Да је Спасојевића кућа била – док је била – њихов прави дом сведочи и то што су им овде правили бабине и рођендане, одавде су испраћани у војску, одлазило им се на заклетве, одавде се девојке удавале и момци женили. Наравно, не заборављају они то ни данас, позову телефоном да питају како је здравље, шта има ново, многи дођу да виде Милицу.

Миличине кћери и син су одавно отишли својим путем, али нису она и Филип остали сами у поодмаклим годинама. Са њима је двадесетдвогодишњи Милош, једно од деце коју су примили и одгајили.

– Одшколовали смо га и запослили у милановачки „Металац“. Милош је сад свој човек, али кад се из војске вратио обрадовао нас је одлуком да остане у кући у којој је одрастао. Да сам мало млађа и бољег здравља, опет бих примила које сироче. Јесте касно да му будем мама, али била бих му најбоља бака на свету. Јер, кућа без дечјег смеха, плача и граје је пуста. Не жалим се, срећна сам: имам педесет и троје деце и барем толико унучади – каже Милица Спасојевић.

Бошко Ломовић


Коментари40
96854
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Popovic Ana
Svaka prica ima i drugu stranu medalje, pa tako i ova! Svojim ocima sam videla kako zive deca u ovoj kuci! Zanemarivana, prisiljavana na rad u stali i na polju! Pitajte gospodju Milicu kako se odnosila prema mentalno poremecenoj deci? I da li su ta deca ikada videla i dinar od primanja iz Centra za socijalni rad? Ne da ova zena ne zasluzuje "orden majke Jugovica", nego ne zasluzuje ni da se naziva majkom!
Vera
Pa vi Ana, sto niste prijavili sluzbama sa su deca zapustena? Svako ko ima 10 dece ne moze sa im titra nego da ih nauce da se brinu o sebi, sto ukljucuje i rad u kuci, stale, skoli, itd. Vas komentar ne izgleda bas benevolentan, naprotiv! Scako ko noze da prihvati bar jedno, a ne 53 dece tudje i brine se o nima kako zna, zasluzuje moje postovanje. Novac tu ne igra neku ulogu, a najbolje komentare ce da daju deca koja su zivela u porodici
Препоручујем 1
Luka USA
U pravu ste svi. Da, ova zene i njen muz zasluzuju Naciolnu Penziju a ne pevaci i glumci koji si zaradili brda para, potrosili (a neki i nisu) i sada bi da ih drzava izdrzava. Svaka im cast i zelim im sve najbolje.
Brate Mili
Neki poseban osecaj kada sam procitao ovo! Pa ova zena i njen muz imaju srce kao autobus! Ne mogu da zamislim kakvo postovanje zasluzuju ovi ljudi...HVALA IM STO POSTOJE
milonja magdelinić
kada bih se pitao i bio od uticaja ova gospodja biu zasluživala orden majke Jugovića i primala bi nacionalnu penziju
Vesna Milojevic
Zena velikog i plemenitog srca.Hvala joj u ime svih nas.Zelim da je upoznam kada budem otisla da posetim brata od tetke koji zivi u Brdjanima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља