недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:59

Оче, да ли је грех бити на Фејсбуку?

уторак, 08.03.2011. у 22:00
Д. Стојановић

Шта мучи данашње вернике? Један од могућих приступа у потрази за одговором на ово питање може бити и: погледати која питања верници постављају по православним форумима. Ти форуми имају рубрике у којима је могуће упутити питање свештенику, затражити савет, тумачење или чути шта Црква мисли о неким савременим појавама, ситницама и „крупницама” са којима се сусрећемо у свакодневном животу. Да ли је грех бити члан Фејсбука? Треба ли дозволити деци да читају „Харија Потера”? Може ли хомосексуалац бити кум на црквеном венчању? Да ли је дозвољено пушити у време поста? Шта црква мисли о Најдановим круговима? Допушта ли Црква да девојка буде неудата или она мора бити супруга и мајка или монахиња? Какав је став цркве ако верник пожели да истетовира свеца на свом телу?

У духу веома присутне приче о родној равноправности поставља се питање зашто жена не може да слави славу, а у време великих искушења – дилема која је граница Божјег праштања за грехе које стално понављамо. Колико год ова питања сликовито приказују време и друштво у којем живимо, ништа мање интересантне дилеме и недоумице у вези са питањима вере и ништа мање сликовито показују однос верника према цркви. Радознали желе да сазнају више о њеним унутрашњим правилима (Да ли свештеник носи мантију и код куће?), а ту су и они који траже одговоре на „вечна питања” (Зашто човек мора да греши?), траже се и ставови по питању припадника других цркава (хоће ли припадници других монотеистичких религија бити спасени), али и Библије (да ли је грех ако неко иде у цркву, а не жели да чита Библију). Нема „најтежих” питања, најтеже је давање примереног и задовољавајућег одговора, каже јереј Иван Цветковић, уредник и оснивач форума „Живе речи утехе”, за који истиче да је највећи православни форум на Балкану.

– Позадина и природа безбројних питања се лако дају уочити и могли би, грубо речено, да се сврстају у неколико ставки. То су: духовна потрага, односно жеља за давањем смисла питању личног и општељудског постојања, глад и жеђ савременог човека за Богом, за смислом који не извире из сфере емпиријског. Присутан је и проблем (бес)смисла постојања зла, духовна и психолошка конфузија изазвана стављањем претераног акцента на чисто социјално-материјалну сферу живота, као и потреба оних који су верујући, али недовољно упознати са устројством црквеног живота, за дефинисањем и појашњењем значаја и одређених особености црквено-литургијског начина живота... Све то довољно речито сведочи колико је савремени човек, и поред свих постојећих открића и достигнућа, духовно осиромашен, раслабљен и уморан – истиче отац Иван.

Њему су, каже, посебно занимљиве теме које се тичу разговора са неправославнима и атеистима, али и теме које говоре о теолошким проблемима. Најчешће је чуо питање у вези са „литургијском реформом” и тражење објашњења какав је то процес, да ли са собом носи црту доброг или лошег, шта представља у животу цркве... Верници траже и савете личне природе, желе да чују мишљење свештеника како да помогну детету које је попустило у школи или кћерки која је безвољна, али и шта да раде када се заљубе у младића који њих не воли.

– Питања су увек личне природе, а проблеми које имамо су исти или слични код сваког од нас, јер просто делимо један живот, исте или сличне недоумице и носимо, на овај или онај начин, сличну животну тежину свеукупних проблема који нас окружују. Свештеник је дужан да буде и психолог. Он мора бити психолошки едукован и верзиран, кроз своје образовање, животни подвиг преображаја самога себе уз Божију помоћ, кроз искуство и делатну љубав према људима. У супротном је његов пастирски рад тотално обесмишљен и практично јалов. Реч психа, уопштено речено, значи душа, а она је један од најважнијих појмова у хришћанству – истиче отац Иван.

Форум „Живе речи утехе” има око 3.300 корисника, постоји у оквиру сајта pouke.org, основаног 24. маја 2009. године, под духовним је руковођењем епископа шумадијског Јована и има, дакле, благослов српске цркве за свој рад. У уредничком тиму осим свештеника има и професора, историчара, преводилаца. Хиљаде корисника овог форума, које отац Иван описује као „веома активне”, сведоче да ни цркву никако није заобишла „Интернет револуција”. 

– Непотпуност овог виртуелног вида комуникације међу верницима, по мишљењу многих, лежи у немогућности пуног остваривања живог односа међу вернима. Он, с друге стране, представља претпоставку, а често и основ, реализације нових и конкретних односа међу људима који би се, највероватније, тешко упознали и остварили живи контакт да нема Интернета, тако да оно што би неко именовао као ману, може бити веома лако, на основу претходно реченог, преображено у позитивну црту овог вида савременог међуљудског саобраћаја – каже отац Иван.

Са Интернетом су дошле нове могућности за мисију цркве, па је отац Иван најавио оснивање „православног фејсбука”, односно друштвене мреже која би повезала вернике и људи из цркве, али по том питању је за сада тајанствен, па открива тек да на томе ради много људи и да се нада да ће ускоро доћи време за реализацију ове идеје.

Јелена Чалија


Коментари15
20c9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan blagojevic
Covjek svaki dan cini grijeh, smrtne grijehove je savremeni covjek zaboravio i uslostavio ih kao normalne stvari. cak i monasi mogu da imaju losu misao koja je grijeh . Samo je Gospod Bog bezgresan. Svako kada umre ide Gospodu Bogu na ispovjest. Tu nam se mjere dobra i losa djela. Pokajanje je put ka spasenju duše. Pokajanje koje traje do kraja zivota.covjek treba imati svog duhovnika a ne psihijatra koji ce da mu prepise bensedine. Bitno je braco i sestre da mi ne osudjujemo jedni druge kao sto to radimo inace. Gospod Bog je sudija.Nek vam je svima Bog na pomoci.Svako dobro
Kristina Bjelac
A iskreno govoreći, šta danas predstavlja greh? Ja sam dete razvedenih roditelja, da li je to greh? Istetovirana sam, da li je to greh? Verujem u Boga, ali ne idem u crkvu, da li je to greh? Za mene greh predstavlja kada se 10 Božijih zapovesti prekrši. Lično ja, pokušavam da živim sa tim u skladu. Zar je zdravije otići u solarijum ili se lepo sunčati na prirodan način? Da li je greh što nisam jedna od onih što nose masku skoro ceo život samo da bi opstali u društvu? Po meni, greh je dopustiti da se pravimo da smo nešto što u suštini nismo. Greh mi je gledati kada dva prijatelja radije sede u istom gradu i "kuckaju" na Facebook-u porukice umesto da se nađu na kafi,čaju sladoledu... i uživaju u prirodnom razgovoru. Svi mi grešimo, ali je razlika u tome kada se zaista pokajete za svoj greh i kada smatrate da će te proći ne primećeno, a onaj gore nas sve posmatra i jednog dana će da nam sudi!
jovana conjic
Pa šta znam..meni ova pitanja koja se postavljaju nisu glupa,već se neka prosto nameću kao pojave vremena u kome živimo..istina je da pitanje "tetoviranja svetaca" ili "kuma homoseksualca" nije od presudnog značaja za moje spasenje, ali to nije razlog da me ne zanima odgovor ..ja volim da pitam, možda su to za nekoga i glupa pitanja, ali ko ne pita ne dobije ni odgovor..gomilu odgovora dobila sam zahvaljujuci upravo Fejsbuku ( tj ocu Gavrilu) tako da mogu i da dam odgovor da korišćenje Fejsbuka nije grijeh - očigledno može služiti i za podučavanje ljudi, u vjeri..Forum Žive reči utehe ima dobrih tekstova, pitanja i odgovora, inicijativa..kao što i internet rad oca Gavrila ima tu notu koja prati nove tokove i potrebe ljudi i gleda da na njih odgovori..i to je po meni izuzetno dobro i korisno, bez neke dalje filozofije..bilo bi dobro da ima još onih koji će slijediti ovakav misionarski put, duhovnog 'opismenjavanja' Srbalja :-)
Lana Vasović
Danas je veoma važno održati jasne i snažne odnose među pravoslavnim ljudima i naravno onim koji to nisu. Utoliko je i veća potreba pokretanja što više foruma kao što su Žive reči utehe ili foruma na FB profilu arhimandrita o.Gavrila, igumana manastira Lepavina koji u ovom trenutku ima preko 5000 prijatelja sa svakodnevnim zahtjevima za nova prijateljstva. Potreba za internet forumima koji ukazuju na religiozne moralne i socijalne principe, danas obzirom na tempo života, predsavlja bazu na kojoj možemo tražiti odgovore o vjeri i najvećoj lepoti ovog svijeta – Čoveku. Za te vrijednosti odgovornost leži na najvišoj duhovnoj instituciji – Crkvi i nije vrijeme da se sakriva po ćoškovima. Dakako je pametnije biti produktivan i fokusirati se u koraku sa civilizacijskim razvojem na postizanje pravih rezultata.Upotrebom ovakvih kontakata, poboljšaće se kultura cjelokupne organizacije i nešto o čemu se govori i time postaje još izrazitije.A članovi ovakvih foruma postaju ambasadori dobre volje
Otac Gavrilo
Nakon višegodišnjeg iskustva u radu sa Internet tehnologijama i virtuelnog kontakta sa vernicima, blisko mi je pitanje misionarenja putem Interneta. Smatram da dostupnost informacijama, vezanim za pravoslavni svet, omogućava korisnicima Interneta da budu u centru dešavanja. Zato je u velikoj prednosti mlađa populacija, koja na raznim sajtovima, pa i lepavinskom, može da se informiše o aktuelnostima u pravoslavnom svetu. Kao primer za to jesu i svakodnevne najave sadržaja večernjeg programa na Radio Blagovesti, da bi posetioci bili pravovremeno upoznati i eventualno zainteresovani za emisiju. Svakodnevno dolazim u kontakt sa vernicima preko Facebooka, koji kroz takvu „virtuelnu“ veronauku putem svojih komentara i sami dobijaju priliku da iskažu mišljenje o verskim temama. Vernici se tako međusobno upoznaju i istovremeno aktivno uče o pravoslavnoj veri. Na kraju svoje znanje dele sa ostalima, jer se komentari objavljuju i na lepavinskom sajtu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља