Повећање животног стандарда становништва, заустављање раста незапослености, развој пољопривреде, стабилност цена и подршка развоју реалног сектора. Ових пет циљева били су записани у бележници премијера Мирка Цветковића док је са бине бизнис форума на Копаонику представљао шта ће бити приоритети нове реконструисане владе. На који начин ће се до ових циљева стићи биће познато пошто Мирко Цветковић данас у уводном експозеу детаљније изложи економске мере. Сигурно је да ће се ових пет циљева и данас наћи у бележници премијера Цветковића.
Од економских стручњака јуче је могло да се чује да је посао конкретизације ових пет идеја поверен премијеровом саветнику професору Јурију Бајецу. Оно што је засад познато, а кад је реч о побољшању животног стандарда грађана, односи се на програм одлагања плаћања дела рате кредита од 18 до 24 месеца. Применом ове мере, очекују у премијеровом кабинету, повећала би се куповна моћ становништва, а истовремено би се тим грађанима повећао и капацитет за додатно задужење у периоду примена. У наредних 10 дана обавиће се детаљне консултације са представницима пословних банака како би се предложена мера ефикасно имплементирала, образложење је из Цветковићевог кабинета. Оно што још није познато јесте да ли ће држава неком гаранцијом стати иза договора клијента и банке. Поједини економисти су још пре два дана истакли да дужници због овога не треба превише да се радују јер им након истека „меденог грејс периода” банка неће опростити рате и главнице које нису плаћали. Поједини економисти истичу, такође, да су на „Копаоник бизнис форуму” покушали да одговоре премијера од такве идеје јер би на крају власт направила медвеђу услугу грађанима.
Сличне мере, у договору са ММФ-ом, припремају се и за предузећа. Новим законом о такозваном споразумном реструктурирању предузећа, привредници које мучи неликвидност, али и банкари који су негодовали због кашњења у отплати кредита, ускоро ће своје проблеме моћи делимично да реше уз помоћ државе.
Да не буде забуне, дуг никоме неће бити опроштен, али ће се новим законом омогућити одлагање враћања дуговања. Идеја је и да се оним предузећима која имају шансу за опстанак пружи могућност да пре свега репрограмом дугова изађу из кризе.
Стручњаци очекују да, када је реч о мерама подршке привреди, премијер изађе са конкретном идејом о развојној банци која би нудила јефтиније зајмове предузећима.
Пре него што је постао председник Савета гувернера професор Бошко Живковић бавио се концептом функционисања развојне банке. Како је јуче могло да се чује његов рад је у великој мери послужио као инспирација премијеру за идеју о оснивању развојне банке.
Кључно питање, како је тада оценио професор Живковић, било је везано за изворе финансирања. Проблематично је да ли би развојна банка могла да прими новац на штедњу због високог ризика ових институција, који може угрозити сигурност тих депозита.
Зато је идеја да основни капитал уложи држава да би у другој фази развоја дошло до обједињавања свих облика развојног финансирања из јавних извора. Следећи корак предвидео би и укључивање развојног финансирања из иностранства, односно кредита Светске банке, развојних банака Европске уније, националних развојних банака других земаља, али донације. Следећа фаза представљала би заједничку сарадњу са комерцијалним банкама, креирање механизама јавно-приватног партнерства при финансирању пројеката од јавног интереса. Коначно, у околностима када национална развојна банка достигне одговарајући рејтинг биће могућ самостални иступ на домаће и међународно тржиште преко механизма емитовања висококвалитетних обвезница и сродних инструмента, идеја је професора Живковића.
Он препоручује да развојну банку Србије треба формирати посебним законом у који би се уградиле посебне норме сигурности ове институције, као што су однос капитала и ризика, начин покрића губитака, обавеза извештавања.
А. Николић
