уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Вук Драшковић: Парчићи сећања

Аутор: Вук Драшковићуторак, 08.03.2011. у 22:00
Вук Драшковић на балкону Народног позоришта 9.марта 1991. (фотодокументација "Политике")

Исте вечери по емитовању нечасног ТВ-коментара, иза поноћи, написао сам проглас за демонстрације. „У суботу, 9. марта, тачно у подне, на Тргу Републике, код нашег честитога кнеза.” Телевизију сам назвао ТВ-Бастиљом и написао да ,,ТВ-Бастиља мора пасти”! Позив је, изјутра, послат Србији, а тек касније биће одређени и захтеви предстојећег народног окупљања. Да телевизија објави деманти СПО и да директор, главни уредник и још тројица уредника поднесу оставке.

Сав у ожиљцима од толиких лажи и увреда мислио сам, једино, на своје душмане... баш душмане, тако сам те ноћи размишљао о Милошевићу и његовој жени, желећи бој и освету. Нисам, при томе, знао ни какав бој, чиме, са ким све, и коју врсту освете тражим.

Страха, сигурно, није било. Страх се родио у данима испред мене.

У странци, у кафани, у кући, у шетњи, у сну, свуда и без престанка, постављао сам себи сва могућа питања и, увек, остајао без одговора. Шта ако народ не дође у довољном броју? Сви смо још у шоку од изборног пораза. Али, шта ако дођу, а Милошевић одбије наше захтеве? Да их поведем на телевизију? Он то очекује, јер верује да ћу се, 9. марта, у Београду играти Букурешта, у коме ће она и он бити Елена и Николае! Телевизију ће бранити митраљезима! Да се са трга не разилазимо? Дан-два и људи ће отићи. Куд да их поведем? У скупштину, да је заузмемо? Да поставимо барикаде око скупштине, прогласимо слободни народни парламент и позовемо Београђане и Србију да бранимо освојену територију.

Али, шта, ако ти лудаци, он и она и њихови генерали, тенковима и топовима крену на скупштину? Хоће ли на мене пасти кривица због просуте крви? И да ли су оставке петоро њихових слугу скупље од било чијег живота? И шта ћемо, и куд, ако нас полиција нападне већ на тргу? Неће смети! Хоће смети! Она и он смеју и хоће све. Морам, говорим себи, да замислим оно најгоре и тако ће, сигурно, бити...

– Не дамо рушилачко окупљање у центру Београда! – поручује Милошевић и забрањује скуп на Тргу Републике.

– Даћеш, даћеш! – одговарам.

– Нека митингују на Ушћу – каже он.

– Ми не протестујемо против ушћа Саве у Дунав него против уређивачке политике телевизије! – узвраћам.

И, онда, пет дана уочи 9. марта, „Српска реч” гађа право у срце. Објављује, на насловној страни, главу Мирјане Марковић, са Стаљиновим брковима!

Више није било места за ултиматуме, контраултиматуме или за попуштање иједне стране. Обе војске чекале су заказани дан и свака са вером у себе...

Усред мог говора, са свих страна и по команди коју нисам могао чути, кренула је полиција. Ударају, гледам, пендрецима и чизмама, експлодира сузавац, водени топ баца дебеле млазеве, иду борна кола, појави се и коњица... јауци, вриска, људи се спотичу о људе и падају једни преко других... Поглед ми се заледио на неком сељаку који се хрве са полицијским вучјаком... Нападају из свих праваца, из Француске, Македонске, Коларчеве, Васине, Чика Љубине, од Руског цара. Хоће, видим, да демонстранти, који се повлаче и бивају сабијани ка средини трга, газе и убијају сами себе. И, тада, изговорим ту једину и, спасоносну, реч.

– Ју-риш! – дрекнем у микрофон. – Ју-риш! Ју-риш...! – понављао сам команду и гледао како се сабијена опруга људских тела и гнева одапиње у супротном смеру, а нападачи безглаво беже без капа, без шлемова, без отетих пендрека, без цистерне са воденим шмрковима, без борних кола са митраљезом на крову... Бацих микрофон и сјурих се пред позориште, да се придружим потери...


Коментари11
c853a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Светозар Максимовић
Либија.
srbin srbinovic
Vuce bio si nam jedina svetlost u mracnim devedesetim.Hvala Ti srpski junace sto zivimo u zemlji gde su komunjare zauvek proslost.Ako jos neki zaostali proviri iz misje rupe tu si Ti junace koji delujes kao misomor na bandu crvenu.Ziveo nam jos 100 godina.
penzioner Jockovic
predhodni komenari su sramotni.Dali znate ko je profitirao?Ko nas danas vodi i dokle nas je doveo?
Leon Davidovič
Namitingova se i najuriša Vuk. No imade li Srbija od toga ikakve koristi bi li ičeg dobrog i naprednog? Ničeg u tome nije bilo sem želje za ličnim dokazivanjem i prestižom i naravno privilegijama i zaradama.
Mudri Knjaz Milo
Vuče svako vreme ima svoje heroje. Danas bi MUDRI KNJAZ Miloš rekao da pametni Srpski političari pričaju ono što EU i SAD žele da čuju, a rade ono što je najbolje za Srpski narod i državu. Čitajte više o MUDROM KNJAZU Milošu, koji je posle učestvovanja u Prvom i podizanja Drugog Srpskog ustanka, sa Osmanlijama "šurovao" da bi Srbija dobila AUTONOMNOST, a posle se "dogovarao" sa Ugarima i Nemcima kako da se obnovi i 1875 prizna KRALJEVINA SRBIJA.!!! Da li su naši političari toliko MUDRI, neznam, ali Srpski nacionalizam oni moraju da vezuju sa OBNOVOM SRPSKO-EVROPSKE tradicije i dobrih odnosa , pogotovo sa Kraljevskim kućama kojima je predak Stefan Nemanjić Prvovenčani , PRVI Srpski kralj koga su priznali svi hrišćani.!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља