четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:30
ИСТОРИЧАР ПОСЕБНОГ КОВА

Доктор за „рокенрол”

Александар Раковић је одбранио дисертацију на тему „Рокенрол у Југославији 1956–1968: изазов социјалистичком друштву”, иначе, ради као саветник за међународне односе у Министарству вера Републике Србије
Аутор: Миољуб Величковићсубота, 12.03.2011. у 22:00

Деценијама је рокенрол најпопуларнији вид музицирања широм света. Разни правци и стилови рокенрола се joш мењају, масовност повећава. Давно, легендарни блуз музичар Мади Вотерс је компоновао песму чији наслов скоро тачно објашњава настанак овог правца у музици: „Блуз има дете зову га рокенрол”.

Недавно је на Филозофском факултету у Београду млади научник Александар Раковић одбранио докторску дисертацију на тему „Рокенрол у Југославији 1956–1968: изазов социјалистичком друштву”. Магистар, одскора и доктор наука историје Филозофског факултета, иначе, ради као саветник за међународне односе у Министарству вера Републике Србије.

– Моја опсесија рокенролом, ако се тако може рећи, датира из најранијег детињства. Ја сам трећа рок-генерација у породици. Сестра моје баке је била права плесачица рокенрола, да би то интересовање преузели моји родитељи, касније моја породица и ја. У нашој кући слушала се забавна музика, пре свега оно што су певали Елвис, Чак Бери, Литл Ричард... У складу са интересовањима моје генерације одлучио сам се за хеви метал и панк рок музику. Више од четрдесет пута сам путовао на концерте по Европи, па и Америци. Поготову на наступе мојих омиљених група – Поугс, Металика и Рамонс – каже Александар.

Ментор нашег саговорника професор Љубомир Димић познајући свог „ђака” предложио му је да своје знање о рокенролу прилагоди научном раду као прилог за историју југословенског друштва и омладине. Од стидљивог уласка, као музичког правца, до праве владавине у садашњости, рокенрол су пратили многи лепи, али и непријатни догађаји.

– Као и у целом свету прихватио сам се посла са доста опреза, јер нисам био сигуран да ћу наћи довољно архивске грађе која у ствари представља однос државе и партије према рокенролу – истиче Александар и додаје да су у Историјском архиву Београда и Архиву Југославије вођене брижљиве анализе о рокенролу. Музика се слушала у великим градовима, предграђима, док је у селима утицај био мали. Крај педесетих и почетак шездесетих година био је неповољан за схватање рокенрола као саставног дела живота младих.

Све креће набоље у 1966. години када је одржана Прва гитаријада на београдском сајму где се окупило пет, шест хиљада младих. Том концерту присуствовао је и ваш извештач. Масовност и квалитетна музика учинили су да и држава и партија схвате важност рокенрола. Пресудни моменат је свакако био када је ВИС (вокално инструментални састав) Елипсе, победници Гитаријаде, свирао пред Јосипом Брозом Титом у Дому омладине Београда на дочеку штафете младости 24. маја те године. Схваћено је да је ђачка и радничка омладина примерена. Чак је и војска примала регруте са нешто дужом косом.

– Података о рокенролу у мом докторату је много, наравно, презентованих научним методама. У Европи и Америци има оних који су докторирали на ову тему, за сада сам код нас ја једини. Рокенрол је феномен који је свуда променио друштво више него било који културни покрет. Мислим да се на овај начин отвара пут другим историчарима, етнолозима, социолозима за наставак проучавања рокенрола. Своја истраживања настављам и ускоро ћу објавити први том на ову тему за период од 1956–1959. године, као штиво приступачно свим поштоваоцима рокенрола. Друга књига је за период од 1969 до Титове смрти 1980, трећа од 1980 до распада Југославије. Четврти том ће обухватити рокенрол у отцепљеним југо-републикама – најављује „доктор за рокенрол”.


Коментари2
361d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бивши рокер
Некад сам и сам био дугокоси рокер.Откидао сам на Хендрикса и Цепелине касније Калт, Металику и на крају Елис ин чејнс, Нирвану,..Али, у међувремену сам напредовао, проширио музичке видике, и заволео класичну, џез и духовну музику, а старе плоче поклонио и распродао.Када ће људи коначно схватити да Рок`ен`рол није музика него стил живота и то погубан.Сами рокери имају музички укус једва бољи од турбо фолка који толико презиру.. оболели су од гордости и пате од ограниченог укуса.Рок`ен`рол и панк су одавно мртви, па кад угледам маторог рокера или панкера, не могу а да искрено не ожалим једну остарелу гротеску, односно живи споменик једној испразној илузији. Једна Бетовенова или Малерова симфонија или Мокрањчева литургија вреди више но сав тај рок и панк !
Tomislav Raković
Bravo, izuzetna tema dostojna truda da se sa naučne strane objasni ovaj fenomen uz koji su rasle generacije poklonika ove vrste muzike.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља