петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:24

Стечај или опстанак „Авала филма”

понедељак, 14.03.2011. у 22:00
Стечај или опстанак „Авала филма”

Руководство и синдикат предузећа „Југоекспорт Авала филм интернационал” одржаће данас у подне у Музеју Југословенске кинотеке у Београду конференцију на којој ће, још једном, надлежним органима поставити питање: „Шта држава жели од ’Авала филма’ – стечај или опстанак?”. Намера је да се укаже на проблем пропадања „Авала филма” који се не решава годинама.

Првог новембра 1990, после референдума међу запосленима, „Авала филм” је припојен предузећу „Југоекспорт”. Половином маја 1991, усвојен је акт о оснивању деоничког друштва „Југоекспорт Авала филм интернационал” (51 одсто припада „Југоекспорту”, а 49 одсто „Авала филму”). Од тада до данас правни статус „Авале” се није мењао, а највеће губитке „Авала” је претрпела током деведесетих година због ембарга и стечаја „Југоекспорта”.

До 2000. када је самостално произвела последњи филм „Сенке успомена” Предрага Велиновића, у продукцији „Авала филма” настало је 400 документарних и 200 играних филмова које су режирали многи познати редитељи СФРЈ и Србије, и око 120 копродукција („Дуги бродови”, „Џингис Кан”, „Марко Поло”...) са страним партнерима.

Влада др Зорана Ђинђића донела је, у свом мандату, закључак да се „Авала филм” ревитализује уз помоћ државе. Идеја је била да се компензационо „Југоекспорт” ослободи дуговања према држави, а да држава преузме њихових 51 одсто удела у предузећу, али је после атентата на премијера Ђинђића све заустављено.

Крајем 2005, као председник УО „Југоекспорт Авале”, Бранислав Лечић покренуо је идеју о формирању заједничког предузећа са фондом „Стадлукс инвестмент” из Луксембурга, који би за уложених 330.000 евра потенцијале „Авале ” узео у закуп на 15 година. Према нацрту уговора, „Стадлукс” је требало да у три фазе инвестира 80 милиона евра: у првој фази за обнову лабораторије за постпродукцију и обраду тона, у другој за опремање техником, а у трећој за изградњу филмског града. Међутим, о склапању таквог уговора нико није био обавештен, ни министарства културе, привреде и приватизације, нити Министарство финансија, а ни Агенција за приватизацију, па је све стопирано. Крајем 2008, за „Авала филм” су били заинтересовани америчка инвестициона компанија „Салипорт глобал” и консултантска агенција „Фајсти”, али су и они одустали, о чему је „Политика” тада писала.

Идеја доскорашњег министра културе Небојше Брадића била је да се будући купац обавеже да не мења делатност „Авала филма”, а филмски радници сматрају да сада нема политичке воље да овај проблем буде решен.

У поседу „Авала филма”, који запошљава 84 радника, налази се 30,3 хектара земљишта и 23.000 квадратних метара објеката и пословног простора, а последњи пут вредност „Авала филма” процењена је на 42 милиона евра.

Студио „Авала филм” основан је 1945. одлуком владе ФНРЈ, а први филм који је самостално снимљен био је „Славица” Вјекослава Афрића. Наше најстарије филмско производно предузеће изграђено је по узору на „Ћинећиту”, чак су распоред студија и размак између њих исти као у чувеном италијанском филмском центру.

Први процват „Авала филм” је доживео за време руковођења Ратка Дражевића. Тада су у „Авали” радили Борислав Михајловић Михиз и Слободан Селенић, Мирослав Крлежа је написао сценарио који није реализован, снимали су Бауер, Митровић, Хаџић, снимљени су „Скупљачи перја” Александра Петровића, а радили су и црноталасовци. Ниво продукције био је 10 филмова годишње, покренуте су међународне копродукције, Анджеј Вајда је снимио „Сибирска лејди Магбет”, а Виторио де Сика, Николас Реј, Орсон Велс, Дејвид Лин, Ентони Квин, Кирк Даглас, Омар Шариф и Ален Делон долазили су у студио на Кошутњаку.

Други уметнички и економски успон „Авала филма” био је под руководством Драгише Гилета Ђурића, када је Желимир Жилник за „Ране радове” награђен „Златним медведом” у Берлину, 1974. „Авала” је припојена Централном филмском студију „Кошутњак, а током седамдесетих и осамдесетих година одржаван је квантитет продукције.

Иван Аранђеловић

---------------------------------------------------

Опасност: одлагање поступка приватизације

У последњој SWOT анализи Агенције за приватизацију, документу који је доступан на интернету, као предност „Авала филма” истиче се: „инсталисани филмски капацитети: филмска студија и оспособљени стручни кадар, као и име на тржишту”. Под ставком шансе наводи се: „привући стране филмске продуценте за снимање и проналажење стратешког партнера у кинематографској делатности”. За недостатак констатована је „застарела филмска техника”, а као опасност наводи се „одлагање поступка приватизације”.


Коментари0
dded3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља