петак, 22.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:04

Како побољшати положај пацијената

уторак, 15.03.2011. у 22:00
Обавезно осигурање за професионалну одговорност лекара, сузбијање корупције, измена положаја заштитника права пацијената и реформа система здравственог осигурања – четири су стратешке области на којима треба радити Фото А. Васиљевић

Обавезно осигурање за професионалну одговорност за сваког лекара, сузбијање корупције, измена положаја заштитника права пацијената и реформа система здравственог осигурања – четири су стратешке области на којима треба радити да би се повратило поверење у здравство Србије. Директорка Лекарске коморе Србије др Татјана Радосављевић објашњава да осигурање од професионалне одговорности служи за надокнаду штете начињене пропустом у лечењу. Пацијенти ће убудуће брже и без суда добијати надокнаду штете од осигуравајућег друштва, што не амнестира лекаре од кривичне одговорности. Оштећени пацијент ће моћи да добије одштету између 200 и 10.000 евра.

– Осигуравајућа кућа имаће обавезу да склапа додатно осигурање са лекарима, који су у својој специјалности изложени већем ризику што је случај са анестезиолозима, хирурзима или гинеколозима – каже др Радосављевић напомињући да ће 29.000 лиценцираних лекара ускоро имати ову врсту осигурања.

Дешавало се да су неки лекари избегавали најтеже операције, бежећи у дефанзивну медицину.

– Сада лекари имају избор да предложе пацијенту опаснију методу лечења, која је ефикаснија, али и ризичнија. Опет имају и избор да га лече конзервативно, а да проценат излечења буде мања. Када се у Србији лекари свакодневно прозивају за грешке, а нису осигурани, већа је вероватноћа да ће се одлучити да иде на „сигурну” медицину – став је др Радосављевић.

Да је обавезно осигурање од професионалне одговорности позитиван потез сматра и правница др Хајрија Мујовић-Зорнић, генерални секретар Удружења за медицинско право.

– Пропусти у лечењу нису намерне грешке, већ су део професионалног ризика. Ризик од грешке у лечењу увек постоји – каже др Мујовић-Зорнић.

За бољу заштиту пацијената Србији, по њеном мишљењу, потребно је и реорганизовати заштитнике права пацијената.

– Заштитник права пацијената може да остане као део интерне контроле, неко ко је на извору догађања, до кога пацијент стиже лако, али не може их плаћати здравствена установа и не могу бити „под капом” Министарства здравља. Слични институти постоје у развијеним земљама, али је кључ у њиховој аутономности – објашњава р Мујовић-Зорнић.

По мишљењу заштитника грађана Саше Јанковића садашњи заштитници права пацијената нису довољно законски или на други начин оснажени да би могли да се успротиве директору када немају исти став, па се поставља питање од какве су онда користи пацијенту. Осим тога, њихов назив уноси забуну. Омбудсман напомиње да, иако постоји сличност у називима заштитника права пацијената и заштитника грађана, они су само унутрашњи органи којег бира директор здравствене установе.

– Битно је да грађани прво покушају да се пожале њима. Оно што није добро је то што се ови људи баве и другим пословима - од јавних набавки до правних послова – наводи Јанковић.

Оно што свакодневно уништава здравство, а често је и прва асоцијација грађана када се помене овај систем, јесте корупција. Директорка Лекарске коморе сматра да је у борби против корупције у здравству хитно потребна национална стратегија. Грађани морају да знају како да у таквим ситуацијама поступају. Чињеница да има лекара који од пацијената, па и родитеља тешко оболеле деце, траже новац да би радили свој посао – не може никога оставити равнодушним. Многи сматрају да немају избора, пошто је здравље у питању, па пристају да дају мито. За пријављивање полицији углавном се определе они који немају пара за подмићивање. Индивидуална корупција може се сузбити само брзим кривичним гоњењем извршилаца, одузимањем лиценци после правоснажности пресуда. Не треба занемарити ни медије, страх од негативног публицитета многе може одвратити од нечасних намера.   

– Велика корупција у здравству може да се смањи једноставним измештањем било каквог уговарања и контаката између са фармацеутским кућама – каже др Хајрија Мујовић-Зорнић.

Реформа здравственог осигурања, сви се наши саговорници слажу, такође би допринела бољем положају пацијената и лекара. Док неки сматрају да хитно треба разбити монопол РЗЗО и најзад изједначити приватни сектор са државним, али ствари баш и нису тако једноставне. Потребна је боља контрола система наплате доприноса, за коју је задужена Пореска управа, која то не ради ефикасно. Можда и зато што тиме чувају социјални мир. Допринос најчешће не плаћају фирме које су у стечају или пред банкротом, а уведено је правило да се књижице и радницима тих фирми оверавају на две године!

Једна од идеја је и да се смањује допринос за обавезно здравствено осигурање, а шири за допунско. Светлана Вукајловић, која је на челу Републичког завода за здравствено осигурање провела дуже од шест година, сада је директор приватног дома здравља „Једро” иза кога стоји осигурање „Делта ђенерали”.

– Постоји огроман број људи који не издвајају ништа за здравство, било зато што су незапослени или зато што фирме за њих не плаћају доприносе. Међутим, обавезно здравствено осигурање постоји у свим земљама и као такво треба да настави да постоји. Ипак, почива на принципу солидарности, па плаћамо и за оне који немају ништа. Реформа здравственог осигурања је потребна у домену финансирања према учинку и ширим увођењем допунског осигурања. Док лекару не буде заиста стало до пацијента не можемо очекивати бољу ситуацију – сматра Светлана Вукајловић.

Оливера Поповић


Коментари4
91c61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Гоца Сликарка
Они су се осигурали са свих страна и још ће давати пацијентима пре лечења или операције ко зна шта све јадници да подписују да би скинули са себе апсолутно сваку одговорност, има да се кривично гоне лекари ако направе грешку .
nezaposleni Peric
Hvala Bogu da se spomene rec SOLIDARNOSTu vezi sa zdravstvenim osiguranjem. Zdravlje je jednaka potreba za sve i treba omoguciti svakom da je dostupno lecenje, bez obzira da li ima para ili nema. To nije isto kao koliko se ima para za hranu i ostale potrebe. Oduvek je bilo siromasnih i bogatih koji su na razlicite nacine ziveli, ali ziveli. U situaciji kad je neko bolestan, MORA SE OBEZBEDITI JEDNAKOST! Bez ogranicenja da li ima 51 ar zemlje ili da li clanovi porodice imaju dinar vise od nekog cenzusa.
vozač GSP-a miric
O kakvoj vrsti profesionalnog osiguranja govorite kada lekar specijalista kardiohirurg ili anesteziolog ima istu osnovnu platu kao vozač GSP-a? Kako mislite da zaštitite prava bolesnika sa ovako niskim platama lekara? O kojim pravima bolesnika govorite, kada oni u bolnicama nemaju mogućnost da odu pristojan WC, dobiju normalan obrok ili pristojan bolnički krevet. Samo pogledajte pocepane pidžame bolesnika pa ćete videti gde je nase zdravstvo. Da ne govorimo o sterilnosti, zastareloj i nebezbednoj opremi, tehnologijama koje su u svetu prevazidjene. Kao što je većina lekara i očekivala, lekarska komora se pretvara u birokratsku organizaciju koja nema predstavu u kojoj zemlji živi, a čiji se funkcioneri dodvoravaju vlastima tako što izbegavaju da govore o gorućim problemima i stanju u zdravstvo koje je katastrofalno
Dušan Šćepanović
Svetlani Vukajlović bi bilo bolje da objasni odakle dubioza u RZZO od 16 milijardi dinara (160 miliona evra) dok je bila direktor. Doći će dan kada će morati da objasni i celokupnu aferu oko vakcina za izmišljenu pandemiju svinjskog gripa (gde, doduše nije bila sama niti inspirator),kao i vrlo sumnjivi tender sa Jugohemijom. Svaki put je pljuvala po lekarima, vešto "čašćući" "velika imena" srpske medicine da ćute članstvima u raznim komisijama, da bi na kraju sa Tomicom Milosavljevićem uništila srpsko zdravstvo. Možda je još u nekom plaćenom i naručenom članku i citatu proglasite za ženu godine,menadžera godine, članicu ženske Vlade, a njoj je mesto preko puta državnog tužioca i inspektora za organizovani kriminal.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља