среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:58

Изолација Гадафија: противник или савезник

Запад заборавља да се Гадафи добро сналази у осами севернокорејског стила
Аутор: Бошко Јакшићуторак, 15.03.2011. у 22:00

Догађаји на либијском ратишту иду на руку Муамеру Гадафију и њему лојалним, бројнијим и у сваком погледу опремљенијим снагама, док свет поново комплетира изолацију пуковниковог 42 године дугог режима.

Одлуком да либијском вођи и члановима његове породице забрани улаз у Русију, председник Дмитриј Медведев ускратио је Гадафију и те како важну подршку у тренутку када Запад разматра све опције заустављања грађанског рата и новог крвопролића у Либији.

Питање је, међутим, да ли затварање круга изолације, започето одмах после првих нереда 14. фебруара, заиста може да нашкоди Гадафијевом режиму и вођу револуције присили да се повуче са власти, чему се надају на Западу?

САД су крајем фебруара прве завеле санкције када је председник Барак Обама потписао акт о замрзавању имовине Гадафија, његове породице и најближих сарадника.

Европска унија убрзо је почела да разматра сличне мере, укључујући и санкције на извоз нафте и гаса. Британија је одмах повукла 50 дозвола за извоз оружја Либији (и Бахреину), укључујући сузавац и муницију који би могли да се употребе против демонстраната.

Лондон и Париз затражили су од УН резолуцију о потпуном ембаргу на продају оружја Гадафијевом режиму, као и покретање поступка пред Међународним кривичним судом. Савет безбедности једногласно је прихватио резолуцију 26. фебруара.

Либија је потом суспендована из Савета УН за људска права и оптужена за „велико и систематско” кршење тих права. Био је то озбиљан корак међународне дипломатске изолације, баш зато што га је прихватио орган УН који представља све земље чланице.

Шта ће бити после јучерашњег састанка Г-8 у Паризу на коме није постигнут договор да се од савета безбедности затражи успостављање зоне забрањеног лета изнад Либије?

Уместо технички компликоване и војно ризичне операцији о којој су своје резерве већ саопштили Русија и Немачка, Г-8 понавља да Либија има право на демократију и упозорава Гадафија на „тешке последице” уколико настави да игнорише права свог народа.

Можда баш зато, док свет не може да се договори, „с времена на време помислим да ће режим победити”, изјавио је пред Сенатом директор Националне обавештајне службе Џејмс Клапер. Његова оцена изазвала је панику у Вашингтону. Било је позива да се Клапер смени.

Потом је превладао став да Гадафијев губитак легитимитета, изолација и одлучност Либијаца и даље имају „важну улогу” у његовом обарању са власти.

„Ухватите бика за рогове, признајте прелазну власт и обезбедите потпуну изолацију”, позива посланик Зелених у Европском парламенту Данијел Кон-Бендит подржавајући идеју зоне забрањеног лета.

Изолација, међутим, лако може да буде Гадафијев савезник. Либија није Тунис, Египат или Бахреин где је Запад имао снажне везе са елитом, армијом, односно краљевском кућом.

Гадафи је научио да живи у изолацији. На Западу је дуго сматран главним финансијером међународног тероризма, укључујући подршку палестинском Црном септембру и њиховом масакру на Олимпијади у Минхену 1972. и подметање бомбе у берлинској дискотеци 1986.

Роналд Реган је због тога Либији завео економске санкције, а потом и бомбардовао Триполи и Бенгази априла 1986.

Препуштен изолацији, Гадафи је поправљао односе са Арапима и Африканцима да би коначно, прихватајући да исплати компензације жртвама авиона обореног изнад Шкотске 2003. и одричући се програма оружја за масовно уништавање 2004, поправио односе са Западом и скинуо се са америчке листе „отпадничких држава”.

Те 2004. године САД су и формално укинуле трговински ембарго Либији. Пет година касније Гадафи је први пут путовао у САД да би се појавио пред Генералном скупштином УН.

Био је, поново, „онај прави”. Требало је да говори 15 минута, сишао је са говорнице после сат и по. Претходно је демонстративно поцепао Повељу УН оптужујући Савет безбедности за тероризам сличан ономе Ал Каиде. Захтевао је 7.700 милијарди долара као компензацију Африци због колонијализма.

Јула 2008. је због хапшења свог сина Ханибала ушао у клинч са Швајцарском који је завршен забраном уласка у Либију грађанима већине земаља ЕУ и претњом САД да ће отказати уговоре америчким нафтним компанијама после ироничног коментара једног званичника Стејт департмента о Гадафију.

Непредвидљив, какав јесте, Гадафи је и сада „онај стари“: 68-годишњи вођа џамахирије са Зеленог трга у Триполију упозорава да ће „Либију претворити у ватру”. Његов син Ислам прети „потоцима крви”.

Може ли свет да га спречи?

ЕУ може да суспендује преговоре о трговини, чак и да појача санкције, али политички утицај и даље ће бити минималан.

Гадафи је истовремено свестан да је западни капитал инвестиран у нафтни сектор Либије теже извући од спекулативног капитала који је улаган по Тунису или Египту.

Пуковник има још један адут: ако га Запад поново гурне, ту је Кина, увек спремна да ускочи. Као у Судану, Зимбабвеу, Шри Ланки, Мјанмару, Ирану.

Гадафи се добро сналази у изолацији севернокорејског стила. Спреман на нову осаму, либијски деспот не устручава се да сломи отпор дела народа на начин на који су угушени продемократски протести на пекиншком Тјенанмену 1989, у Мјанмару 2007. или Зелена револуција у Ирану 2009.

Управо зато више зависи од унутрашњег односа снага него од спољног фактора – шта ће бити у Либији. Египат и Тунис су показали да аутократе падају када армија није спремна да изврши њихова наређења. У Либији то није случај. Владар са најдужим стажом у арапском свету научио је многе лекције боље од ривала.

Бошко Јакшић


Коментари14
404b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srbislav Srbić
Rusima se ovom prilikom pružila šansa da naprave korak napred u odnosu na amere, a oni je nisu iskoristili. Trebalo je samo da ćute i ništa više.
joško imotski
@Milorad Kadijevići su ne iz Runovića već iz Glavine Donje. Odakle su ti ova mista poznata? A to da ih nitko nije smio pipnuti ne drži vodu, nismo mi prasci Milorade.. Pitaj Nedu-
Милорад Ђ.
@Joшко Имотски. Па Кадијевићи су из Руновића и нисте смели да их пипнете. Није ни из Горице, а још мање из Совића.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Sempre Fi, imali smo ga, mali Krusevljanin koji je sanjao da je drugi Bonaparta, ili drugi Broz, ili treci Djugasvili. Njegov politicki " uspeh " ce Srbija trpeti i narednih 20 godina, o njegovoj uspesnoj odbrani nase postojbine Kosova i Metohije da ne govorimo. Takvi nama ne trebaju.
joško imotski
@ Milorad Kako znaš čovječe odakle sam? Baš me zanima?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља