уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:46
Не само о послу МИЛОШ ШОБАЈИЋ

Романтик у души, бунтовник на платну

Један од наших најпознатијих авангардних сликара, који је пре четири деценије отишао у Париз да одатле „освоји свет”, говори о својој уметности, о љубави свог живота, о најновијој изложби у Лијежу...
Аутор: Александра Мијалковићсубота, 19.03.2011. у 22:00

Разапети црвени торзо откинутих крила. Пливач у изокренутом свету. Згрчени прсти шаке која очајнички покушава да се отргне из хрпе згужваних машина. Џиновска рука се спушта као усуд да дограби избезумљеног страдалника и одвуче га из лажног мира његове тихе свакодневице. Обриси човека, без лица, спутаног конопцима и ланцима, ухваћеног у раскораку: изувијане пластичне цеви као жиле, металне шипке као кости. Огромно стопало заустављено у ваздуху, као да се наједном премишља где ће се спустити, и да ли уопште да заврши започети покрет.

А усред те експлозије јаких, насилних боја крви, ватре и ноћи, између тих застрашујућих дивова и наизглед убиствених скаламерија – доброћудно, мило лице вечитог дечака, нежног осмеха и чистог погледа, уоквирено анђеоским коврџама.

Милош Шобајић нас стрпљиво проводи својим београдским атељеом, унапред се извињавајући што не може да нам покаже више својих радова. Већина је расута по музејима и галеријама широм планете, многи су остали у његовом атељеу у улици Клињанкур у Паризу, где је живео и стварао пуне три деценије. Тачније, од 1972. до 2005. године. Сада је опет Београђанин, ако се тако сме декларисати један истински грађанин света, уметник чијим се сликама, скулптурама, графикама, инсталацијама и перформансима диве ликовни зналци на четири континента.

(/slika2)–После толико времена, вратио сам се кући. Започео нови живот. И даље, наравно, путујем на изложбе, повремено посећујем Париз, али ми је овде главна централа – каже сликар. Док лаким кораком помера велика платна и спретно склања кутије с бојама и четкама да би нас што удобније сместио, не успевамо да у овој вижљастој фигури видимо 66-годишњака.

– То је зато што, у ствари, још имам 27 година, колико ми је било кад сам први пут отишао у Париз, да постанем велики уметник у великом свету – објашњава уз враголасти осмех.

Духовно наслеђе деде Илије

Његови (не)званичнибиографи бележе да је у француску престоницу стигао 1972, две године након што је дипломирао на Ликовној академији у родном Београду. Допутовао је да види једну Пикасову изложбу – и задржао се наредне 33 године!

–Нисам се покајао што сам отишао, јер овде никад не бих постигао оно што сам наумио, мада јемождатребало да одем у Немачку или Британију, њихови експресионисти су ми ближи него француски, као и њихов начин приступа сликарству. Али, Париз је тада био центар уметности (тамо су већ били наши авангардни уметнициМиодраг –Дадо Ђурић, Љуба Поповић и Владимир Величковић), а ја сам говорио француски захваљујући оцу Воју, дипломати, који је после рата био војни аташе у нашој амбасади у Паризу. Он ме је у детињству подстицао да цртам и наговорио да упишем Академију:препознао је у мени ону уметничку ноту коју сам наследио од његовог стрица Илије Шобајића –каже познати сликар.

(/slika3)Сазнајемо да породица Шобајић потиче из истоименог насеља испод манастира Острог, али је због немаштине одатле отишла, сељакала се, и најзад настанила у Никшићу 1877. године. Милошев деда по оцу био је успешан трговац (држао је гвожђару од које је издржавао целу фамилију)а његов брат Илија (Милошев деда-стриц) био је чувени сликар. Браћа су изузетно допринела развоју културе у Никшићу: поред осталог су ту основали прву књижару, библиотеку (1879) и читаоницу, прво аматерско позориште, прво певачко друштво („Захумија”) и листове „Невесиње” и „Оногошт”, и отворили први биоскоп у Црној Гори („сала се грије – улаз бесплатан!”).

–Мој славни предак Илија Шобајић (1876–1953), на кога сам „повукао” таленат, студирао је сликарство на Академији уметности у Бечу (1896–1901) и био је један од најобразованијих црногорских академских цртача, графичара, примењених уметника и педагога, иако је био далтониста. Илијиницртежи су биликласични, конзервативни(како и пристоји правом професору вечерњег акта), дакле сасвим супротнимојим,бунтовним – каже Шобајић.

Једна прича за цео живот

А какво је његово сликарство?

–Од почетка па до данас имам у глави једну причу, која се развијала, добијала нове, другачије форме, али ипак остала иста: о човековом покушају да се избави, да се издвоји из гомиле и да крене напред, што даље, некад бос, некад у ципелама, некад пливајући… Још не знам где ће тај разапети човек,човек у раскораку,најзад спустити ногу, где ће наћи избављење (јер, посматрајући стварност око себе све сам више песимиста), али док то не откријем, док не утврдим како да га ослободим, желим да одржим тај замах, ритам корака… Само да се он не проклиза и да не пукне! – додајеуметник.

И мада не види крај причи која га води, нада се да ће је, на овај или онај начин, допунити и заокружити. Намерава да направи филм. Припрема серију нових скулптура комбинованих са сликама, водом и видео снимцима: поглед са дна базена нагоре, где се све дешава. Прва таква изложба ће вероватно бити у „Данубијануму” код Братиславе, можда већ догодине. Нешто слично је, додуше, већ наговестио радовима које је представио у Кини пре неколико година, и у Москви, изложбом „Мала плажа”и скулптуром Скакача.

–Велики простор инспирише да се мисли велико. Тако сам и дошао на идеју о базенима. Али, пре тога ме чека да завршим започето. Другог марта сам отворио изложбу „Раскорак” у Краљевској академији лепих уметности у Лијежу. Поставка, коју чини 12 великих слика (2,3 са 1,8 метара) и огромна средишна скулптура,названа „Раскорак”, сели се 1. априла у Музеј уметности у Темишвару, а затим, 25.априла, у Академију наука иуметности у Букурешту. Докраја пролећа ће битипредстављена у музејима у Печују и у Карлсруеу, а у мају и у Барију – најављује Шобајић.

Изложбе су га провеле светом, али неке земље су оставиле посебан утисак на њега.

– Кина је чудо! Људи су дивни, благородни.Њихова уметност, међутим,никако да се ослободи од стега традиције дуге пет миленијума. Ненадмашни су у репродукцији, талентовани – и углавном унифицирани. А из Москве носим једно веома непријатно искуство. Доживео сам да ми власт конфискујепет од 65 слика које сам излагао јер, наводно, нису биле добро измерене. Тражили су да платим откупнину, платио сам, али ми их ипак нису вратили, ишао сам на суд… Тако нешто се не би могло догодити у Европској унији!После три године сам најзад успео да избавим своје слике, па сам их поклонио Московском музеју. У инат! – пркосно примећује уметник.

Као Дали и Гала

Тај бунтовни део његове природе јеуглавном ограничен на сликарско платно. У души је непоправљиви романтик. О томе сведочи и прича о његовој великој, јединој љубави, којом се тајно оженио пре 43 године у Дубровнику. Кумови су били познаници које је случајно срео на Страдуну.

– Моју Лотос (сви је зову Лотка,а име јој је одабрала мајка, јер је зачета међу лотосима) упознао сам и заволео као гимназијалац. Увек ми је била велика подршка иинспирација. Њена је била идеја да одемо из Београда у већу средину, где ћу имати више простора да се остварим. Оштро смо „напали” Париз… а да нисмо знали, кад смо доспели на аеродром, ни куда ћемо ни како ћемо. Све је добро прошло, а ми смо, ево, пропутовали свет и поново се скрасили у Београду. Деце, на моју жалост, немамо. Желео сам да их имам четворо-петоро, али је Лотос била против тога, није хтела да их рађа „у овај грозни свет”. Тако сам ја био и остао средиште њеног живота, слободан да се у потпуности посветим својој уметности – додаје Шобајић, чија романса неодољиво подсећа на ону између чувеног шпанској сликара Салвадора Далија и његове Гале.

Занимљиво је да су се и Милошеви родитељи,отац Војо Шобајић из Никшића и мајка Мира Ђерић са Плитвица, венчали као веома млади. Она је побегла у партизане од усташа, и ту је међу ратним саборцима упознала љубав свог живота. Поред Милоша изродили су и Драгана (он је пијаниста и професор на Музичкој академији) и Љиљану (преводилац са енглеског). Милош је декан и професор сликарства на Факултету за уметност и дизајн универзитета „Мегатренд“ у Београду и ванредни професор на Академији лепих уметности Луксун у Шенјангу (Кина).

Да ли је постигао све што је желео?

–Ни као Европљанин, ни као уметник никад не могу бити до краја задовољан. Суштина европског духа је да стално све преиспитује, то га подстиче да иде све даље. Из тог незадовољства смо доспели овако високо. Поражавајуће је кад човек постане задовољан собом. То убија уметника – тврди Шобајић.

И политика може да нашкоди уметнику. Иако миљеник француске јавности, наш саговорник је деведесетих година због неких својих изјава проглашен српским националистом, навукао гнев тамошњих медија и пао у немилост. Чак је било противљења даон 1995. заступа југословенску уметност на бијеналу у Венецији.

–Уметност јесте и требало би да буде аполитична, иначе не би ваљала, али уметник мора имати политички став, знати шта се око њега збива. И реаговати на неправде – сматра Шобајић. И његове слике су, уосталом, јасан коментар на свет који га окружује.

-----------------------------------------

Сликар револта

Слике и скулптуре Милоша Шобајића налазе се у више од двадесет престижних музеја широм света, у протеклих 40 година биле су представљене на стотинак самосталних и четири пута толико групних изложби, у пет монографија, безброј каталогаи новинскихтекстова. О њему је снимљено неколико телевизијских филмова, о Шобајићевој уметности су писали и говорили неки од најпознатијих српских и светских ликовних критичара, историчара уметности, књижевника, редитеља, песника, филозофа исоциолога, међу којима и Ирина Суботић, Иван Ђурић, Никола Кусовац, Пеђа Милосављевић, Слободан Шијан, Милорад Павић, Бранислава Јевтовић, Зоран Маркуш, Срето Бошњак, Џон Незбит, Марк Л Бот, Бернар Ноел, Димитри Аналис, Клод Молард, Костас Мавракис, Жерар Ксуригуера …

·,,Сликар револта против свега што је окамењено, откровитељ екстремних ситуација, где најмањи покрет руке, најмањи корак у простор других, изазива велики немир...(Ален Жуфроа, критичар, Париз)

· „Шобајићево сликарство можемо да повежемо с филмом хладног хорора…“ (Волфганг Кош, критичар, Немачка)

·„Његово виртуозно и снажно сликарство одсликава овај луди, луди свет, с којим смо у свакодневној борби, с којим живимо и који трпимо.“ (Харијет Зинес, критичарка, Њујорк)

·„Све експлодира у Шобајићевом сликарству и све иде према апсолутном узбуђењу и страху од кризе, досаде, терора, који представљају наше свакодневне истине.“ (Франко Солми, директор Музеја савремене уметности, Болоња)

· „Милош ствара сликарство у којем сва скученост његовог претка експлодира и мења правац према невиђеној слободи...Пустите да вас прожму те монументалне слике у дну једне алеје, дубоке и амбисно црне…“ (Петер Хандке, књижевник, Аустрија)

·„Места која Шобајић ствара пуна су опасности, драме и увек деструктивна. Ту ништа није онако како би требало да буде, а све што постоји не успева да преживи. Опасност и смрт нас вребају на сваком кораку и та атмосфера ишчекивања и неизвесности, која сваког тренутка може да се претвори у кошмар, типична је за његово дело.“ (Беате Рајфеншајд, директорка Лудвиг музеја,Кобленц)


Коментари1
7f9a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MaRiJa MaRiJa
Sjajan slikar, hvala na textu!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља