понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:11

Крестић против Хајдина

недеља, 20.03.2011. у 22:00
Василије Крестић

Историчар Василије Крестић се потрудио да предлагање кандидата за председника и потпредседнике САНУ не буде рутина. Оштро је говорио о садашњем председнику. „Политика” је хтела да сучели Николу Хајдина и Василија Крестића, али је председник Академије уверен да нема добрих разлога за тај дијалог.

Све је почело пошто је академик Драгомир Виторовић за председника поново (трећи мандат) предлажио академика Николу Хајдина (1923), садашњег председника САНУ, а за потпредседничка места академике Љубисава Ракића (1931) и Николу Тасића (1932), досадашње потпредседнике и за генералног секретара академика Димитрија Стефановић (1929), који је и до сада обављао ову дужност. Образлажући предлог академик Виторовић је рекао да се ови кандидати предлажу због континуитета, у овим сложеним политичким приликама и да би „радикалне промене биле ризичне”.

Предлагачи позитивно оцењују досадашњи рад председника Хајдина. Упорно је, кажу предлагачи, радио на обезбеђивању услова за несметан научни и уметнички рад, залагао се за остваривање основних циљева и задатака САНУ, првенствено за подстицање научног и уметничког стваралаштва у интересу и за добро Академије. У тешким околностима, академик Хајдин се предано посветио проблемима и задацима науке и уметности, имајући у виду важност националне културне мисије Академије. Успостављањем добрих односа са владама Републике Србије, односно одговарајућим министарствима и другим институцијама које учествују у финансирању научноистраживачког рада САНУ, трудио се да обезбеди већа средства за Фонд за научна истраживања, да би се омогућило боље финасирање истраживачких пројеката, као и организовање већег броја научних скупова, живе међународне сарадње, учешћа чланова Академије на скуповима у свету, оживљавање издавачке и других делатности Академије. Председник Хајдин је битно допринео побољшању слике о нашој Академији у земљи и у кругу европске и светске науке и уметности.

(/slika2)У најважније успехе председника Хајдина спада напор да се савладају последице раније изолације наше Академије и врло успешна обнова, на достојанствен начин, сарадње наше Академије с иностраним академијама и другим научним и уметничким организацијама. Академија је успела да обнови сарадњу са већином страних академија и данас са њима има пуну сарадњу и чланство у највећем броју међународних организација академија. Председник Хајдин се залагао да се Академији врате њене задужбине (враћена је зграда у Кнез Михаиловој 36, у коју је пресељено неколико института), а заслужан је и за доношење Закона о САНУ, којим су из буџета добијена већа финансијска средства за рад Академије.

Академик Василије Крестић је веома оштрим речима говорио о раду академика Хајдина, оптужујући га да је у време његове владавине „смишљено протерана свака српска политика, а да је заведена политика прећутног саглашавања са свим оним што чини актуелна власт”. Академија се, рецимо, није огласила у време када се расправљало о Статуту Војводине, који није у складу с важећим Уставом и којем је циљ дезинтеграција српске државе. Хајдин није дозволио одржавање међународног скупа: „Велика Србија – истине, заблуде, злоупотребе”. Скуп је, ипак, одржан, али Извршни одбор није хтео да финасира издавање зборника радова. Када је зборник објавила Српска књижевна задруга, један од чланова Извршног одбора тражио је да се књига избаци из излога књижаре САНУ.

Председник Хајдин није хтео да дозволи ни одржавање међународног скупа посвећеног проблемима Косова и Метохије. На састанку у кабинету председника, којем су присуствовали Коста Михаиловић, Михаило Ђурић, Стеван Карамата и Василије Крестић, Хајдин се запитао: шта ће нам поводом те намере рећи политичари? САНУ није на доличан начин обележила ни 200. годишњицу Првог српског устанка.

–Ни у време Јосипа Броза, ни у време Слободана Милошевића, извршни одбори Председништва САНУ нису спутавали одељења у њиховим настојањима да путем научних скупова разјасне поједина питања. Извршни одбори се тада нису понашали као да су политички комесаријати или цензори, нису били надређени одељењима, нити су им стајали на путу у остваривању њихових научних задатака. Ту нову праксу, раније непознату, завео је академик Хајдин – тврди Крестић, и додаје да се председник који се хвали да је из Академије протерао политику, претворио у „политичког комесара који све држи под контролом, без чијег допуштења се за Србију и Србе у Академији ништа не може учинити”.

Академик Хајдин, наглашава Крестић, није из Академије протерао дневну и мондијалистичку, већ само српску политику.

Никола Хајдин, председник САНУ, није хтео да се упушта у полемику са академиком Крестићем, рекао нам је само да ће се „дејство Крестићевог излагања” најбоље видети на предстојећој изборној Скупштини САНУ.

Зоран Радисављевић


Коментари23
5b252
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danilo S
Akademik Krestic je potpuno u pravu i to je tuzna cinjenica. Srbija u teskim trenucima nema jednu od svojih najvaznijih institucija s jedne strane zbog poltronstva i nesposobnosti sopstvenog rukovodstva i s druge strane zbog svih nas koji to ravnodusno posmatramo. Hvala gospodinu Kresticu na javno izgovorenoj reci s nadom da se nece sve zavrsiti guranjem pod tepih.
Марина пензионер
Академија се уопште не чује када је у питању очување спског језика и писма. Није јој то једини задатак, али спада међу веома, веома важне. Не може Академија директно да утиче на називе фирми, рекламе, званична документа писана латиницом, постепено преовладавање енглеског језика у називима фирми и свакодневном говору ( Constructing engineering Pero Perić - мије ли то и смешно и жалосно_!), али може да врши притисак на Владу и на јавност. На Владу да донесе и спроведе, ако се у овој земљи иједан пропис спроводи, пропис којим, на пример, бар домаћа предузећа и продавнице морају имати и назив исписан ћирилицом, а другии може ако хоће и на свахилију.Нажалост, језик највише кваре интелектуалци слепо преузимајући енглеске речи из литературе на енглеском. Тако смо добили едукацију, курикулум, си ви итд, а да и не говорим шта се догађа у професиолектима. Зато нам у Академији наука и уметности треба неко енергичнији и бар мало више патротскији.
Ljiljana Mатановић
Хвала Вам, господине Крестићу. Утешнио је да знамо да још има умних људи којима није једина вредност сопствени статус и сопствени џеп. Не сумњам да Хајдин с правом очекује да настави са маргинализовањем наше водеће институције. Очигледно добро зна да и тамо, на жалост овог народа, преовладавају погодни који не би да се замерају власти, макар шта било у питању. Тужно и ружно. Ви, поштовани Крестићу покушавате да спасите образ и част Академије. На академицима је да Вас следе или да наставе да живе са свешћу да су сопствени бољитак ставили испред интереса свог народа. Ако је то на жалост постало правило за дневне политичаре, не би смело да буде и за бесмртнике. Надам се да ће их Ваше речи и њихова савест, и за њихово добро и добро и њихових потомака, пробудити и нагнати да размисле пре него што гласају
Milica Petrović
Čovek samo može da bude zgrožen činjenicom da u SANU vlada nerazum, detinjasto ponašanje, krajnje sebično i štetno. Ali, nisu oni krivi. Krivi su oni koji im to dozvoljavaju. Našim novcem. Mi ih plaćamo da budu takvi. Uzmimo za primer samo jednu činjenicu.Tvrdoglavo insistiranje i inaćenje SANU da se i dalje štampa rečnik srpskog jezika pod nazivom "srpskohrvatski"dokazuje da se ovde radi o podizanju spomenika jednoj ličnosti, i da se ne prizna, iz njima znanih razloga,da je propala jedna ideja da se srpski jezik pretvori u srpskohrvatski(što je ranije bilo moguće po komunističkom diktatu drugova). Za sto, dvesta, hiljadu godina, dok postoje Srbi kao narod, jezik će biti i zvati se srpski. Ovaj spomenik će biti uzaludan i smešan, kao dokaz da se pokušalo preglasavanjem u SANU izmeniti naziv jezika jednog naroda. Ali, ponavljam, nisu oni krivi. Oni samo neometano rade svoj prljavi posao.I za to su dobro plaćeni, od strane države.
sramotno .
"Дејство Крестићевог излагања најбоље ће се видети на предстојећој изборној Скупштини САНУ". Pa sta mislite da ste ovakvom izjavom postigli, gospodine Hajdin? Mozda mislite da ste se ophodili dostojanstveno, ali ja vam tvrdim da je u pitanju sasvim suprotno. Vi ste na ozbiljne primedbe odgovorili sa 'koga izaberu on je u pravi', sto pokazuje da vas ovako ozbiljne i sudbonosne stvari uoste ne zanimaju! To je sramotno i krajnje nedostojanstveno za ijednog coveka, a kamo li predsednika akademije! Sramotno! Ovakva bezosecajnost i nemar odgovornih su izvor svih nasih muka. Postigli ste vi dosta, ali samo da bi sebi i akademicima obezbedili udobniju fotelju. Sto se tice glavne misije vase (nase) ustanove, a to nije da akademicima obezbedi udoban zivot, vec da bude svetionik svom narodu, vi ste u potpunosti propali. Akademiji ste oduzeli glas, i ona je sada nista vise nego zajednica kademika nezainteresovanih za zemlju sbog koje postoje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља