уторак, 27.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:34

Србији враћене књиге Геце Кона

недеља, 20.03.2011. у 22:00
Сретен Угричић и Улрих Јохан Шнајдер (десно) са књигама које је објавио издавач Геца Кон

Од нашег специјалног извештачаП

Лајпциг – Важан догађај збио се јуче пре подне у универзитетској библиотеци Албертина у Лајпцигу: 796 српских књига,које су између два рата објавио издавач Геца Кон, које су 1941. године Немци после окупације Југославије однели у Аустрију и Немачку, враћене се у земљу порекла, Србију, као поклон Народној библиотеци. Уговор о овом поклону потписали су директор лајпцишке универзитетске библиотеке Улрих Јохан Шнајдер и Сретен Угричић, директор српске националне библиотеке, узприсуствоИваВисковића, амбасадораСрбије у Немачкој.

Амбасадор Висковић питао је зашто ДДР није те књиге вратила Југославији,која је после рата међу првима признала ту земљуи имала због тога дипломатских проблема са Западном Немачком. Шнајдер је одговорио да су тек скоро открили како су доспеле у Лајпциг.

–Ове књиге су део једног већег контингента наслова из књижаре Геце Кона, које су Немци из окупираног Београда пребацили најпре у Беч, а потом и у Немачку, пошто су њихови директори библиотека желели да имају ове књиге у свом фонду – испричао је за „Политику” директор Шнајдер. Књиге које су стигле у Лајпциг, одмах су склоњене у складиште, да би педесетих година биле извучене, урађена каталогизација и оне стављене у оптицај. Пре три године, пронашли смо у нашој архиви документ о њиховом пореклу и одлучили да их вратимо власницима. Покушавали смо, од тада, да пронађемо наследнике Геце Кона,и када смо утврдили да не постоје, одлучили смо да књиге вратимо земљи из које су донесене. У Берлину, као и у библиотеци у Минхену,такође се налази један део књига које су 1941. донесене из Београда, и оне ће такође бити враћене Србији.

Захваљујући се на овом гесту, Сретен Угричић истакао је да је он утолико драгоценији, јер осим што су то дела изузетно важна за историју српске културе и хуманистичке мисли, међу њима има и оних која Народна библиотека Србије не поседује, јер су уништене приликом немачког бомбардовања Београда и Народне библиотеке 1941. године.

Међу поклоњеним насловима Геце Кона, налази се и преко три стотине законодавних књига из Краљевине Југославије, филозофски фрагменти Ксеније Атанасијевић, неколико књига Слободана Јовановића, Бранимира Ћосића, Милана Беговића, Ђуре Јакшића, дела Душана Матића и Алексадра Вуча, Карла Маркса ( „Капитал”) Масарика, Нушића, Бранислава Петронијевића, Винавера, Драгише Васића...

Домаћин је гостима показао збирку ретких књига ове установе, међу којима је оригинал најстарије „Библије” на свету, на грчком,  из 4. века, откривен средином 19.века у манастиру Свете Катарине на Синају.

У атмосфери подгрејаној покушајем Удужења за народе којима прети истребљење, односно његовог председника Тилмана Цилха, да се трибина поводом нове књиге немачког издавача „Ахримана” о Сребреници забрани, што управа Лајпцишког сајма књига није прихватила, пред више од две стотине посетилаца који нису успели да уђу у салу сајамског форума, представљена је књига швајцарског аутора Александера Дорина и Зорана Јовановића „Сребреница”,  с поднасловом „Шта се заиста догодило”. У једноипосатној презентацији са слајдовима на којима су приказиване фотографије и документи штампани у књизи,о постојању бројних масакрираних српских жртава, аутори су, како је речено, хтели да укажу на заборављене и прикриване жртве српског народа током рата у Босни од 1992-1995. године У књизи се барата са бројком од 8.372 срспке жртве које су, по наводима аутора, током три године рата убили припадници муслиманске војске, у Братунцу, Бијељини, Фочи и другим местима, а с циљем да се „открије истина коју прикрива пропаганда НАТО-а”, односно Си Ен Ена, док су аутори званичан број жртава у Сребреници покушали да доведу у сумњу и умање. У  току дискусије,у којој су многи присутни подржали ауторе, један разгневљени грађанин Лајпцига назвао је промоцију скандалозном, и изразио стид што као грађанин Љапцига,у време слободе и демократије,мора да слуша да неко доводи у питање оно што се догодило у Сребреници.

О Сребреници се, нешто раније, говорило и на трибини о 20. веку, у организацији сајма књига, где су учествовали Александар Гаталица, Иван Ивањи, Бора Ћосић, Ласло Вегел и Жарко Радаковић. Један од тема била је да ли ће историја успети да утвтрди шта се тачно десило у 20. веку и да стави тачну на покушаје оспоравцања холокауста у Аушвицу и Бухенвалду, односно оспоравања жртава Сребренице, при чему је водитељка Алида Бремер апострофирала Хандкеа. Бора Ћосић је одговориода разуме да појединац, писац као Хандке,има право на чудан поглед на рат, али да је горе кад такве ствари говоре читаве масе људи у Србији, или кад један мањи проценат људи у Немачкој оспорава холокауст.

Весна Рогановић


Коментари6
e3f2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slučajni prolaznik pravi
Kako bre poklonjeno, kad je oteto? Valjda vraćeno. Šta, treba sad da se do neba zahvaljujemo što nam vraćaju opljačkano?
molim odgovorne da budu odgovorni =
Ako ovu drzavu nje briga da cuva vlasnistvo svojih gradjana, onda barem neka ucini sta treba uciniti iz obaveze da oda postovanje Geci Konu, cija je cela porodica istrebljena, a sva imovina oduzeta, zbog toga sto je javno proslavljao uspehe srpske vojske protiv Austrougara. To je najmanje sto ova vlada moze da ucini. Da vlasnistvo ovog plemenitog coveka vise ne lezi u rukama onih koji su mu sve oduzeli. Fin je ovo gest, ali jako mali. Ovo nisu jedine knjige koje su ukradene, i tako zavrsile u inostranstvu. Cintavi arhivi, biblioteke, dragoceni rukopisi, su izneseni iz zemlje. Gde su oni sad? Lako je to utvrditi, ako ima volje za to.
Radmila Blaskovic
U knjizi Radivoja Davidovica „OD Davica do Celebonovica-Ulice beogradskih Jevreja“, Cigoja stampa, 2010.god. sam procitala da su Nemci /preduzece Jugoistok/ za vreme Drugog svetskog rata prebacili 6 hiljada knjiga u izdanju Gece Kona iz Beograda u Nacionalnu biblioteku u Becu.Posle rata vraceno je 2682 knjige.Gde je jos knjiga nestalo.U Becu je bila izlozba 2004.godine „Ukradene knjige1938-1945“ na kojoj su bili izlozeni primerci iz izdavcke produkcije Gece Kona.
Петар Маљеновић
Презентација књиге је била више него достојанствена, а презентирана је од једног Нијемца којем нажалост нисам упамтио име а не наводи се у официјелном програму. Српске публике је било јако мало, ваљда зато што се није презентовало на штанду Србије. Публика је била Њемачка. Интерес је био више него огроман. Међутим упало је нешто друго у очи. Нијемци су стварно по први пута чули да је у подручју Сребренице било и српских жртава. У простору је настао тајац када су аутори документовано изложили сумњу у толики број жртава. Видјело се да тако нешто нико није очекивао и на лицима публике видјела се запрепаштеност. Поједниачним провокацијама нису насједали и са великиом пажњом су саслушали ауторе. Јаки аплауз на крају говорио је сам за себе. Сада настаје најинтересантније. Када се предавање завршило пуно њих је остало, да чују додатна објашњења зашто неки документи које је приказала српска стране нису рецимо узети као доказ на суђењу муслиманским комадантима у Хагу.
Biblija iz 4 veka, pisana na grckom najstarija na svetu
Molicu Politiku da nesto vise napise o BIBLIJI, koja je pisana na grckom u 4 veku. Ta biblija treba da se cuva kao oci u glavi, pod kljuc Bato, inace ima da je nema, cuvajte srbi vase bogatstvo, pa i nase. Objavite sliku naslovnu te biblije, molim vas. florida

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља