среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

Зона забрањеног лета није спречила Сребреницу

Аутор: Бошко Јакшићнедеља, 20.03.2011. у 22:00
Радовање због интервенције западних савезника можда је прерано: побуњеници са истока Либије Фото Ројтерс

Да ли је судбина Муамера Гадафија запечаћена претварањем Либије у театар новог рата, или ће се поново показати да зоне забрањеног лета не спречавају крваве обрачуне на земљи?

Запад је недељама био подељен око тога како се поставити у случају Либије, који се од других арапских револта разликује по томе што је од спонтане политичке побуне склизнуо у грађански рат.

Имајући у виду да чак и минималне интервенције носе огромне ризике, САД су биле посебно обазриве покушавајући да избегну да буду увучене у нову агресију, можда и продужену окупацију још једне муслиманске земље.

Потом се Барак Обама ипак одлучио за свој први рат цепајући у парампарчад миротворачки имиџ Барака Обаму из времена предизборне кампање.

Љутити Французи, предводници војног решења којим би да сперу грешке своје политике огољене Револуцијом јасмина у Тунису, успели су уз помоћ Британаца да придобију Американце који понављају да никако не желе ангажман својих копнених снага.

Чињеница да су се Русија и Кина нашле међу земљама које су се уздржале наговештава промену светске политике, иако су и Москва и Пекинг задржали резерве око дозволе међународној заједници да се меша у унутрашње послове суверене земље, посебно оне са којом имају лукративне економске и трговинске послове.

На крају је ипак донета пажљиво срочена резолуција сачињена по кореографији нове доктрине „Одговорности за заштиту”. Документ није само пасош зони забрањеног лета изнад Либије, већ даје и неопходну правну тежину нападима на Гадафијеве копнене снаге.

Резолуција је усвојена како би се Гадафију онемогућило да употреби своје ваздушне снаге у обрачуну са побуњеницима, по цену потпуног уништења либијских система противавионске одбране.

Али, авантура на небу, већ се показује, није довољна да Гадафија спречи да настави прогањање својих непријатеља на копну, што је већ показао кршећи једнострано примирје које је прогласио. То значи да ће се наставити конфликти по племенски испарцелисаном платоу либијске пустиње.

Истовремено, Гадафију ова резолуција – коју је већ одбацио – може да послужи не само као прилика за мобилизацију својих трупа у налету, већ и као изговор за крваве обрачуне које је најављивао. То је тачка на којој би одлука УН изгубила сопствени значај.

Донета у страху да ће пре или касније Гадафи победити и осветити се „без милости, без сажаљења”, резолуција оставља утисак да је Савет безбедности свесно избегао да либијском вођи отвори било какве излазе, што је јасна потврда растућег међународног консензуса да пуковник треба да буде уклоњен са власти.

Могу ли тај циљ да испуне забрана летова, као мера заштите цивила, и претходне одлуке о замрзавању имовине Гадафија и његове породице? Колико УН могу да буду ефикасне у обуздавању Гадафија и његових генерала а да стране трупе не уђу у Либију?

Може ли зона овога пута да буде ефикасна, питање је за милион долара. Либијски побуњеници имају много разлога да брину.

ЕУ и САД заједнички закључују да Гадафи мора да иде са власти јер је, кажу, његов режим изгубио сваку легитимност. Много тога зависи и од наоружаних либијских опозиционара.

Имају ли они војни капацитет и политичку вољу да се уједине? Није довољно да прогласе неку своју владу само на основу тога што им се Гадафи не допада. Морали би, а то је тешко, да дођу до консензуса о заједничкој политичкој платформи.

Имамо наговештаје дуготрајније ваздушне кампање, али не и решење кризе. Све подсећа на Авганистан под талибанима и Ирак Садама Хусеина.

Садаму су заведене чак две зоне забрањеног лета, а он је још 12 година харао и палио Ираком. Зона забрањеног лета није спречила масакр у Сребреници 1995.

Имајући у виду на шта је све Гадафи спреман, велико је питање да ли ће оружана интервенција у Либији испунити своју мисију брзо и без много жртава.


Коментари56
6d871
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јоко Афрић
У овој тачки (Зашто савезници нису бомбардовали Аушвиц), можемо мирне душе прећи на тему: "Ко је довео Хитлера на власт и зашто?"
Beogradjanin Schwabenländle
@ Bob Petrovich, " zna se ko je bio vlasnik fabrike". Bilo je i tada dosta tvornica po svetu sa stranim vlasnicima. Naravno da te tvornice nisu po pocetku rata bile zatvarane, i dalje su radile. A ukoliko napisete " zna se ko je bio vlasnik" a ne navedete vlasnika da mozemo i mi da saznamo onda ta vest nema nikakvog znacaja, ona je bezvredna.
Bob Petrovich
@Beogradjanin Schwabenländle, zna se zasto nije bombardovan Ausvic. Nacisti su mesto logora odabrali jos pre pocetka rata za fabriku vestacke gume zbog sirovina u blizini Logorasi su radili do smrti od gladi, davana im je neka hemijski rastvor koju su zvali Buna supa, pomocu koje su jadni ljudi metabolisali sopstvenu telesnu masu. Oni koji nisu bili sposobni za rad su bili odmah ubijani. Vestacka guma je strateski materijal. Zasto Saveznici nisu bombardovali fabriku? Odgovor postaje jasan kad se nadje ko je bio vlasnik fabrike. To su istorijske cinjenice koje se ne mogu izbrisati, ali se mogu prepustiti zaboravu.
Beogradjanin Schwabenländle
2. Neko se zapitao sto nisu bombardovali Ausvic? Pre neku nedelju je bila velika dokumentacija na tv o jednom Poljaku. Nazalost ime sam mu zaboravio. On je bio Poljak Katolik, patriota. Izdao se za Jevrejina i dospeo u Ausvic, u saradnji sa jevrejskom organizacijom Poljske. Tu je uspeo da sve vidi i da uz pomoc logorasa pobegne. Sve je zapisao, cak je napravio i nekoliko fotografija. Uspeo je preko Svedske da pobegne, prvo u Ve. Britaniju, posle u SAD. U Londonu je bio primljen od Makmilana, ministra inostranih poslova, o Jevrejima nije hteo da razgovara. U Americi ga je primio i Ruzvelt. Kada je govor dosao do Ausvivca i ostalih logora, audijencija je bila zavrsena. Poljak je ostao da zivi u SAD, postao je profesor, i nikada vise o tome nije hteo da govori, sve do pred smrt, kada je otvorio srce i sve ispricao i prikazao dokaze koje je posedovao.
Beogradjanin Schwabenländle
Nisam se nadao da cu se ikada sloziti sa citaocem Petrom Milovanovicem. Medjutim, sta je ovde napisao o Srebrenici se potpuno slaze za izjavama dva americka pukovnika USMC koji su bili stacionirani u Nemackoj, u jedinici za zastitu americkog vojnog osoblja po svetu. Oni, dva pukovnika sa West Pointa, su objasnili da ge. Maldic nije imaodovoljno trupa da pobije tolike ljude, i tehnicke mogucnosti da ukloni leseve u najkrace moguce vreme. Cak su olovkom racunali koliko bi mu kamiona ili autobusa bilo potrebno za odvoz zarobljenika, koliko trupa bi bilo potrebno za streljanja, a kasnije koliko buldozera za uklanjanje leseva. Sve to Mladic nije imao, bila je hladnokrva strucna analiza dva visoka oficira od kojih je jedan bio sef te jedinice za bezbednost. Osim toga postoje sateliti koji infra-crvenim kamerama navodno mogu da nadju jedan les u zemlji, navodno. Nehumano je i ne hriscanski baratati sa brojem zrtava bilo cijim, ali neki put se mora.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља