недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Чишћење лекторском метлом

понедељак, 21.03.2011. у 22:00
Споменка Крајчевић Фото Р. Крстинић

Када преводилац одлучи да не преведе књигу добитника Нобелове награде за књижевност, онда њему до славе, изгледа, није толико стало. Такво искуство имала је Споменка Крајчевић, преводилац са немачког језика, која се определила да књигу Херте Милер, радије, препусти некоме другом. Осетила је, каже, да регистар тe књижевнице не може да прати, да је грубљи, и оштрији од њеног речника, имала је у то време пуне руке посла, могла је да бира, а то је могуће тек пошто се створи име у преводилачким круговима.

О својим преводима Споменка Крајчевић говорила је недавно у Дому културе „Студентски град”, откривајући замке превођења и креативне аспекте овог заната, али и „цаке” и довијања када је нужно остати веран писцу, а у ком случају треба учинити уступак читаоцу.

Добитница престижне награде „Милош Ђурић” за превод дела „Аустерлиц” В. Г. Зебалда подсетила је том приликом да позив преводиоца тражи изузетну тачност и савесност, открила да се најчешће греши на најлакшим местима, јер се пажња и концентрација усмере на компликоване пасаже, и указала да четири пута пролази кроз текст пре него што га преда издавачу, чистећи га уједно и својом лекторском метлом. Таквој преданости кумовало је знање стечено на студијама светске књижевности у Београду, магистратура на катедри за немачки језик, али и двадесетпетогодишње искуство преводиоца у Танјугу.

– У српском треба избегавати шупље почетке и леве атрибуте, који су чести у немачком језику. Пример за шупљи почетак је рецимо „Оно што је најважније је...”, што и наши политичари често користе. Леви атрибут био би „многобројним светиљкама прошарано небо” уместо природнијег редоследа „небо прошарано многобројним светиљкама”. Кад реченицу ослободите тога, она продише – каже Споменка Крајчевић.

Посебно задовољство били су јој преводи књига Бернхарда Шлинка („Читач”, „Повратак кући”, „Бекства од љубави”), који је, како наглашава, писац интелигентног, прозирног, и егзактног језика, што добрим делом вуче корене из његове првобитне, правничке и професорске, струке.

– Има писаца који су бољи приповедачи, док су други бољи стилисти.

Елијас Канети је, на пример, писац изузетног формата који је пажљиво брусио своје изразе. Његови фрагменти „О смрти”, плене и лепотом стила али и изванредним мислима. Зебалд у „Аустерлицу” води једну реченицу на читавих десет страна, али она није била тешка за превођење. Било је само потребно да свака уметнута односна реченица почне другом свезом. То је на трагу Флоберовог правила лепог стила, да две реченице на истој страни не почну истом речју, нити имају исту конструкцију – каже Споменка Крајчевић.

Трагајући за стручним изразима, за потребе одређених романа, била је спремна да оде и у голф клуб, винарију, позориште, код лекара разних специјалности, у Дом војске, тражећи помоћ око војне терминологије, да би једном приликом завршила и у коцкарници где јој је крупије објашњавао одређене изразе карактеристичне за рулет.

– Тако саветујем и младим преводиоцима: да се не стиде да питају, а увек препоручујем Енциклопедијски немачко-српски речник Светимира Ристића и Јована Кангрге, који подсети на неке данас ређе коришћене речи.

Поједина дела, како признаје, захтевала су посебне врсте знања па их није ни узимала. Такве су књиге Елфриде Јелинек – пуне локалних израза и референци на савремену немачку стварност, коју, по њеном мишљењу, може да „ухвати” само неко ко је релативно недавно живео у Немачкој – ко познаје њихове рекламе, говор улице, или оно што су политичари „скривили” у датом тренутку. Дечје књиге, с друге стране, којима се са уживањем посветила као правим „преводилачким бомбонама”, тражиле су маштовитост и играње речима, па тако помиње језичке заврзламе и досетке у књизи „Хуго, дете у најбољим годинама” Кристине Нестлингер, и научника у овој књизи, чије је име превела као Знанберт Знанштајн.

У паузама, Споменка Крајчевић пише своје књиге. Недавно је објављена збирка њених путописа „Кругом двојке” у издању „Платоа”. Реч је о белешкама и медитацијама ове Дорћолке, из њених дугих шетњи на траси Дорћол–Ташмајдан.

Мирјана Сретеновић


Коментари8
f6f27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bardon Dornal
Interesantno. No, ova je situacija specifična. Koliko viidm, riječ je poglavito o pripovjednoj prozi, i to najnovijega datuma; u prozi prošaranoj lokalizmima i novotvorenicama koje odslikavaju neke vidove modernoga života. Realno-to se ne odnosi na Canettija, modernoga klasika (na hrvatski je veći dio opusa, osim glavnoga mu romana, preveden još u doba SFRJ). Stil lijevo ili desno, ja se držim one Tolstojeve- ako je djelo univerzalno, ono je prevodivo i ne trpi -previše- od samoga prijevoda (ne odnosi se to na lirsku poeziju, naravno, nego na roman, esej, dramu,..). Neprevodive knjige (Joyceov "Finnegans Wake", eventualno pisanija Pynchona ili dijela Nabokova)- za njima ne treba žaliti. Proust, Kafka, Mann, Faulkner, Broch, Garcia Marquez,.. sasvim dobro prolaze u prijevodu.
Ljubomir Lazović
Da li je greška reći MNOGOBROJNI? Da li je ispravno reći BROJNI kad mogu da budu i malobrojni? Mislim da BROJNI ne znači ništa.
Stevan Stanojevic
Gospodjo Krajcevic, svaka Vam cast, ali ste sebi dozvolili nedopustivu gresku. U jednom od navedenih primera rekli ste MNOGOBROJNI umesto BROJNI. Ovaj pleonazam nisam ocekivao od strucnjaka. Sta onda da ocekujemo od politicara. Hvala.
hromi daba
Zanimljivo i iskreno. Jedino se potkrala greška za Elfridu Jelinek, ona je Austrijanka, nije Nemica, tako da je i kontekst austrijski.
verica cole
Hvala Politici i gospodji Krajcevic na ovom tekstu. Nadam se da ce ga oni koji u srpskim izdavackim kucama odlucuju o tome kome dodeljuju prevode procitati kao i, naravno, svi koji sebe (opravdano ili neopravdano) smatraju prevodiocima. Trenutno stanje stvari je takvo da se dobar broj prevedenih dela ne moze ni citati zbog prevodilaca koji niti poznaju mentalitet sredine iz koje dolazi delo koje prevode, niti su sposobni da uhvate jezik i 'ton' autora.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља