понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:43

Како отворити врата музеја?

Аутор: М. Димитријевићпетак, 25.03.2011. у 22:00

„Тешка врата” музеја могу да отворе само музејски посленици и посетиоци заједно! Овом реченицом могли би се сумирати резултати истраживања која је у погледу културне политике националних музеја, музејске публике, музејских стручњака и развоја музејске делатности у Србији спроводио Завод за проучавање културног развитка.

Прве установе националне културе, међу њима и музеји, стварају се у Србији током 19. века, у време препорода, обнове и изградње модерне српске државе. Већина наших националних институција дуго је заступала традиционалност и оријентисаност ка прошлости, о чему говори и податак да су музеје у 20. веку сматрали херметичним „храмовима уметности”.

Деведесетих година прошлог века долази до њихове реформе и отварања према посетиоцима па се, логично, поставило и питање каква је мисија националних музеја на почетку 21. века, какви су им дугорочни планови и да ли их имају уопште? Управо је непостојање тог стратешког дугорочног плана један од основних недостатака који прати рад музеја данас, док би активности на осавремењивању поставки и анимирању окружења да их посећује морале да буду присутније. Решење би, према истраживању, могло да се пронађе у интересантнијем приказивању садржаја него што је то чињено до данас, како публика не би била само пасивни посматрач изложби.

Бројни музеји у Србији су затворени због реконструкције, што неповољно утиче на стварање слике о њима у јавности, а многи немају чак ни простор. Гледано „изнутра”, поред поменутих проблема, музеји се сусрећу и са недостатком средстава, јер се скоро 90 посто новца који добијају користи за покривање текућих изложби и плата а само 10 посто за програме, чланови Управних одбора постављени су по партијском кључу и обично су нестручни, већини директора није блиска национална културна политика, недостаје тимски рад а скоро трећина музеја нема интернет презентацију.

Са друге стране, из угла посетилаца, ситуација изгледа овако. Већина популације музеје посећује повремено – 63,8 посто, често – 29,9 посто, скоро никада – 4,9 посто док је неки музеј први пут у животу у тренутку истраживања посетило само 1,4 посто становништва (графикон 1). Музеје махом посећују људи између 36 и 50 година старости а високообразована жена из урбане средине, у поменутом старосном добу, наклоњена уметности, историји или археологији, најчешћи је просечан посетилац. Потом следе ученици и студенти, док у њима најмање има деце до 12 година старости – 4,4 посто. У старосној групи од 13 до 18 година има највише оних који у музеје не одлазе никада (графикон 2). Најпопуларнији су уметнички музеји, следе историјски, односно градски или завичајни, и на крају археолошки.

Како је истакла Милена Драгићевић-Шешић, професорка менаџмента у култури на ФДУ у Београду, важно је да су проблеми идентификовани и да решења има.

– Музеји би морали агресивније да користе виртуелни простор, поготово у недостатку физичког, док је од кључног значаја имати интернет презентацију. Они одавно нису само скупљачи и излагачи артефаката, већ су упућени и на нематеријално наслеђе и на коришћење нових наратива и начина презентације, који могу да интригирају посетиоце. Добар пример може да буде коришћење дуплог нивоа поставке, тако да се у видном пољу одраслих презентује њима прилагођен садржај, док се у простору које види дете, које са родитељем дође у музеј, приказује њему прилагођена тематика. Уз то, обнова клубова љубитеља музеја можда би могао да буде један од подстицаја, рекла је Милена Драгићевић-Шешић.


Коментари2
946da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

igor s
Grad treba da trazi pomoc od drugih gradova, sta radi gradonacelnik i nadlezni ako zaboravljaju na kulturna dobra i simbole kulture i arhitekture, koliko dugo narodni muzej treba da zvrlji zatvoren na rekonstrukciji pod skelama , i pod onim najgorim zatvoren za sve e to je ono najgore za beograd glavni grad.
igor s
Sramota je kada jedno tako dobro od stoji zakljucano,

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља