уторак, 20.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 25.03.2011. у 22:00 М. Димитријевић

Како отворити врата музеја?

„Тешка врата” музеја могу да отворе само музејски посленици и посетиоци заједно! Овом реченицом могли би се сумирати резултати истраживања која је у погледу културне политике националних музеја, музејске публике, музејских стручњака и развоја музејске делатности у Србији спроводио Завод за проучавање културног развитка.

Прве установе националне културе, међу њима и музеји, стварају се у Србији током 19. века, у време препорода, обнове и изградње модерне српске државе. Већина наших националних институција дуго је заступала традиционалност и оријентисаност ка прошлости, о чему говори и податак да су музеје у 20. веку сматрали херметичним „храмовима уметности”.

Деведесетих година прошлог века долази до њихове реформе и отварања према посетиоцима па се, логично, поставило и питање каква је мисија националних музеја на почетку 21. века, какви су им дугорочни планови и да ли их имају уопште? Управо је непостојање тог стратешког дугорочног плана један од основних недостатака који прати рад музеја данас, док би активности на осавремењивању поставки и анимирању окружења да их посећује морале да буду присутније. Решење би, према истраживању, могло да се пронађе у интересантнијем приказивању садржаја него што је то чињено до данас, како публика не би била само пасивни посматрач изложби.

Бројни музеји у Србији су затворени због реконструкције, што неповољно утиче на стварање слике о њима у јавности, а многи немају чак ни простор. Гледано „изнутра”, поред поменутих проблема, музеји се сусрећу и са недостатком средстава, јер се скоро 90 посто новца који добијају користи за покривање текућих изложби и плата а само 10 посто за програме, чланови Управних одбора постављени су по партијском кључу и обично су нестручни, већини директора није блиска национална културна политика, недостаје тимски рад а скоро трећина музеја нема интернет презентацију.

Са друге стране, из угла посетилаца, ситуација изгледа овако. Већина популације музеје посећује повремено – 63,8 посто, често – 29,9 посто, скоро никада – 4,9 посто док је неки музеј први пут у животу у тренутку истраживања посетило само 1,4 посто становништва (графикон 1). Музеје махом посећују људи између 36 и 50 година старости а високообразована жена из урбане средине, у поменутом старосном добу, наклоњена уметности, историји или археологији, најчешћи је просечан посетилац. Потом следе ученици и студенти, док у њима најмање има деце до 12 година старости – 4,4 посто. У старосној групи од 13 до 18 година има највише оних који у музеје не одлазе никада (графикон 2). Најпопуларнији су уметнички музеји, следе историјски, односно градски или завичајни, и на крају археолошки.

Како је истакла Милена Драгићевић-Шешић, професорка менаџмента у култури на ФДУ у Београду, важно је да су проблеми идентификовани и да решења има.

– Музеји би морали агресивније да користе виртуелни простор, поготово у недостатку физичког, док је од кључног значаја имати интернет презентацију. Они одавно нису само скупљачи и излагачи артефаката, већ су упућени и на нематеријално наслеђе и на коришћење нових наратива и начина презентације, који могу да интригирају посетиоце. Добар пример може да буде коришћење дуплог нивоа поставке, тако да се у видном пољу одраслих презентује њима прилагођен садржај, док се у простору које види дете, које са родитељем дође у музеј, приказује њему прилагођена тематика. Уз то, обнова клубова љубитеља музеја можда би могао да буде један од подстицаја, рекла је Милена Драгићевић-Шешић.

Коментари0
1523a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља