среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:50

Бомбе за срећан Ускрс

Аутор: Драган Влаховићпетак, 25.03.2011. у 22:00

Мада су савезничка бомбардовања градова Србије и Црне Горе, посебно Ниша, почела још у јесен 1943. године, права бујица тих разарајућих уништавања кренула је марта и априла 1944. године. Мада се званична историографија тим збивањима, нажалост, није детаљније бавила (!), по југословенским школама се деценијама учило да је то морало да се деси, јер су тада уништавани последњи остаци фашистичких завојевача.

Заблуда.

Југословенско ратиште у тим годинама Другог светског рата није било место одигравања важних ратних операција. Немачке снаге биле су малобројне, како је написао у својим сећањима генерал Александер Лер, нацистичку војску чинили су трећепозивци. Уз то, Италија је, као сила Тројног пакта, већ била капитулирала. У градовима није било партизанских јединица.

Па какви су то онда били разлози за страховита разарања градова и масовно уништавање српског народа?

Дакле, по документима, америчко-енглеска бомбардовања почела су у среду, 20. октобра 1943. године. Ниш је засут бомбама, од којих је у истом трену погинуло више од 250 људи. После проглашења Јосипа Броза за маршала, крајем новембра 1943. године, и договора Стаљин–Черчил о подели интересних сфера, Србија без партизана, са јединицама Југословенске војске у отаџбини, требало је да осети, по својим леђима, снагу савезника и њихових одлука.

Па су тако Јосип Броз, односно Врховни штаб, из даљине, давали инструкције по којим градовима треба да падају бомбе. По цивилним циљевима, болницама, школама, факултетима, саобраћајницама, гробљима, невином становништву. О томе сведоче документа, која је у Берлину пронашла професор Смиља Аврамов и у фељтону „Политике” о томе обавестила јавност.

Ударано је по Нишу, Краљеву, Крагујевцу, Крушевцу, Смедеревској Паланци, Лесковцу, Смедереву, Горњем Милановцу, Београду... Само у главном граду је, у првом налету, погинуло око две хиљаде људи, а пет хиљада теже и лакше рањено. А онда је дошла нова команда Пека Дапчевића: „Савезници, Американци и Енглези, удрите по Никшићу” – погинуло је истог часа око 500 деце, жена и мушкараца. Радио Лондон је јавио: „Приликом напада на Никшић бачене су блок бомбе од две тоне. Порушено је или оштећено пола вароши. Никшић је бомбардован на тражење маршала Тита”. Потом су страдали Подгорица (5. маја) – убијен је сваки шести становник, а 4.500 људи теже и лакше рањено, Цетиње, Сјеница, Бијело Поље, Колашин, Шавник, Андријевица, Гацко, Билећа...

На бомбама је, у данима око највећег хришћанског празника Васкрса, писало „Срећан Ускрс”. А 17. априла освануо је плакат у Београду: „Они се од Енглеза надаху слободи, не знајући да их та нада право у смрт води”.


Коментари1
b6778
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aspalathos M
Zapadni savenici nam tradicionalno čestitaju prolećne praznike. Dabogda im se sto puta vratilo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља